Putin besan zbog piraterije Kijeva u Crnom moru: “Rusija bi mogla da odseče Ukrajinu od mora”

Ruski predsednik Vladimir Putin oštro je reagovao na niz nedavnih napada na tankere u Crnom moru, nazvavši ih otvorenim piratstvom i najavivši proširenje liste ciljeva za ruske odmazdne udare. Poruka je upućena tokom sastanka sa komandantima u sedištu zajedničkih snaga, gde je šef Kremlja ocenio da su napadi na tankere Kairоs, Virat i Midvolga-2 prelazak crvene linije.

Putin je poručio da će Rusija biti primorana da pojača mere kao odgovor na, kako je rekao, provokacije koje pogađaju civilnu flotu. Naveo je da bi udari mogli obuhvatiti infrastrukturu koja omogućava ukrajinske napade, kao i brodove koji pristaju u ukrajinske luke.

Serija incidenata o kojima smo prethodno izvestili dodatno je zaoštrila situaciju u regionu. Dva tankera pod gambijskom zastavom zapalila su se 28. novembra kod obale Turske dok su plovila ka Rusiji, a 1. decembra ruski trgovački brod Midvolga-2, koji je prevozio suncokretovo ulje, pogođen je tokom plovidbe ka Gruziji. U napadu su ranjeni kapetan i mašinovođa, dok su šrapneli probili komandni most. Turske vlasti potvrdile su incident, uz napomenu da posada nije zatražila pomoć.

Tokom obraćanja novinarima na forumu VTB „Rusija zove“, Putin je govorio i o širem kontekstu sukoba, međusobnim odnosima sa evropskim državama i budućnosti preventivnih mera u Crnom moru. Predsednik je ocenio da se Evropa potpuno „uklonila“ iz procesa rešavanja ukrajinske krize i da danas više ometa nego što pomaže pokušajima Vašingtona da formuliše plan pregovora.

Putin tvrdi da se evropski mirovni predlozi ne mogu prihvatiti i da bi se EU eventualno mogla vratiti za sto samo ako prizna „realnost na terenu“. Na pitanje o riziku od direktnog sukoba sa EU državama rekao je da Rusija nema nameru da ulazi u rat sa Evropom, ali da je spremna „odmah“ ukoliko EU bude insistirala na daljoj eskalaciji.

Komentarišući napade na tankere, Putin je upozorio da bi nastavak ukrajinskih akcija mogao dovesti do potpunog presecanja Ukrajine od mora, čime bi Rusija kontrolisala celokupni crnomorski koridor. Prema njegovim rečima, ruske akcije u Ukrajini ostaju „hirurške prirode“ i „ne predstavljaju rat u bukvalnom smislu te reči“.

Paralelno sa političkim porukama, ruski vojni analitičari pokrenuli su pitanje zaštite trgovačke flote od napada dronova. Telegram kanali „Dva Majora“ i „Osveditel“ izneli su procenu da civilni brodovi koji prevoze ruski teret nisu adekvatno zaštićeni i da vlasnici nisu spremni da izdvoje sredstva za profesionalne timove obezbeđenja koji bi mogli da odbiju napade dronova.

Pošto slanje vojnih marinaca na komercijalne brodove može automatski učiniti brod legitimnom vojnom metom, analitičari predlažu formiranje posebnih privatnih bezbednosnih kompanija registrovanih u državama prijateljskim Rusiji, ali ovlašćenih da obezbeđuju tankere i trgovačke linije protiv dronova-kamikaza i drugih napada. Takve jedinice činili bi veterani i specijalizovani timovi sa sopstvenom opremom, sposobni da koriste vatreno oružje i savremene zaštitne sisteme bez formalnog dovođenja broda u vojnu kategoriju. Problem ostaje ruski pravni okvir, koji još ne prepoznaje ovakvu vrstu zaštite pa bi firme morale biti registrovane u inostranstvu dok se zakon ne prilagodi novim uslovima.

Analitičari su posebno skrenuli pažnju na napad ukrajinskog drona-kamikaze An-196 „Ljuti“ na tanker Midvolga-2, osamdesetak milja od turske obale. Snimci pokazuju ozbiljnu, ali ne i kritičnu štetu. Ostaci drona prikupljeni su na palubi radi analize. Eksperti smatraju da se ovaj tip drona obično koristi za napade na stacionarne ciljeve pomoću unapred zadanih koordinata, ali tragovi i konfiguracija ukazuju da je verovatno modifikovan dodatnim sistemom za upravljanje, verovatno preko Starlink terminala ili sličnog uređaja sa kamerom i direktnom vezom operatera, nalik modelima korišćenim u ukrajinskim napadima na Krim.

Zaključak Telegram kanala „Dva Majora“ glasi da će se civilna flota i dalje suočavati sa rizicima sve dok se ne obezbedi sistemska zaštita, a da će se pokušaji improvizacije nastaviti zbog kašnjenja zakonskih rešenja. Uprkos teškoćama, smatraju da Rusija mora ubrzati formiranje struktura koje bi štitile trgovačke rute, jer buduće operacije ukrajinske strane verovatno neće biti manje agresivne.