Irak bira Rafale F4: Bagdad sprema sporazum sa Francuskom vredan 2 milijarde dolara za 14 lovaca

Irak je ušao u završnu fazu pregovora sa Francuskom o kupovini 14 višenamenskih borbenih aviona Rafale u standardu F4, jednom od najnaprednijih konfiguracija ovog aviona. Prema francuskim izvorima, sporazum je vredan oko 2 milijarde dolara i očekuje se da bude potpisan u prvoj polovini 2026. godine, čime Bagdad pravi jedan od najvažnijih strateških poteza u modernizaciji svojih oružanih snaga od završetka rata protiv Islamske države.

Time se Irak pridružuje grupi zemalja koje su se već opredelile za francuski Rafal među kojima je i Srbija, a u arapskom svetu to su Egipat, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati. U regionalnom kontekstu, ovaj izbor nije samo tehničko pitanje već i politička poruka, jer Bagdad jasno pokazuje nameru da diverzifikuje izvore naoružanja i izađe iz okvira ograničene američke vojne podrške.

Prema dostupnim informacijama, ugovor predviđa isporuku 10 jednoseda Rafale C i četiri dvoseda Rafale B, što iračkom ratnom vazduhoplovstvu daje veću fleksibilnost u obuci pilota i izvođenju borbenih zadataka. Poseban naglasak stavljen je na kompletan paket naoružanja, što je bio jedan od ključnih zahteva iračke strane. Francuska je načelno pristala da isporuči rakete vazduh-vazduh dugog dometa Meteor, nove rakete MICA NG, kao i vođene bombe iz porodice AASM u varijantama od 250 i 1.000 kilograma. Paket uključuje i tehničku podršku, obuku i logistiku, što Rafal čini zaokruženim borbenim sistemom, a ne samo platformom.

Varijanta F4 izabrana je zbog značajno unapređenih sposobnosti u oblasti radara, umreženog ratovanja i elektronske borbe. U poređenju sa postojećom flotom F-16IQ, koja je opremljena starijom avionikom i ograničenim vrstama naoružanja, Rafal F4 predstavlja kvalitativni skok. Iračko vazduhoplovstvo time dobija sposobnost delovanja u složenom i osporenom vazdušnom prostoru, kao i precizne udare po ciljevima na zemlji, uz znatno veću autonomiju u planiranju operacija.

Pregovori su tokom 2025. godine izazvali određenu zabrinutost u regionu, pre svega u Izraelu, gde se jačanje iračkih vazdušnih kapaciteta posmatra sa rezervom. Ipak, Bagdad ovaj sporazum predstavlja kao defanzivnu meru, usmerenu na zaštitu suvereniteta i odvraćanje potencijalnih pretnji, kako iz neposrednog okruženja, tako i u širem regionalnom kontekstu.

Kupovina Rafala F4 ima i širu političku dimenziju. Ona ukazuje na nameru Iraka da vodi uravnoteženiju spoljnu politiku, smanjujući zavisnost od jednog bezbednosnog partnera i jačajući veze sa Evropom. Istovremeno, sporazum potvrđuje povratak Iraka kao relevantnog aktera na međunarodnom tržištu naoružanja i signalizuje ambiciju Bagdada da u uslovima rastućih regionalnih tenzija obnovi i konsoliduje svoje oružane snage.

Ako ugovor bude zaključen prema najavljenom planu, Rafal F4 će označiti novu fazu u razvoju iračkog ratnog vazduhoplovstva, sa dugoročnim posledicama po regionalnu ravnotežu snaga i bezbednosnu arhitekturu Bliskog istoka.

Večito pitanje kada se spomene Rafal: Zašto se srpski ugovor razlikuje?

Kupovina borbenih aviona nikada nije puko pitanje broja letelica ili jedinične cene, već strukture celokupnog paketa i političko-vojne faze isporuka. U javnim raspravama često se mešaju ugovori koji po svojoj prirodi nisu isti, što stvara utisak nerazumnih razlika u ceni ili namernog uskraćivanja ključnih sposobnosti.

U konkretnom slučaju Iraka, pregovori sa Francuskom vode se u okviru klasičnog izvoznog modela, u kome se vazduhoplov kupuje prvenstveno kao borbena platforma, uz jasno definisan paket naoružanja, ali bez širokog spektra dodatnih strateških obaveza. Takvi ugovori su po pravilu „čisti“, fokusirani na letelice, inicijalno naoružanje i osnovnu obuku, bez dubokog zadiranja u dugoročnu logistiku, industrijsku saradnju i višedecenijsko održavanje.

Srbija, međutim, ne kupuje samo avion. Model koji se razmatra ili se već nalazi u realizaciji podrazumeva kompletan sistem, od infrastrukture, simulatorske obuke, rezervnih delova i dugoročne logistike, do interoperabilnosti, softverske podrške i integracije u postojeće vazduhoplovne i PVO kapacitete. Takav pristup nužno podiže cenu, ali istovremeno menja karakter nabavke, jer se ne radi o pukom „uvozu lovaca“, već o transformaciji sposobnosti ratnog vazduhoplovstva.

Posebno osetljivo pitanje u javnosti jesu rakete dugog dometa Meteor. Važno je razumeti da Francuska u praksi retko isporučuje najnaprednije sposobnosti u prvom koraku, bez obzira na to da li je reč o članici NATO-a, arapskoj zemlji ili vojno neutralnoj državi. U velikom broju slučajeva, uključujući i ranije izvozne ugovore, ovakvi sistemi dolaze fazno, kroz naknadne anekse ugovora, nakon što se uspostavi puna operativna sposobnost aviona, obuči kadar i izgradi poverenje u dugoročnu upotrebu sistema.

Zato odsustvo Meteora u početnoj fazi ne predstavlja ni tehničku zabranu, ni političku kaznu, već standardnu praksu faziranja sposobnosti. Srbija, za razliku od mnogih drugih kupaca, dodatno komplikuje sliku svojom vojnom neutralnošću i politikom balansiranja, što ne znači isključenje iz najnaprednijih paketa, već sporije i pažljivije uvođenje pojedinih kapaciteta.

U tom smislu, poređenja tipa „Irak dobija Meteor, Srbija ne“ promašuju suštinu. Irak dobija avion kao sredstvo, Srbija kupuje sistem kao dugoročnu bezbednosnu infrastrukturu. Razlika u ceni nije posledica toga što Srbija „plaća više za manje“, već toga što kupuje više od samog aviona, dok se najosetljiviji elementi borbene sposobnosti po pravilu uvode postepeno.

Drugim rečima, pitanje Meteora nije pitanje da li Srbija sme ili ne sme da ga ima, već pitanje tajminga i političke ambalaže. Francuska industrija i država nemaju interes da isporuče „polovičan“ Rafal dugoročnom partneru. Ako Srbija uđe u pun ciklus upotrebe ovog aviona, logičan završetak tog procesa biće i integracija najnaprednijeg naoružanja, ali u trenutku koji ne proizvodi regionalne ili unutrašnje političke potrese.

Ovako postavljena slika ne samo da je realnija, već i precizno objašnjava zašto se ugovori ne mogu meriti prostom aritmetikom broja aviona i raketa, bez sagledavanja šire strateške celine.