Let ispod mosta: Sovjetski pilot izveo manevar koji ni danas ne veruju da je stvaran!

Piloti su tokom Prvog svetskog rata vrlo brzo morali da nauče kako izvući što više iz aviona, ali i iz sebe. Posle rata niču škole za pilote-amatere, a širom SAD i Evrope glavna atrakcija su leteći cirkusi (Flying Circus). Mnogi su pri tom stradali, ali granice su pomerane. Vojska je obučavala svoje pilote za blisku borbu (Dog Fight), a u njoj su bravuzorne figure bile neophodne.

Veliki broj figura dobio je ime po geometrijskim pojmovima, načinima upravljanja ili slikovnim pojmovima (valjak, petlja, luping, okreti u sve tri ose, kovit, sveća, osmica, žilet, spirala, padajući list, itd). Bilo je i takvih asova po kojima su figure dobijale imena (Imelman, Pugačov, Frolov). Sve one dobile su zajedničko ime viša pilotaža (Top Bolt, Kunstflug, pilotage supérieur, Высший пилотаж).

Među njih se umešao i kapetan RV SSSR Valentin Vasilijević Privalov (1924-2001). Kako je ušao u istoriju vrhunskog pilotiranja? Četvrtog juna 1965. godine proleteo je avionom MiG-17 ispod Oktobarskog mosta u Novosibirsku, na reci Ob. Ovaj letački potez zabeležen je u razgovoru s pilotom, forenzički ozvaničen kroz lica brojnih svedoka, pa ipak do danas izaziva kod nekih ljudi nepotrebnu sumnju. Potez jeste bio neverovatan, iznuđen, pa nije ni čudo što se o njemu još debatuje.    

Ovakav letački podvig (kome se može olako dodati mnoštvo prideva – neodgovoran, glup, nepromišljen, što je i činjeno) malo koji pilot bi se usudio da izvede i dvokrilcem. Šta je dotičnog motivisalo da to uradi? Samoljublje, strast za rizikom, želja za popularnošću? Ništa od toga!

Suprotno tvrdnjama da je to učinio frustriran zbog prekomande, ovo je bio potez profesionalca, jedan od onih trenutaka kada rođeni pilot uradi instinktivno ono što misli da je jedino moguće. Tako se ukazala prilika da se razbuktaju razne legende i verzije, bez obzira na izjave očevidaca.  

Njegova karijera tekla je u skladu s potrebama službe i okolnostima. Profesionalnu karijeru počeo je 1955. godine, na granici s Poljskom, leteći iznad Baltika. Baziran je bio na nekadašnjem nemačkom aerodromu Mamonovo, kao pripadnik presretačkog puka.

Hruščov počinje 1960. godine da raspušta te sastave, pa se tako Privalov našao u centralnom Sibiru. Pola godine bio je u Semipalatinsku, a zatim je u januaru 1961. godine prebačen na kanjski aerodrom (Kanјsk, Krasnojarska oblast) u centralnom Sibiru. Pilot je kao profesionalac prihvatio prekomandu jer je to sastavni deo vojničkog života.

Tokom jedne vežbe s trojicom kolega preleteo je u Novosibirsk. Zadatak je bio – sadejstvo u vežbama PVO. On u razgovoru s novinarom časopisa Otadžbina (Родина) izričito tvrdi da nije uopšte planirao taj prolet, već da se on dogodio sticajem okolnosti.

Kada je izronio iz oblaka, tokom vežbe gađanja ciljeva na zemlji, pod njim su se ukazali reka i most. U trenutku je doneo odluku! Poravnao je avion, stabilizovao visinu na metar iznad reke i proleteo ispod mosta, naglo se propevši. Izveo je taj potez ne dvoumeći se, jer se u neposrednoj blizini Oktobarskog mosta nalazio železnički most. U Novosibirsku se inače nalazi preko sto mostovih prelaza, a mnogi se koriste za linije metroa. 

Kada je sleteo, niko ništa nije govorio, kao da se prolet nije ni dogodio. Odmorili su se i ujutru se našli kod komandanta da prime novi zadatak. Tada je, kao u trileru, zazvonio telefon. Komandant je klimao glavom, spustio slušalicu i rekao: Predajte oružje sva četvorica. Tehničari da zapečate avione! Pogledao je upitno Valentina i on je smesta rekao šta je uradio. Gospodin Slučaj je i tu umešao svoje prste.

Sve snimke s tog leta tehničari su slučajno osvetlili. Počele su istrage, partijske i vojne. Saslušani su i brojni svedoci s plaža kod mosta kojima je voda razbacala stvari. Tu se u službenom obilasku našao i maršal avijacije Savicki, glavnokomandujući Ratnog vazduhoplovstva. Događaj je bio tako nesvakidašnji da jednostavno nisu mogli u trenutku da donesu odluku. 

Nagraditi pilota za izvanredan, visokoprofesionalni manevar, ili ga poslati na sud?

Kada je već na vidiku bio i vojni sud, kao u antičkom teatru pojavljuje deus ex machina u liku ministra odbrane SSSR maršala Rodiona Malinovskog. Ovaj skandal stigao je, naravno i do njega. Međutim, lično veoma hrabrar, imao je ono što njegovi potčinjeni nisu imali, ili nisu smeli da pokažu: talenat da prepozna nešto neočekivano u tom pilotu.

Uz uobičajeno ribanje, ali i uz dane odmora,Valentin je vraćen u službu dok stvar ne slegne. Bio je pomoćnik komesara; zatim je bio instruktor, a ovladao je čak i elitnim lovcem Su-15. Izvanredan primer kako rizik ume ponekad da bude na strani hrabrih. 

Zbog čega je ovaj događaj izazivao i izaziva podozrenje? Sumnju je uneo ambiciozan potez nekog kustosa iz Muzeja u Novosibirsku. Kada je prošlo dovoljno vremena, on je hteo na neki način da skrene pažnju na svoju postavku time što bi jedan deo posetio ovom događaju. Da, ali problem je bilo to što je imao sve fotografije dotičnog pilota i njegove porodice…osim samog leta!

Dosetio se, pa je zamolio lokalnog dizajnera Jevgenija Socihovskog (Евгений Социховский) da napravi što uverljiviju foto-montažu, kako bi doživljaj posetilaca bio kompletan(!) On je to zbilja uradio…I tako je, ne sluteći, obogatio svet radoznalaca, hobista i profesionalaca, bezbrojnim debatama o originalnosti fotografije i istinitosti događaja.

Nije teško videti (poredeći dimenzije mosta i aviona, trag mlaza, itd) da s datim mogućnostima bolje i nije moglo, te da se samo malo boljim posmatranjem zapaža montaža. Umetnik se sam više puta javljao potvrđujući da je to bila ilustrativna intervencija, ali uzalud. Da je fotografija stvarno nastala u tom trenutku, fotograf bi svakako stekao svetsku slavu.