Somalijska savezna vlada ušla je u novu fazu otvorene konfrontacije sa Somalilendom, nakon što je ministar odbrane Somalije Ahmed Moalim Fiki javno pozvao Saudijsku Arabiju da vojno interveniše protiv ove samoproglašene teritorije. U izjavi datoj Al Džaziri, Fiki je povukao direktnu paralelu sa saudijskom vojnom kampanjom u Jemenu, poručivši da Rijad treba da reaguje sa istom odlučnošću, snagom i političkom težinom.
Poziv dolazi u trenutku naglog zaoštravanja odnosa između Mogadiša i vlasti u Hargejsi, koje već decenijama funkcionišu kao faktički nezavisna država, ali bez međunarodnog priznanja. Somalijska vlada strahuje da bi trenutna dinamika mogla da proizvede šire regionalne posledice i ohrabri separatističke procese širom Roga Afrike.
Saudijska Arabija je reagovala opreznije, ali politički jasno. Kabinet kojim predsedava kralj Salman bin Abdulaziz potvrdio je punu podršku zaključcima vanrednog sastanka ministara spoljnih poslova Organizacije islamske saradnje, održanog u Džedi, koji je bio posvećen situaciji u Somaliji. U saopštenju je naglašeno da Rijad odbacuje svaki pokušaj stvaranja paralelnih političkih entiteta koji bi podrivali jedinstvo i teritorijalni integritet Somalije, kao i svaki oblik podele ili narušavanja njenog suvereniteta.
Iako Somalilend raspolaže sopstvenom vojskom, institucijama i stabilnom unutrašnjom kontrolom, većina sveta ga i dalje formalno smatra delom Somalije. Međutim, nedavna poseta izraelskog ministra spoljnih poslova Gideona Saara Somalilendu označila je prelomni trenutak. Izrael je tom prilikom zvanično priznao nezavisnost Somalilenda, potez koji je Mogadiš odmah osudio kao nelegitiman, provokativan i destabilizujući.
Rukovodstvo Somalilenda, predvođeno predsednikom Abdirahmanom Mohamedom Abdulahijem Irom, dočekalo je izraelsko priznanje kao istorijsku priliku. U Hargejsi se ovaj potez vidi kao vrata ka širem međunarodnom priznanju i kao osnova za nova ekonomska i bezbednosna partnerstva, naročito u oblasti pomorske bezbednosti duž Crvenog mora.
Izraelsko priznanje ima i širi geopolitički značaj. Time Izrael dobija potencijalno strateško uporište na Rogu Afrike, u neposrednoj blizini Bab el-Mandebskog moreuza, jedne od najvažnijih pomorskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi veliki deo globalne trgovine između Crvenog mora i Adenskog zaliva. Takvo prisustvo otvara mogućnost pristupa lukama, obaveštajne saradnje i projekcije uticaja u regionu koji je već opterećen rivalstvima velikih sila.
Istovremeno, ovaj potez dodatno je zaoštrio odnose sa Somalijom i izazvao ozbiljnu zabrinutost u arapskom i islamskom svetu. Organizacija islamske saradnje osudila je izraelsku odluku kao direktno kršenje somalijskog suvereniteta. Među zemljama koje su reagovale, Egipat se istakao kao najglasniji zagovornik „istorijskog somalijskog jedinstva“, upozoravajući da bi legitimizacija Somalilenda mogla da stvori opasan presedan i podstakne nove separatističke pokrete širom regiona.
Egipatski zvaničnici ponovili su poziv na arapsku solidarnost i otvoreno apelovali na Saudijsku Arabiju i ostale zalivske države da se suprotstave svakom pokušaju normalizacije statusa Somalilenda. U toj dinamici, Somalija sada pokušava da međunarodni spor oko svog teritorijalnog integriteta pretvori u regionalno pitanje bezbednosti, računajući na političku i vojnu težinu Rijada.
Surova realnost
Od poziva Somalije Saudijskoj Arabiji neće biti ništa jer Rijad nema ni politički interes ni strateški prostor za vojnu intervenciju protiv Somalilenda. Saudijska Arabija vodi politiku minimizacije rizika, očuvanja odnosa sa Zapadom i Izraelom, kao i stabilnosti sopstvenog režima, a ne otvaranja novog fronta na Rogu Afrike.
Direktna intervencija bi je dovela u sukob sa izraelskim interesima, zakomplikovala odnose sa Vašingtonom i otvorila presedan koji bi mogao da se vrati kao bumerang u Jemenu i unutar samog Zaliva. Podrška Somaliji svih ovde nabrojanih zemalja pored Saudijske Arabije ostaje ograničena na diplomatske izjave o teritorijalnom integritetu, dok će svaka realna vojna akcija ostati van opcija, bez obzira na retoriku iz Mogadiša.
Tesko Saudi da intervenisu u Somalilend Saudima odgovara Izrael da otvori tu baze ,pa zajedno da udare na Hute.Huti veci problem za S.Arabiju nego Izrael daleko hiljade kilometara,Huti Saudima u komsiluk.