Uprkos velikim najavama i zapadnoj vojnoj pomoći, ukrajinske oružane snage gotovo uopšte ne koriste francuske lovce Mirage 2000-5F. Iako su tri ovakva aviona isporučena iz Francuske još na proleće 2025. godine, oni se izuzetno retko pojavljuju na nebu iznad Ukrajine.
Stručnjaci koji prate tok sukoba navode da se ti avioni uopšte ne spominju u izveštajima o gubicima ukrajinske avijacije – za razliku od sovjetskih MiG-29, Su-27 i američkih F-16, koji redovno stradaju u vazduhu.
Najnoviji F-16 oboren je samo dan ranije, što predstavlja najmanje peti potvrđeni gubitak ove platforme za Ukrajinu. Prema oprečnim izveštajima, avion je uništio ruski kamikaza dron “Geran-2”, koji je eksplodirao u njegovoj blizini.
Pored F-16, Ukrajina je izgubila i nekoliko bombardera Su-24M i jurišnih aviona Su-25, a deo tih letelica najverovatnije je uništen dok su još bili na pisti, pre poletanja. U tom svetlu, nedostatak upotrebe aviona Mirage 2000-5F postaje još upadljiviji.
Šta se desilo sa francuskim Mirage avionima?
Prema dostupnim informacijama, poslednji put kada su Mirage 2000-5F primećeni u vazduhu bilo je početkom juna, kada su pratili francuski AWACS avion E-3F iznad Crnog mora.
Iako su u početku planirani kao nosioci krilatih raketa SCALP-EG i pametnih bombi, ovi avioni se danas gotovo ne koriste u borbenim misijama.
Strah i nedovoljna obučenost – ključni problemi?
Ruski vojni analitičari sumnjaju da ukrajinsko vojno rukovodstvo izbegava da šalje Mirage 2000-5F u borbu zbog više razloga. Pre svega, postoji zabrinutost da piloti nisu dovoljno obučeni za efikasnu upotrebu ove platforme.
Pored toga, postoji opravdan strah da bi skupi i retki Mirage lovci mogli vrlo brzo postati laka meta za ruske S-300, S-400 i Pantsir-S1 sisteme, kao i lovce Su-30SM i Su-35, koji su prisutni u neposrednom vazdušnom prostoru.
Ukoliko bi Mirage 2000-5F ipak počeli redovno da lete blizu linije fronta, njihova šansa za preživljavanje bila bi minimalna. Tehnički i taktički, francuski avioni teško mogu da se nose sa ruskim vazduhoplovnim kapacitetima u ovom trenutku sukoba.
Ogromni gubici ukrajinske avijacije
Od početka eskalacije sukoba u Ukrajini, prema ruskim izveštajima, uništeno je 663 aviona, 283 helikoptera i čak 66.304 drona koje je koristila ukrajinska strana.
Čak i da uzmemo za primer gde su okolnosti za Kijev duplo bolje nego što Moskva tvrdi, ukrajinsko oklevanje da koristi sofisticirane Mirage lovce postaje razumljivo – svaki poletanje može biti poslednje.
Da li se ispalti da Mirage 2000-5F sa MICA vazduh-vazduh raketama obara ruske Gerane?
Iako ove letelice ne viđamo u borbu, prema brojnim izveštajima koriste se za obaranje dronova. Kako smo ranije objasnili, Ukrajina već troši znatno više novca na suzbijanje dronova kamikaza nego što Rusija troši na nabavku i lansiranje ovih bespilotnih letelica u osnovi iranskog dizajna.
Na primer, prosečan ruski dron košta između 10 i 20.000 dolara, dok projektil PVO sistema IRIS-T košta oko 430.000 dolara, što je 20 puta više od cene drona kamikaze. Navodi se da je Ukrajina potrošila oko 28,14 miliona dolara, samo u periodu od 13. septembra do 17. oktobra 2022. godine, na odbranu od kamikaza dronova, prema proceni vojnih analitičara iz nevladine organizacije Molfar, zasnovanoj na podacima iz “otvorenih izvora“.
Kada je reč o ukrajinskim lovcima Mirage, francuski i ukrajinski izvori zaboravljaju da naglase koliko MICA vazduh-vazduh projektili koštaju. Prema našim procenama, MICA rakete može koštati oko 600.000 evra po komadu.
Podstimo, čak i kada dronovi budu oboreni, oni i dalje iscrpljuju ukrajinske zalihe raketa koje se i pored finansiranja sa zapada smanjuju. U krajnjem slučaju kamikaza dronovi su i planirani da budu uništeni u svojim misijama; stoga njihovo obaranje skupim sredstvima ne predstavljaja gubitak.
Gađanje dronova MICA raketama se, u principu, ne isplati (osim ako se proceni da će dron da uništi jako skupu metu), ali se isplati gađati krstareće rakete MICA raketama, jer su i one vrlo skupe i nose mnogo veće bojeve glave od kamikaza-dronova. Upotreba Miraža za nošenje SCALP krstarećih raketa nije previše rizična, jer su to rakete dometa oko 250 km, ali domet krilatih bombi Hammer je oko 70 km, što Miraže dovodi u veliki rizik da budu oboreni od strane PVO, bilo sa zemlje, bilo od strane ruskih lovačkih aviona.