Kina bi mogla da učestvuje u mirovnoj misiji u Ukrajini nakon završetka trenutnog sukoba, piše nemački list Welt am Sonntag pozivajući se na izvore iz diplomatskih krugova Evropske unije.
Prema pisanju lista, kineski predstavnici održali su niz neformalnih konsultacija u Briselu, tokom kojih su ispitali stavove evropskih zemalja u vezi s potencijalnim angažovanjem Kine u jednoj takvoj inicijativi.
Diplomate iz Brislea navode da je tema još uvek u fazi razmatranja, ali da već sada izaziva veliko interesovanje u kontekstu traženja rešenja za sukob u Istočnoj Evropi.
Izvori lista ističu da bi kinesko učešće u mirovnoj misiji moglo da igra ključnu ulogu u promeni ruskog stava kada je reč o raspoređivanju međunarodnih snaga na teritoriji Ukrajine.
Evropske diplomate veruju da bi prisustvo Kine u tzv. „koaliciji voljnih“ – neformalnoj grupi zemalja odjednom spremnih da podrže mirovnu operaciju – moglo da poveća šanse da Moskva pristane na takvu formu misije.
Ipak, tema izuzetno osetljiva, a da li će elita iz Brisela uspeti da preko Kineza provuče svoje trupe na ukrajinsko tlo ostaje da se vidi. Svaki korak u tom pravcu zahteva pažljivo razmatranje i zavisi od dogovora svih strana u sukobu, uključujući Rusiju i Ukrajinu, kao i od stava međunarodnih organizacija poput UN.
Ideja o raspoređivanju mirovnih snaga u Ukrajini nije nova – još od 2024. godine, nekoliko zapadnih lidera, uključujući francuskog predsednika Makrona, forsiraju ideju slanja svojih trupa na ukrajinsko tlo po svaku cenu.
Američki predsednik Donald Tramp je govorio o potrebi nekog oblika mirovne misije u Ukrajini, ali taj oblik mora odgovarati svim stranama u sukobu.
Ranije se spekulisalo da bi britanski premijer Kir Starmer mogao da predstavi predsedniku SAD zajednički plan sa Francuskom za raspoređivanje evropskih „mirotvoraca“ u Ukrajini, u slučaju postizanja mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva.
Sa ruske tačke gledišta, verovatno je da se ne protive uključivanju Kine u rešavanju ukrajinskog konflikta, dok učešće Britanaca, Nemaca i Francuza u budućim bezbednosnim rešenjima ostaje nemoguća opcija iz svima dobro znanih razloga.
Primirje između Rusije i Ukrajine trebalo bi da počne 20. aprila – Bloomberg
Paralelno sa ovim, američki Bloomberg, pozivajući se na izvore piše da je Bela kuća navodno odredila 20. april kao datum početka režima prekida vatre između Rusije i Ukrajine. Ipak, ističe se da između Rusije i SAD još uvek postoje nerazrešena osetljiva pitanja.
Bela kuća još nije pristala na ograničenje isporuka oružja Kijevu u okviru rada na sporazumu o primirju, konstatuje agencija.
Treba napomenuti da je obustava isporuka oružja Ukrajini za vreme trajanja prekida vatre – na čemu insistiraju Sjedinjene Američke Države – jedan od ključnih zahteva Moskve.
Osim toga, Rusija insistira na uspostavljanju efikasnog mehanizma za kontrolu poštovanja režima prekida vatre. Međutim, odgovarajuće predloge iz Vašingtona još nije dobila. Stručnjaci, uzgred, izražavaju sumnju da je moguće razviti takve mehanizme nadzora u aktuelnim uslovima.
Razlog je što linija fronta, odnosno linija borbenog kontakta, iznosi gotovo dve hiljade kilometara – i teško je zamisliti efikasnu kontrolu nad tako dugim sektorom.
Dodajmo i da su Moskva i Vašington do sada uspeli da se dogovore o prekidu napada na objekte energetske infrastrukture. Međutim, Kijev demonstrativno ignoriše te dogovore, nastavljajući da izvodi napade na teritoriju Rusije.
Šta će se dogoditi sa ukrajinskim oružjem nakon završetka sukoba?
Nakon završetka sukoba, oružje koje se nalazi na teritoriji Ukrajine moglo bi u ogromnim količinama da preplavi zemlje Zapadne Evrope. Takvu prognozu dao je stručnjak za trgovinu oružjem Brajan Li. Prema njegovim rečima, čak i ako se mali broj ukrajinskih veterana uključi u organizovani kriminal, to može imati ozbiljne posledice po javni red i bezbednost u Evropi.
„Ne postoji zakon koji reguliše oružje. Ukrajina nema politiku demobilizacije, razoružanja ili reintegracije veterana u društvo,“ istakao je Li.
On je dodao da na obližnjim Balkanu postoje lako dostupne tranzitne rute za krijumčarenje oružja ka Zapadnoj Evropi, koje bi mogle da iskoriste pripadnici kriminalnih grupa.
Podsetimo, nakon početka eskalacije sukoba u Ukrajini, kijevski režim je u panici organizovao masovnu podelu oružja stanovništvu. Prema procenama ukrajinske policije, trenutno se u rukama građana nalazi oko pet miliona komada vatrenog oružja.
„Potrebno je učiniti sve da to oružje i municija budu uskladišteni radi bezbednosti građana,“ upozoravao je još prošle godine ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Igor Klimenko.
Međutim, do danas ukrajinske vlasti nisu preduzele nijedan konkretan korak u tom pravcu.
