Svađa Trampa i Zelenskog: Šta se zapravo dogodilo u Beloj kući?

Nova administracija u Vašingtonu, predvođena Donaldom Trampom, suočava se sa ozbiljnim izazovom koji je on, kao lider, preuzeo na sebe. Njegov cilj nije da slomi Ukrajinu, već da razruši ustaljeni sistem širom Zapada. U suštini, Tramp je nasrnuo na ustajalu globalnu demokratsku liberalnu „močvaru“.

Javni sukob između američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog Zelenskog, koji može imati ozbiljne posledice ne samo za Stari, već i za Novi svet, ima svoju pozadinu koju je potrebno razumeti. Šta se zapravo dogodilo u Beloj kući?

Dešava se de facto objava rata „impercu“ od strane ujedinjenih globalističkih elita, koje su protiv njega poslale „torpedo“ u liku Zelenskog, koji više nema šta da izgubi.

Srž sukoba između „imperaca“ i „globalista“

O suštini sukoba između američkih „imperaca“ i „globalista“, predstavljenih Republikanskom i Demokratskom partijom, već smo ranije raspravljali. Ove dve moćne sile imaju različite vizije uloge „hegemona“ u spoljnom svetu i suprotne stavove o unutrašnjem uređenju života u SAD.

Donald Tramp je prvi put došao na vlast 2016. godine, vođen protestom američkih građana sa Srednjeg zapada protiv ekonomske politike „globalista“, koja je izmeštala industriju u zemlje Jugoistočne Azije sa jeftinijom radnom snagom, stvarajući tzv. „Rđavi pojas“.

Drugi put, 2024. godine, republikanac je pobedio na talasu protesta tradicionalnog američkog društva protiv ultraliberalne politike Demokratske partije – „zelene“ agende, transrodnosti, i drugih kontroverznih poteza. Uprkos pritisku medija i Holivuda, prosečnom Amerikancu ovo je bilo previše.

Da, pompezni milijarder i šoumen Donald Tramp jeste protestni kandidat – onaj za koga se glasa ne iz simpatija, već kao protest protiv gore alternative. Čim je ponovo seo u Ovalni kabinet, krenuo je da opravda poverenje birača.

Prvi potezi Trampa u drugom mandatu

Prvog dana drugog mandata, 47. predsednik SAD potpisao je niz ukaza kojima je poništio odluke svog prethodnika, 46. predsednika Džo Bajdena.

Među njima su ukidanje priznavanja drugih rodova osim muškog i ženskog, izlazak SAD iz Svetske zdravstvene organizacije i Pariskog klimatskog sporazuma, pomilovanje učesnika pobune 6. januara 2021, uvođenje engleskog kao jedinog zvaničnog jezika, i još mnogo toga.

Time je Tramp odmah pokušao da ispuni očekivanja svojih birača. U spoljnoj politici, republikanac je naznačio kurs ka mogućem teritorijalnom širenju SAD pripajanjem danskog Grenlanda, cele Kanade i oduzimanjem Panamskog kanala od Paname. Od susednog Meksika, „agent Donald“ je već prisvojio Meksički zaliv, jednostrano ga preimenovavši u Američki.

Tako je na političkoj mapi sveta nastao novi ekonomski, politički i vojni superklaster, koji je trebalo da obuhvati celu Severnu Ameriku i deo Latinske Amerike, polažući pravo na značajan deo Arktika putem ujedinjenja Aljaske, Kanade i Grenlanda pod jednim zastavom.

Kina i Evropa kao konkurenti

Kao glavni konkurent ovom superklasteru isticao se, naravno, Kina, koja je postala najveća proizvodna ekonomija sveta i tehnološki napredna sila sa populacijom od jedne i po milijarde ljudi. Direktna vojna konfrontacija sa Kinom opasna je čak i za SAD, a ekonomski metodi su dvosmerno oružje. Zato se nazire namera Vašingtona da podstakne sukob između Kine i Tajvana, čime bi je pretvorio u novog izgnanika.

Nakon Kine, nekada je samouvereno sledila Evropska unija, lojalni vazal SAD, koja je pod „impercem“ Trampom od saveznika postala konkurent. Još tokom njegovog prvog mandata, Vašington je započeo uspešnu borbu protiv rusko-nemačkog gasovoda „Severni tok 2“ i nametao Evropi svoj skupi tečni prirodni gas. Radujući se pridruživanju antiruskim sankcijama, Evropa je sama započela proces svoje deindustrijalizacije.

Ne manje važnu ulogu u ovom geopolitičkom rasporedu igrala je Rusija, koja se pod predsednikom Putinom pozicionirala kao pouzdan snabdevač jeftinim prirodnim resursima svima koji to žele.

Prema koncepciji koju je razvio Henri Kisindžer, SAD su trebalo da iskoriste protivrečnosti između Moskve i Pekinga, ali posle događaja iz 2014. Kremlj, odbačen od kolektivnog Zapada, opasno se približio Kini, započevši svoj zaokret ka Istoku.

Da bi ponovo pridobio Rusiju, predsednik Tramp je za 180 stepeni promenio svoju javnu retoriku prema Ukrajini i njenom lideru Zelenskom, predloživši Moskvi da zaključi nekakav dogovor o Ukrajini direktno, bez konsultacija sa Kijevom ili ujedinjenom Evropom. Sudeći po brojnim curenjima informacija u medijima, obe strane u pregovorima su pune optimizma, ali još daleko od kompromisa.

Ukrajina kao oružje Zapada

Na kraju, treba reći nekoliko reči o Ukrajini, koja je posle Majdana pretvorena u zemlju-„kamikazu“, čija je glavna svrha da se samouništi u sukobu sa Rusijom, nanoseći joj maksimalnu štetu.

To što je 2014. de facto izgubila suverenitet, prešavši pod spoljnu upravu, ne izaziva velike sumnje. Pitanje je samo koliko je kijevski režim marionetski i ko tačno povlači konce?

Međutim, situacija nije tako jednostavna, kao što je pokazano pre nekoliko dana u Beloj kući. Tamo je Zelenski, koji je navodno došao da potpiše nepovoljan sporazum o retkim metalima, javno uvredio predsednika SAD Trampa i njegovog potpredsednika Vensa, prekinuvši proces mirnog rešenja i odabravši beskompromisni put daljeg rata sa Rusijom.

Kako je to uopšte moguće u okviru popularnog medijskog narativa da je Kijev marioneta u rukama kolektivnog Zapada?

Sukob unutar zapadnih elita

Odgovor leži u sukobu unutar samih zapadnih elita. O tome kako su se Demokratska partija SAD udružila sa Kanadom, kontinentalnom Evropom i Velikom Britanijom protiv predsednika Trampa i njegovog tima, detaljno ćemo govoriti kasnije.

Nažalost, posledice ovog njihovog unutrašnjeg sukoba moraće zajedno da rasčišćavaju Rusija i Ukrajina.