Tramp ne odustaje od Grenlanda: Dok se na ostrvu organizuju konsultacije, mi se pitamo koliko bi SAD koštala ova kupovina?

Tokom 45-minutnog razgovora s premijerkom Danske, Mette Frederiksen, novoizabrani predsednik SAD-a, Donald Tramp, nije povukao svoje pretnje o uvođenju visokih tarifa ukoliko Danska ne pristane da se odrekne Grenlanda.

Sa druge strane, američki predsednik Hari Truman je svojevremeno ponudio da je kupi za 100 miliona dolara u zlatu, ali su Danci odlučno odbili.

Premijerka Mette Frederiksen održala je u četvrtak sastanak s predstavnicima danskog poslovnog sektora, uključujući direktore farmaceutske kompanije Novo Nordisk, transportnog giganta Maersk i proizvođača piva Carlsberg, kako bi razgovarali o tenzijama sa Sjedinjenim Državama zbog Grenlanda.

U međuvremenu, danski ministar spoljnih poslova Lars Løkke Rasmussen sazvao je hitan sastanak sa članovima Komisije za spoljne poslove, dok je Frederiksen obavestila lidere svih parlamentarnih stranaka o detaljima razgovora s Trampom na tajnom sastanku.

Tramp insistira na Grenlandu kao strateškom cilju

Tramp nije povukao svoje pretnje o visokim tarifama ukoliko Danska ne proda Grenland Sjedinjenim Državama, što je izazvalo dodatne političke tenzije u Kopenhagenu. Frederiksen je izjavila:

„Američka strana jasno je stavila do znanja da bi mogla da smanji ekonomsku saradnju s Danskom ako ne dođe do dogovora. Ovo je ozbiljna situacija, ali činimo sve da je rešimo na najbolji mogući način,“ rekla je premijerka.

Frederiksen je istakla da je Danska spremna da preuzme veću odgovornost za bezbednost u arktičkom regionu i pozvala Trampa u zvaničnu posetu Danskoj.

Zašto Grenland? Strateški, ekonomski i geopolitički razlozi

Grenland, koji je deo Danske više od 600 godina, danas ima status autonomnog teritorijalnog entiteta. Ostrvo je dom za oko 56.000 ljudi i zavisi od godišnje finansijske pomoći od Kopenhagena u iznosu od milijardu dolara.

Tramp je već tokom svog prvog mandata 2019. godine predložio kupovinu Grenlanda, što je Danska tada odbila. Međutim, ideja o preuzimanju Grenlanda ima čvrste strateške temelje:

• Resursi: Grenland je bogat prirodnim resursima poput nafte i gasa, iako su troškovi eksploatacije izuzetno visoki zbog teških geografskih uslova.
• Geopolitika: Zbog svog položaja u Arktiku, Grenland ima ključni strateški značaj. Američka vojna baza Pituffikna Grenlandu igra važnu ulogu u sistemu ranog upozorenja na balističke rakete.
• Kontrola Arktika: Topljenje leda u Arktiku otvara nove trgovačke i vojne rute, zbog čega SAD želi veći vojni i ekonomski uticaj u regionu.

Mogući scenariji za Grenland

1. Kupovina: Iako većina stanovnika Grenlanda želi nezavisnost, ekonomska zavisnost od Danske čini ovu opciju neizvodljivom bez spoljne pomoći.
2. Asocijacija: Grenland bi mogao postati teritorija u „slobodnoj asocijaciji“ sa SAD-om, slično statusu Maršalskih Ostrva, što bi omogućilo Pentagonu ekskluzivni vojni pristup regionu.
3. Aneksija: U najkontroverznijem scenariju, SAD bi mogle koristiti ekonomski pritisak ili vojnu silu za preuzimanje Grenlanda, što bi dodatno zakomplikovalo odnose s Danskom i Evropskom unijom.

Šta sledi?

Iako je Grenland trenutno autonoman pod danskom kontrolom, ambicije SAD-a da pojačaju vojni uticaj u Arktiku sugerišu da ova teritorija ostaje ključna tačka geopolitike u decenijama koje dolaze.

Danski stručnjak je već izjavio da „ukoliko bi SAD napale Grenland, to bi bio najkraći rat u istoriji“

Da li će Tramp uspeti da ostvari svoje planove ne zavisi toliko od Danske, koliko od međunarodnog odgovora na ovu inicijativu. Da li je realna i kako bi mogla izgledati ‘specijalna vojna operacija’ SAD na Grenlandu, možete pročitati ovde.

Koliko bi koštao Grenland ako bi ga SAD kupile od Danske

Usred svih rasprava o mogućem pripajanju Grenlandije od strane SAD-a, logično je postaviti pitanje: koliko bi koštala zemlja poput Grenlandije?

Može li američki predsednik Donald Tramp kupiti Grenland od Danske, slično kao što su SAD ranije kupile Aljasku od Rusa?

Koliko vredi Grenlandija?

Iako je teoretski moguće da SAD kupe Grenland, ova ideja je realnija od bilo kakve vojne invazije. Međutim, teško je odrediti tačnu cenu za prodaju ovog teritorijalno ogromnog regiona.

Godine 1946, tadašnji američki predsednik Hari Truman ponudio je Danskoj 100 miliona dolara (u zlatu) za Grenland. Danci su tada odgovorili: „Ne, hvala.“ Nedavno je sličnu ponudu Trampa danska vlada takođe odbila.

Danas je još teže proceniti cenu ovog velikog područja koje se prostire na više od 2 miliona kvadratnih kilometara i ima populaciju od skoro 60.000 ljudi.

Iako je BDP Grenlanda relativno nizak (oko 3 milijarde dolara), smatra se da regija poseduje obilje prirodnih resursa, posebno nafte, gasa i retkih mineralnih metala. Međutim, bez preciznih podataka o količini tih resursa, teško je odrediti „fer cenu“ za Grenland.

Trumanova ponuda u savremenom kontekstu

Trumanova ponuda iz 1946. godine od 100 miliona dolara danas bi vredela oko 1,5 milijardi dolara, što je relativno mala cifra za teritoriju od strateškog značaja i ogromnih razmera. Ako bi SAD želele da ozbiljno razmotre kupovinu Grenlanda, morale bi ili da izdvoje značajna sredstva ili da razmotre alternativne opcije za pripajanje.

Postoji, naravno, i mogućnost da Danska kategorički odbije svaku američku ponudu, bez obzira na njen iznos. U tom slučaju, Tramp bi mogao posegnuti za prethodno pomenutim oštrijim merama.

Istorijske lekcije: Prodata teritorija Danske

Danska je u prošlosti već prodala deo svoje teritorije američkoj vladi. Na primer, 1917. godine Sjedinjene Države su kupile Američka Devičanska Ostrva od Danske za 25 miliona dolara (u zlatnicima). Preračunato u današnje vrednosti, SAD su tada platile oko 600 miliona dolara.

Takođe, istorijski gledano, kupovina Aljaske 1867. godine od Rusije za samo 7,2 miliona dolara i dalje se smatra jednim od najvećih grešaka Moskve.

Iako je Grenland trenutno pod danskom upravom, njegovi prirodni resursi, strateški položaj i potencijal za razvoj čine ga jednim od najvrednijih teritorijalnih ciljeva za SAD. Bilo da se radi o direktnoj kupovini, političkim pregovorima ili dugoročnim strateškim planovima, Grenland će i dalje ostati u fokusu geopolitičkih ambicija SAD-a u decenijama koje dolaze.