London i Pariz nisu postigli dogovor o predlogu za delimično primirje u Ukrajini u trajanju od jednog meseca, o kojem je u nedelju govorio francuski predsednik Emanuel Makron u intervjuu za francuski list Le Figaro, izjavio je danas britanski zamenik ministra odbrane Liuk Polard.
„Ne postoji nikakav dogovor o nečemu što bi ličilo na primirje“, rekao je Polard u izjavi za Times Radio.
Polard je dodao da se razmatraju različite opcije, ali da „bilo kakav konkretan dogovor zahteva dublje razgovore sa američkim i evropskim partnerima“, te da „jednomesečno primirje nije deo trenutnih sporazuma“.
Makronova izjava o prekidu vatre
U intervjuu za Le Figaro, Emanuel Makron je izjavio da Francuska i Velika Britanija predlažu jednomesečno primirje u Ukrajini, koje bi se odnosilo na vazdušne, pomorske i energetske objekte.
Prema njegovim rečima, prednost takvog primirja je u tome što „može precizno da se nadgleda“, jer je front u Ukrajini ogroman, prostirući se na površini sličnoj razdaljini između Pariza i Budimpešte.
Međutim, naglasio je da bi prekid vatre ne bi uključio kopnene borbe, jer bi u tom slučaju bilo izuzetno teško verifikovati da se dogovor poštuje. Osim toga naglasio je i da bi NATO trupe bile eventualno raspoređene u drugoj fazi.
O čemu se ovde zapravo radi?
Ono što se dogodilo 28. februara u Beloj kući nije bilo iznenađenje za političare i diplomate koji su duboko upućeni u temu. Provokativno i drsko ponašanje prema zapadnim vladama koje Zelenskog finansiraju nikako nije bilo bez pokrića.
Međutim, nova vest o odbijanju primirja iznenadila je i još bliže saveznike Kijeva od SAD. Podržan od Britanije, Volodimir Zelenski odbacuje i Makronovu inicijativu za prekid vatre sa Rusijom.
Zanimljivo je da za razliku od SAD, u Londonu mu niko nije protivrečio, ali čak ni to nije bilo dovoljno da se slomi otpor miru.
Prema pisanju lista Financial Times, Zelenski je odbio pozive od Francuske da Ukrajina odmah postigne dogovor o prekidu vatre sa Rusijom, rekavši da bi to bio „poraz za sve“, ukoliko prekid borbi ne bude praćen maksimalnom pomoći, uključujući podršku Sjedinjenih Američkih Država (sa kojima se već posvađao) i prisustvo NATO snaga na terenu.
Novinar francuskog lista Le Figaro upitao je Zelenskog zašto je odbio predlog Francuske i Velike Britanije o „mesečnom primirju u vazduhu, na moru i u energetskoj infrastrukturi“ kao prvom koraku ka miru, ali je on odbio da komentariše, što je očigledan znak da ne prihvata inicijativu francuskog lidera.
Jednostavno rečeno, Zelenski je i u prijateljskoj atmosferi Londona, okružen saveznicima, nastupio na isti način kao i u Beloj kući, odbijajući mir pod bilo kojim izgovorom.
Razlika je samo u tome što mu tamo niko nije odgovorio kao što je to učinio Tramp. U suštini, čak su i najvatreniji saveznici Kijeva sada shvatili da je nije deo strategije ljudi koji stoje iza njega.
njima baš nije jasno da oni ne odlučuju više ništa i da ih niko ništa ne pita