Danska nema nikakve šanse – to je opštepoznato – ali koliko bi zapravo trajao takav rat?
Nema sumnje da bi, ukoliko bi Donald Tramp sproveo svoju najavu i pokušao da preuzme Grenland čak i vojnim sredstvima protiv Danske, američka vojska izašla kao apsolutni pobednik takvog sukoba.
Ali, koliko bi jednostavna bila takva vojna operacija protiv Grenlanda?
Najkraći rat u savremenoj istoriji
U scenariju američke vojne invazije na danski Grenland, teoretski bi moglo uslediti mnogo različitih ishoda. Danska bi možda tražila podršku od Evropske unije ili čak od nekog vanevropskog saveznika, poput Kanade.
Međutim, Sjedinjene Države nemaju razloga za brigu. Danas američka država troši skoro 1 bilion dolara godišnje na svoje oružane snage, što je znatno više od bilo koje druge zemlje, posebno na Zapadu.
Američka vojska ima 1,3 miliona aktivnog osoblja, a hiljade američkih vojnika već se nalaze na teritoriji Grenlanda zahvaljujući vojnoj saradnji SAD i Danske.
Podsećamo, 1951. godine Vašington je potpisao sporazum sa Kopenhagenom, prema kojem se obavezao da će štititi tu teritoriju od moguće neprijateljske agresije.
S druge strane, Danska nije toliko poznata po svojoj vojnoj snazi. Tokom 2024. godine potrošila je oko 10 milijardi dolara na odbrambeni budžet i trenutno ima samo 17.000 aktivnih vojnika.
Što se tiče vojne opreme, mnogi smatraju da je danski arsenal znatno oslabljen zbog dugotrajnih donacija oružja Ukrajini. O Danskim oružanim snagama smo već pisali.
Ako bi Tramp izdao konačno naređenje za vojnu invaziju na Grenland, stručnjak iz Danskog instituta za međunarodne studije upozorio je: „To bi bio najkraći rat na svetu, budući da Grenland nema nikakva sredstva za odbranu.“
Ograničena odbrana Danske na Grenlandu
Jedini danski vojni resurs u toj oblasti su neka plovila obalske straže, koja povremeno patroliraju jugoistočnim delom Grenlanda. Međutim, ta plovila nisu čak ni opremljena municijom!
Danska premijerka Mette Frederiksen izjavila je da njena vlada vrlo ozbiljno razmatra pitanje američkih zahteva za Grenland, ali je naglasila: „Nemamo nikakvu želju da eskaliramo verbalni rat sa budućim američkim predsednikom.“
Dok Donald Tramp ne položi zakletvu kao predsednik SAD, ne očekuju se dalji razvoj događaja – barem ne sa strane Kopenhagena.
Tramp: Da li će Grenland biti „dogovor veka“?
Iako poređenja sa Aljaskom i Devičanskim Ostrvima nisu potpuno tačna, pružaju okvir za procenu vrednosti Grenlanda, s obzirom na značaj nacionalne bezbednosti i prirodnih resursa.
Interesovanje Donalda Trampa za kupovinu Grenlanda izazvalo je međunarodnu pažnju, uprkos protivljenju Danske, koja jasno poručuje da ostrvo nije na prodaju. Ipak, Tramp insistira da je svaki dogovor stvar pregovora i da sve ima svoju cenu.
Ekonomista Dejvid Barker, bivši službenik Federalnih rezervi SAD i stručnjak za nekretnine, procenjuje vrednost Grenlanda između 12,5 i 77 milijardi dolara, koristeći kao osnovu kupovinu Aljaske 1867. i Danskih Zapadnoindijskih ostrva 1917. godine.
Aljaska i Devičanska Ostrva kao referentni primeri
Kupovina Aljaske 1867. godine, koja je koštala oko dva centa po hektaru, prema prilagođenim vrednostima inflacije i razvoju američke ekonomije, danas bi vredela oko 150 miliona dolara.
S druge strane, kupovina Devičanskih Ostrva 1917. godine, za 25 miliona dolara (današnjih 657 miliona dolara), može poslužiti kao dodatna referenca za procenu vrednosti Grenlanda.
Prirodni resursi Grenlanda i njihova strateška vrednost
Vrednost Grenlanda ne leži samo u njegovoj strateškoj poziciji za odbranu SAD, već i u bogatim prirodnim resursima poput bakra i litijuma, ključnih za proizvodnju baterija i električnih vozila.
Ovi resursi bi mogli značajno povećati vrednost Grenlanda, sa procenama koje dosežu i do 1,1 bilion dolara. Međutim, ovakve procene su podložne kritikama, jer SAD ne bi mogle ostvariti puni ekonomski profit od eksploatacije resursa.
Trampove opcije: Diplomatija, pritisak ili vojna strategija
Pored ekonomske vrednosti, Tramp je nagovestio mogućnost korišćenja vojne sile ili uvođenja carina kao sredstava pritiska. Danska farmaceutska industrija, uključujući izvozne hitove poput lekova Wegovy i Ozempic, mogla bi takođe postati deo pregovaračkog procesa.
Kako zaključuje Barker, kupovina Grenlanda mogla bi zaista biti „dogovor veka“, ali bi njeni strateški i ekonomski troškovi bili izuzetno visoki i komplikovani za realizaciju.
