Pregovori su veština mogućeg. Ko je koga nadmudrio u Ženevi? Kao retko kad, ovde možemo na početku teksta da podvučemo crtu post festum. Šta su dobili Amerikanci? Kratkoročno – raspad Sovjetskog Saveza. Dugoročno – proširili su zonu uticaja u Evropi, ali kako vidimo, stara gospođa se ne da tako lako. Šta je s Rusima? Da podsetimo nostalgičare sovjetizma: Rusija je izašla iz Sovjetskog Saveza na vrata rastajući se od dotadašnjih članica SSSR, od kojih su neke bile tek nešto veće od Moskovske oblasti.
Vratila se kroz prozor jer su sve te nekadašnje federativne republike ostale zavisne od Rusije u mnogim aspektima…samo što sada to moraju da rešavaju po tržišnim cenama. Dugoročno, Rusija je dobila i iskoristila kapitalnu šansu: vratila se kao samostalna sila na svetsku scenu! Kako je u tome uspela, posebna je priča. Podsetimo da je već na onoj Minhenskoj konferenciji o novoj bezbednosnoj arhitekturi ona promovisala svoje pravo da brani interese na svakom delu Zemlje. Kako smo videli, do sada se nije ustezala da to čini. Ceo svet se uverio da Rusi ne blefiraju. Nije im u krvi.
Regan vs Gorbačov
Susret dva politička stila. Sovjetski političari svoje karijere gradili su na partijskoj odanosti, oslanjajući se na veliki aparat birokratizovanih stručnjaka. Međutim, i oni su morali da slušaju kadrove koji su stizali na visoke položaje metodom koja se kod nas zvala negativna selekcija. Na Zapadu je drugačije. Društveni sistem nije dozvolio stvaranje kulta ličnosti i petrifikaciju, pa su u takvom miljeu Amerikanci gradili pragmatičnije političare.
Tako su se, prvi put posle druge faze Hladnog rata, susreli ostvareni glumac Ronald Regan i ambiciozni Mihail Gorbačov u Ženevi, 1985. godine. Podsetimo ukratko na istoriju susreta predsednika i predstavnika dve velesile:
- Tri susreta su se dogodila tokom Drugog sv. rata (Teheran 1943, Jalta i Potsdam 1945. godine).
- U prvoj fazi Hladnog rata (1953-1964) bilo je četiri susreta na visokom nivou (Ženeva, Vašington, Pariz, Beč).
- U drugoj fazi Hladnog rata (1962-1979) bilo je sedam sastanaka (Glasboro, Moskva, Vašington, Moskva, Vladivostok, Helsinki, Beč).
- U završnoj fazi (1985-1991) bilo ih je najviše – 12 (Ženeva, Rejkjavik, Vašington, Moskva, Njujork, Valeta, Vašington, Helsinki, Pariz, London, Moskva, Madrid).
Šta se to dogodilo u Ženevi 1985. godine?
Susrela su se dva predsednika, oba sa svojim ciljevima, planovima i interesima. Mihail Gorbačov (Михаил Сергеевич Горбачёв), pravnik i ekonomista, bio je prvi sovjetski predsednik rođen u SSSR. Pod uticajem Perioda zastoja, kako nazivaju vreme vladavine Brežnjeva (samoljubivog obožavaoca ordenja, titula i činova) Gorbačov je počeo da drma kavez konzervativnom vrhu SSSR.
Pokretnuo je glasnost, perestrojku i ubrzanja u privredi. Mnogo hteo, mnogo započeo. Započeo je s alkoholnom reformom, misleći da je ona najlakša. Izazvao je revolt, ali i ogromne gubitke u industriji alkohola i u trgovini. Ta reforma je bila okidač, početak kriza koje su se završile raspadom SSSR i dubokom ekonomskom krizom u Zajednici nezavisnih država (Содружество Независимых Государств s devet članica, osnovana 1991. godine). U politiku je ušao profesionalno u 39. godini.
S druge strane bio je Ronald Regan (Ronald Wilson Reagan), dvadeset godina stariji od Gorbačova, umro dve godine posle njega. Obrazovanje iz ekonomije i sociologije stekao je na koledžu. U politiku je ušao posle više volonterskih aktivnosti kao guverner Kalifornije u svojoj 56. godini, kao popularan glumac, igrajući najviše u filmovima B kategorije.
Trodnevni susret u Ženevi trajao je od 19. do 21. novembra 1985. godine. Inicijativa je potekla od strane Sovjeta, samo dva meseca posle ustoličenja Gorbačova. Andrej Gromiko (Андре́й Андре́евич Громы́кo) sastao se s kolegom Džordžom Šulcom (George Pratt Shultz) u Beču maja 1985. godine. Ponuda je bila veoma delikatna – da razmotri susret dva lidera. Amerikanci su smesta prihvatili, s tim što je Regan predložio da Gorbačov dođe u SAD. Jedan od razloga, formalni, bio je što su dva američka predsednika Nikson i Ford posetili 1974. godine Sovjetski Savez. Gorbačov je predložio neutralnu Ženevu. Amerikancima je to odgovaralo jer je pokazalo njihovu širinu i spremnost za pregovore.
Pripreme su bile veoma složene. Jula te godine grupa profesionalaca iz Bele kuće predložila je dve varijante rezidencije. Nensi Regan je, posle konsultacija sa astologom, insistirala na kući Sosir (Maison de Saussure) koju je koristio i Ajzenhauer tokom svog boravka na Ženevskom samitu 1955. godine.
Raspored susreta
Radi stvaranja prijateljske atmosfere, Regan se sa svojim saradnicima pobrinuo da izrežira podobno ovaj susret, vodeći računa o svim detaljima, onako kako se to u produkciji radi. Prva dva dana protekla bi u seriji ličnih susreta gde bi prisustvovali samo prevodioci. Ti sastanci bili bi kombinovani s plenarnim sednicama gde je prisustvovao najuži krug saradnika. Bio je planiran i treći dan sa završnom zajedničkom konferencijom za štampu, uz ceremoniju potpisivanja sporazuma. Svakog dana našlo se vremena da se ti susreti, kombinovani s drugim posetama, čak i izletima, odvijaju na različitim mestima u Ženevi i njenoj okolini, u opuštenijoj atmosferi.
Kako je izgledao raspored susreta?
Možda će ovo nekome biti nezanimljivo, ali za poznavaoce protokola i režije, biće interesantno videti kako su Amerikanci vrlo pažljivo pripremali glamuroznu atmosferu za Gorbačova. Sve je, na prvi pogled, bilo podređeno njemu.
| 19. novembar Vila Fler d’O (Fleur d’Eau, Versoa – Ženeva) | 20. novembar Sovjetska misija | 21. novembar Međunarodni konferencijski centar u Ženevi (CICG-Centre International de Conférences Genève) |
| ○ Prvi lični susret, 60 min. ○ Prvo plenarno zasedanje, 48 min. ○ Drugo plenarno zasedanje 70 min. ○ Drugi lični susret, 65 min. ○ Večera koju je priredio Gorbačov u sovjetskom predstavništvu, 150 min. | ○ Treći lični susret, 70 min. ○ Treće plenarno zasedanje, 70 min. ○ Četvrto plenarno zasedanje, 45 minuta ○ Diplomatski prijem u ”Gondoli” ( La Gondola), 40 min. ○ Večera koju je priredio Regan u vili Sosir, 150 min. | ○ Zajednička konferencija za novinare i potpisivanje sporazuma |
Regan je poleteo iz baze Endrjuz (Joint Base Andrews) avionom Vazdušne snage Jedan (Air Force One) u 08.35 ujutru, slušajući svog astrologa. Doleteo je u Ženevu 16. novembra uveče. Sledećeg dana je sa svojim saradnicima obišao mesto prvog sastanka. Osamnaestog novembra bio je na prijemu kod predsednika Švajcarske Kurta Furglera u hotelu Le Reposoir. Dva radna dana protekla su u kurzoaznom nadmetanju, a o sadržaju razgovora možemo samo posredno suditi na osnovu memoarske građe, izjava na pres konferenciji, ali i posledica sastanka.
Trećeg dana na zajedničkoj konferenciji predsednici su potvrdili nekoliko dogovora, među kojima se nalazio i onaj o realizaciji Ugovora bezbednosti letova u severnom delu Tihog okeana. On je nastao kao posledica pada aviona na letu 007 Kojerskih aviolinija (Korean Airlines), septembra 1983. godine. Od brojnih očekivanja, potpisana su relativno sporedna dokumenta o otkrivanju konzulata u Kijevu i Njujorku, obnavljanju dijaloga i susretima na visokim nivoima.
Potpisan je i 41 ugovor o kulturnoj razmeni, gostovanjima pozorišta i umetničkih ansambala, izložbi i drugih događaja koji su obustavljeni posle sovjetskog ulaska u Afganistan 1979. godine. Opet je kultura poslužila kao dobro sredstvo za otopljavanje odnosa. Razmenjeni su i pokloni. Regan je poklonio kutiju od rezbarenog, skupocenog drveta i sto za pisanje koji je bio dizajniran kao suvenir povodom desetogodišnjice američko-sovjetske misije ”Apolo-Sajuz”. Gorbačov je uzvratio kompletom medaljona koji su predstavljali 15 republika Sovjetskog Saveza.
Prvi efekti
Prvi korak, koliko god bio protokolaran i skroman po rezultatima, značio je mnogo. Zato nije čudo da su obojica požurila kući da to obelodane. Regan je u SAD otišao preko Brisela. Tamo je imao sastanak s predstavnicima sa evropskim saveznicima, a zatim je pred Kongresom izneo svoje viđenje susreta. Gorbačov je praktično uradio to isto. Svratio je u Prag da bi preneo svoje utiske saveznicima iz Varšavskog ugovora. Kasnije je i SFRJ imala priliku da ga tim povodom ugosti.
Bez obzira na isijavanje optimizma od strane oba lidera, međudržavni odnosi nisu se gotovo ni pomerili s mrtve tačke. To se nije dogodilo ni u Rejkjaviku, godinu dana kasnije. Otpor sovjetskog establišmenta bio je veliki, ali i zbunjenost njihovih saveznika u Istočnom bloku takođe. Ni Regan nije imao mnogo lakši posao, ali je bolje prošao. Njegova država nije rizikovala raspad, odnosno razdruživanje, već samo kraći ili duži korak u napredovanju u borbi protiv boljševizma. Tek kada su u decembru 1987. godine njih dvojica potpisali ugovor o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, a u leto 1988. godine počeli i pregovore o daljem razvoju strateškog nuklearnog oružja, moglo se reći da su stvari krenule s mrtve tačke.
Obojica su napustila Ženevu s osećajem da su stvari krenule s mrtve tačke. Gorbačov je to literarno objasnio, koristeći metafore: ”Postavili smo prve cigle, započeli smo novu etapu”. Kasnije, u znatno opuštenijem tekstu, svojim memoarima, on je izneo neke utiske koji nisu bili tada obelodanjeni. Regan je za njega rekao da je reč o tvrdoglavom boljševiku, a Gorbačov je uzvratio kompliment da pred sobom ima političkog dinosaurusa. Ono u čemu su novinari saglasni, jeste da je Regan mnogo više poradio na svom stilu, pa se razlika u godinama gotovo nije ni primećivala – na Gorbačovljevu štetu.
Najvažnije posledice samita
Sve ove kurzoazne naznake lako bi zavarale nekog čitaoca iz budućnosti kome bi tim zapisima počela historija. Šta se stvarno dogodilo posle tog sastanka i ko je izvukao kraću slamku?
Nezavisno od toga što se Sovjetski Savez razdružio (raspao, urušio, kako tvrde analitičari Zapada), Sovjetski Savez jeste imao probleme koji su morali hitno biti rešavani. Reči kao što su perestrojka, glasnos i ubrzanje nisu bile dovoljne, a posebno ne privatizacije koje su u Rusiji izazvale veliku kriminalnu revoluciju.
Gorbačov, koji nije stigao da izgradi kult ličnosti (inače bi drugačije razgovarao s Reganom) pao je u šake prevejanom holivudskom glumcu koji je imao saradnike koji su umeli otvoreno da mu kažu šta misle. To Gorbačovljevo okruženje, po starim navikama, nije umelo, smelo, a možda ni htelo da kaže. Na njegovu sreću, istorija se ne gradi uvek na racionalnim potezima, već i na nekim nepredvidivim pojavama. Rusi su to znali da iskoriste i da se vrate u ring.
Ko se zadnji smeje…
Novo rukovodstvo Rusije ne ponavlja Gorbijeve greške. Regan se vodio maksimom: ”Sve što je moje – moje je, a o svemu što je tvoje može se pregovarati”. Gorčabov nije naučio tu lekciju, pa je 1991. godine povukao sovjetske trupe iz istočne Evrope u zamenu za usmeno obećanje da NATO tamo neće ulaziti.
Nekoliko godina kasnije cela Istočna Evropa našla se u vlasti NATO koji je pri tom intervenisao kako mu se hteo i gde je procenio da treba. U zaostavštinu nerešenih pitanja Regana i Gorbačova svakako spada i sadašnja situacija u Ukrajini, pa tako treba posmatrati i sve ove ”pregovore” u koje ruska strana čak nije ni uključena. Duh samita u Ženevi odavno je pušten iz boce.
Hvala