Ruska vlada planira pokretanje višegodišnjeg i skupog projekta za vađenje dve potonule nuklearne podmornice iz sovjetskog perioda, K-27 i K-159, koje se nalaze na dnu Arktičkog okeana već nekoliko decenija.
Projekat ima za cilj da spreči potencijalno zagađenje radioaktivnim materijama i da smanji ekološke rizike u regionu.
Prema navodima ruskih izvora vesti, sredstva za pripremu projekta već su uključena u nacrt federalnog budžeta. Pripreme bi trebalo da počnu 2026. godine, dok je početak radova planiran za 2027. godinu.
Projekat se procenjuje na više milijardi dolara i obuhvatiće složene operacije na velikim dubinama i u ekstremnim klimatskim uslovima. Prema informacijama ruskih i međunarodnih izvora, cilj projekta je da se izvuku olupine kako bi se sprečilo dalje curenje radioaktivnih materijala u more.
Podmornica K-27 – eksperimentalni reaktor u plitkim vodama
Podmornica K-27 izgrađena je pedesetih godina kao eksperimentalni model sovjetske mornarice, opremljen dvostrukim nuklearnim reaktorima sa sistemom hlađenja na bazi rastopljenog metala — tada revolucionarnim, ali i izuzetno rizičnim rešenjem. Već tri dana nakon što je ušla u službu 1963. godine, sistem za hlađenje je otkazao, ispuštajući radioaktivne gasove u pogonsku komoru.
Tokom narednih godina pokušano je više rekonstrukcija reaktora, ali bez uspeha. Podmornica je konačno rashodovana 1979. godine, a njeni reaktori su zaliveni katranom i potopljeni u plitkim vodama Karskog mora. Iako je taj postupak trebalo da bude privremen, zaštitni sloj dizajniran je da traje samo do 2032. godine, što znači da postoji rizik od pucanja zaštite i mogućeg oslobađanja radioaktivnih čestica u more.
Podmornica K-159 – nesreća tokom transporta
Druga podmornica, K-159, bila je operativna tokom hladnog rata, ali je imala hronične probleme sa curenjem radijacije. Nakon više decenija upotrebe, povučena je iz službe 1989. godine i ostavljena u stanju korozije u luci.
Tokom pokušaja transporta ka brodogradilištu 2003. godine, brod je potonuo zbog oštećenog trupa. U nesreći je poginulo devet članova posade, a zajedno sa olupinom na dno Barencovog mora palo je oko 800 kilograma nuklearnog goriva. Podmornica se danas nalazi na dubini od oko 200 metara.
Ekološki i tehnički izazovi
Stručnjaci ističu da vađenje nuklearnih podmornica sa morskog dna predstavlja jedan od najtežih tehničkih zadataka u oblasti pomorskog inženjeringa. Operacije zahtevaju specijalne brodove za podizanje teških tereta, dubokomorske robote i složene sisteme za hermetičko zatvaranje reaktora.
Kao mogući tehnički partner navodi se holandska kompanija Mammoet, koja je 2002. godine uspešno izvela operaciju vađenja ruske podmornice Kursk iz Barencovog mora. Međutim, zbog trenutne političke situacije i sankcija uvedenih Rusiji, nije poznato da li će zapadne kompanije učestvovati u ovom projektu.
Projekat vađenja olupina podmornica K-27 i K-159 deo je šireg programa Rusije za sanaciju nuklearnog nasleđa iz sovjetskog perioda, koji uključuje i nadzor nad potopljenim reaktorima, radioaktivnim otpadom i starim brodovima u arktičkim vodama.
Arktik, kao zona visokog ekološkog značaja i strateških resursa, postaje sve važniji kako na zapadu tako i u ruskoj državnoj politici, pa i projekti ove vrste imaju i geopolitičku dimenziju, isticanje tehnološke sposobnosti Rusije da samostalno upravlja visokorizičnim zadacima.
Podsetimo, Rusi su do kraja XX veka izgubili pet atomskih podmornica a pet od 18 incidenata odigralo se baš u Barencovom moru. O istorijatu ostalih sovjetskih i ruskih atomskih podmornica možete pročitati ovde.
Ocajni mornari i avijaticari su uvijek bili.
Jel’, ti se bas razumes u to?
Pa pogledaj im historiju , pa vidi.
Necu da se bakcem sa nekim Mujom koji sigurno da ni svoju istoriju ne zna, ma koliko god ona bila kratka.
Ja npr. odlicno znam rusku istoriju, nego pogledaj ti malo i opstu geografiju, Rusija je slucajno teritorijalno najveca drzava na svetu?
Ma dajte nasim romovima malo lanca i neki brodic i 10€ po kilogramu ima da za milionce bude u delovima na obali.