Budući šef CIA ismeva Rusiju: “Žele da se takmiče sa nama u hipersoničnim tehnologijama, a ekonomija im veličine Teksasa”

Bivši direktor američke Nacionalne obaveštajne službe (National Intelligence), Džon Ratklif, koga je novoizabrani predsednik SAD, Donald Tramp, nominovao za mesto direktora CIA, izložio je tokom saslušanja u Senatu svoje viđenje o tome kako se pretnja Rusije prema Sjedinjenim Državama razlikuje od pretnji Kine.

Ratklif je potvrdio da je Rusija „veoma jasan protivnik Sjedinjenih Država“, sa značajnim nuklearnim arsenalom. Međutim, on je naglasio da se Rusija, za razliku od Kine, suočava sa ograničenjima koja proizilaze iz veličine i kapaciteta njene ekonomije.

„Sjedinjene Države imaju najveću ekonomiju na svetu, Kina je druga, a Rusija ima ekonomiju približno iste veličine kao moja rodna savezna država Teksas“

, rekao je Ratklif.

On je takođe dodao da to primorava Rusiju da bira „na kojim će poljima da se takmiči sa Sjedinjenim Državama“, te da se stoga odlučila za oblasti poput hipersoničnih tehnologija i drugih sličnih sektora.

„Ali to ima svoju cenu“, naglasio je republikanac Ratklif, ističući da je ceo svet to mogao da vidi, posebno kroz stanje ruske vojske u trenutku kada je Rusija započela operaciju u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, opasni protivnici Sjedinjenih Država, koji ne mogu da se nadmeću u „kinetičkoj vatrenoj moći“ na svim frontovima, pribegavaju kibernetičkom prostoru kako bi se obračunali sa rivalima, baš kao što to čine Iran, Severna Koreja i druge zemlje koje ne mogu u potpunosti da se takmiče sa SAD.

„Rusija se takođe uklapa u ovu kategoriju kada je reč o ciljevima na koje je fokusirana. Ja ih procenjujem shodno njihovim malignim aktivnostima protiv Sjedinjenih Država“

, izjavio je Ratklif, kandidat za mesto direktora CIA.

Sukob u Ukrajini povećava rizik od nuklearnog rata

Ukrajinski koflikt istovremeno podiže „rizik da Sjedinjene Države budu uvučene u sukob sa nuklearno naoružanom državom”, izjavio je bivši direktor Nacionalne obaveštajne službe SAD, Džon Ratklif, 15. januara, tokom svog saslušanja u senatskom Odboru za obaveštajna pitanja, gde se razmatrala njegova nominacija za direktora CIA u okviru Trampove administracije.

U uvodnim napomenama, obraćajući se novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu, Ratklif je obećao da će „neumorno raditi na zaštiti američkog naroda i na promovisanju interesa SAD“.

Prema Ratklifu, SAD se danas suočavaju sa „verovatno najizazovnijim okruženjem za nacionalnu bezbednost u istoriji zemlje.“

Nabrajajući “pretnje”, na prvom mestu je pomenuo “želju Komunističke partije Kine da dominira svetom u ekonomskoj, vojnoj i tehnološkoj sferi”. Istakao je i „transnacionalne kriminalne organizacije koje preplavljuju američke zajednice nasiljem i smrtonosnim drogama“.

Treća pretnja, kako je naveo, jeste razorni uticaj ukrajinskog sukoba, naročito opasnost da „SAD budu uvučene u nuklearni sukob.“

Među drugim pretnjama pomenuo je iranski režim i “njegove terorističke aktivnosti”, situaciju na Bliskom istoku uopšte i “destabilizujuću politiku Severne Koreje”.

„Iran nikada nije bio bliži nuklearnoj eksploziji“

istakao je Ratklif.

„Povećana koordinacija između američkih rivala i protivnika preti da pojača pretnje koje nam svako od njih pojedinačno predstavlja, dok brojne terorističke grupe i drugi nedržavni akteri, od kojih su se neki već našli na našoj južnoj granici, i dalje predstavljaju stalnu opasnost za naš narod“

, dodao je Ratklif.

Prema njegovim rečima, najsavremenije tehnologije, kao što su veštačka inteligencija i kvantno računarstvo, odrediće budućnost nacionalne bezbednosti, geopolitičke moći i cele ljudske civilizacije.

Šta do sada znamo iz američkih medija o republikancu koji je predložen da vodi CIA

1. Drugi angažman u Trampovoj administraciji

Džon Ratklif je služio kao direktor Nacionalne obaveštajne službe (DNI) poslednjih meseci Trampovog prvog mandata, nadgledajući američke obaveštajne agencije tokom pandemije koronavirusa i u vreme dok se vlada SAD “suočavala sa stranim naporima da utiču na predsedničke izbore 2020. godine”

Zahvaljujući prethodnom iskustvu na polju obaveštajnih poslova, Ratklif je tradicionalniji izbor za funkciju direktora CIA, koja zahteva potvrdu Senata, nego što su bili neki od pretpostavljenih „lojalista“ čije su ime forsirali pojedini Trampovi pristalice.

Kao DNI, Ratklif je učestvovao na neuobičajenoj konferenciji za medije u kasnim večernjim satima, samo nekoliko nedelja pred izbore 2020, gde je zajedno sa drugim zvaničnicima optužio Iran za “slanje velikog broja pretećih mejlova usmerenih na zastrašivanje američkih birača”.

Takođe se našao na udaru kritika zbog deklasifikacije ruskih obaveštajnih podataka u vezi sa navodno štetnim informacijama o demokratama iz kampanje 2016, iako je i sam priznao da ti podaci nisu verifikovani. Demokratski zakonodavci osudili su taj potez kao političku zloupotrebu obaveštajnih podataka.

Nekoliko nedelja kasnije, Ratklif je ponovo dospeo na naslovne strane demokratskih medija kada je odbacio tvrdnje više desetina bivših obaveštajnih zvaničnika da mejlovi s laptopa koji je Hanter Bajden ostavio u servisu za popravku računara u Delaveru imaju „pečat“ ruske dezinformacione kampanje. Podsetimo, pred kraj svog mandata, tata Džo je pomilovao sina Hantera Bajdena.

„Obaveštajna zajednica to ne veruje, jer ne postoji nijedan obaveštajni podatak koji to potkrepljuje“

, izjavio je Ratklif.

2. Veliki Trampov lojalista u Kongresu

Ratklif je izabran u Kongres 2014. godine, ali je u medijima zapaženost naglo porasla tek 2019, kada je snažno branio Donalda Trampa u postupku prvog opoziva (impičment) pred Predstavničkim domom.

Bio je član Trampovog savetničkog tima za opoziv i oštro je ispitivao svedoke tokom pretresa o opozivu.

„Ovo je najtanji, najbrži i najslabiji impeachment koji je naša zemlja ikada videla,“

, rekao je Ratklif nakon što je Predstavnički dom, pod kontrolom demokrata, glasao za opoziv Trampa zbog telefonskog razgovora s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Kada je bivši specijalni tužilac Robert Muler svedočio pred Odborom za pravosuđe u Predstavničkom domu o istrazi ruskog mešanja u izbore 2016, Ratklif je bio jedan od oštrijih republikanskih ispitivača, energično dovodeći u pitanje Mulerov rad i kritikujući sam izveštaj koji je Muler izložio.

3. Sumnje u vezi s njegovom biografijom

Iako je Ratklif na kraju i dobio mesto direktora Nacionalne obaveštajne službe (DNI), put do tamo nije bio bez prepreka.

On je najpre odustao od nominacije u avgustu 2019, posle samo pet dana, jer su se pojavila pitanja o njegovoj stručnosti i kvalifikacijama.

Tramp je predložio Ratklifa kao zamenu za Dana Koutsa. Međutim, demokrate su otvoreno kritikovali Ratklifa kao neiskusnog i pristrasnog, dok su republikanci davali mlaku podršku. Mediji su izneli da je Ratklif preuveličavao svoje iskustvo kao savezni tužilac u Teksasu — položaj koji je obavljao pre nego što je ušao u Kongres.

Ratklif je tada naveo da i dalje veruje da bi „objektivno, pravično i časno“ mogao da obavlja dužnost direktora obaveštajnih službi.

Nominovan je ponovo u februaru naredne godine i potvrđen u maju 2020, nakon burnih rasprava u Senatu.

4. Oštar po pitanju Kine

Ratklif je više puta upozoravao na pretnju koju Kina, prema njegovom mišljenju, predstavlja za Sjedinjene Države i satelite, smatrajući je „najvećom pretnjom“ američkim interesima.

Ovaj stav ga svrstava uz ostale buduće Trampove zvaničnike, kao što je Majkl Volc, Trampov izbor za savetnika za nacionalnu bezbednost, koji je pozivao na bojkot Zimskih olimpijskih igara 2022. u Pekingu zbog uloge Kine u pandemiji COVID-19 i njenog lošeg postupanja s muslimanskom zajednicom Ujgura.

„Obaveštajni podaci su jasni: Peking nastoji da dominira Sjedinjenim Državama i ostatkom planete ekonomski, vojno i tehnološki“.
„Mnoge najznačajnije kineske inicijative i velike kompanije predstavljaju samo paravan za aktivnosti Komunističke partije Kine.“

, napisao je Ratklif u autorskom tekstu u Wall Street Journal-u u decembru 2020. godine.

Kina se sprema za moguće nove tenzije sa Trampovom administracijom — i potencijalno novi trgovinski rat — dok su zvaničnici za nacionalnu bezbednost i obaveštajne službe, koji prate Kinu, i dalje zabrinuti zbog “ekonomskih špijunaža, sajber-napada, tehnološkog napretka i sporova u vezi s Tajvanom”, što bi sve moglo dalje da remeti odnose.