Kina pravi ono što je Zapad pokušavao sankcijama da spreči, i to mnogo brže nego što je iko očekivao

Prema detaljnom istraživačkom tekstu agencije Rojters, Kina je napravila tehnološki iskorak koji je do pre nekoliko godina delovao gotovo nezamislivo. Zemlja raspolaže funkcionalnim prototipom mašine za ekstremno ultraljubičastu litografiju, takozvani EUV sistem, tehnologiju koja je decenijama smatrana ekskluzivnim domenom holandskog ASML-a i samim tim jednim od najčuvanijih industrijskih monopola savremenog sveta.

Reč je o ogromnom i izuzetno kompleksnom postrojenju koje, prema opisima, zauzima gotovo čitav fabrički pogon. Sistem već uspešno generiše EUV svetlost, što predstavlja najteži i tehnološki najkritičniji deo procesa. Iako još uvek nije proizveo komercijalno upotrebljive čipove, činjenica da je izvor EUV zračenja stabilan i operativan znači da je savladana prepreka za koju su zapadne industrije verovale da je izvan domašaja kineskih kapaciteta u doglednoj budućnosti.

Još upečatljiviji je vremenski okvir o kome govori Rojters. Dok je ASML-u bilo potrebno gotovo dve decenije da od prvih eksperimentalnih koncepata dođe do pouzdane proizvodnje EUV sistema za komercijalne čipove, kineski projekat ima za cilj da čitav taj put pređe za svega nekoliko godina, sa planom da prvi funkcionalni čipovi budu proizvedeni već oko 2028. godine. Ukoliko se to ostvari, ne bi se radilo samo o tehnološkom uspehu, već o presedanu u istoriji industrijskog razvoja.

Bezbednosne mere koje okružuju ovaj projekat više podsećaju na vojni ili obaveštajni program nego na civilnu industriju. Zaposleni rade pod lažnim identitetima, bez uvida u stvarna imena kolega. Timovi su strogo izolovani jedni od drugih i često nemaju saznanja o ukupnoj slici projekta. Objekti u kojima se radi zatvoreni su za spoljašnji svet do te mere da, kako navodi Rojters, ni lokalne strukture izvan kompleksa ne znaju šta se tačno razvija, niti ko je unutar njih zaposlen.

Components of the Chinese EUV lithography machines were ready, and have been shown publicly.

Left video was Premier Li Qiang checking out the wafer table system for China's EUV lithography machines in 2023.

The right image is Bai Chunli, former president of Chinese Academy of… pic.twitter.com/SiIugg7wu4

— Zhao DaShuai 东北进修🇨🇳 (@zhao_dashuai) December 18, 2025

Posebno zanimljiv detalj odnosi se na strane stručnjake. Kina je pojedinim inženjerima i naučnicima omogućila dobijanje kineskog državljanstva uz zadržavanje postojećeg, što inače nije praksa kineskog pravnog sistema. Ovaj izuzetak ukazuje na stratešku vrednost ljudskog kapitala uključenog u projekat. Među imenima koja se pominju nalazi se i Lin Nan, bivši visoki stručnjak ASML-a za izvore svetlosti, čije iskustvo direktno pogađa samu srž EUV tehnologije. Kinesko državljanstvo u ovom kontekstu ima i jasnu političku dimenziju, jer pruža dodatnu zaštitu od zapadnih sankcija i pravnih pritisaka.

Finansijski uslovi koje Kina nudi takođe su bez presedana. Plate se opisuju kao praktično neograničene, uz višemilionske bonuse za potpisivanje ugovora i subvencije za kupovinu nekretnina. Time se jasno pokazuje da se projekat ne posmatra kao još jedan industrijski poduhvat, već kao pitanje nacionalne bezbednosti i dugoročne geopolitičke pozicije.

Ako se ovaj program završi uspešno, posledice će biti dalekosežne. Sankcije koje su imale za cilj da zaustave kineski napredak u oblasti naprednih čipova mogle bi se pokazati kao katalizator za stvaranje direktnog konkurenta najvrednijoj evropskoj tehnološkoj kompaniji. Umesto trajne zavisnosti od zapadne tehnologije, Kina bi dobila sopstveni EUV lanac, čime bi ASML izgubio ne samo ogromno tržište, već i svoju jedinstvenu stratešku poziciju.

Za Evropu, situacija ima dodatnu dimenziju. Odluke o ograničenju izvoza nisu proistekle iz evropskih interesa, već iz usklađivanja sa politikom Vašingtona. Time je evropska industrija preuzela ekonomske i strateške troškove, dok se istovremeno suočava sa mogućnošću da njen najuspešniji tehnološki proizvod dobije snažnog konkurenta, stvorenog upravo pod pritiskom tih odluka.

U tom smislu, priča o kineskom EUV projektu nije samo tehnološka vest, već i ilustracija šireg obrasca. Evropska unija se ponovo nalazi u ulozi prostora na kome se prelamaju tuđe strategije, snoseći posledice odluka u čijem oblikovanju ima ograničen uticaj. Ako Kina do kraja decenije (ili još brže) zaista uvede sopstvenu EUV litografiju u proizvodnju, to neće biti samo kineski uspeh, već i ozbiljan signal o tome kako sankcije, sa idejom da zadrže tehnološku prednost, mogu zapravo ubrzati nastanak novih centara moći.