Mali i Niger su trenutno u fokusu ukrajinskih aktivnosti, a evo i zašto:
Rusija je ponovo optužila Ukrajinu za eskalaciju tenzija u Africi. Prema tvrdnjama Moskve, Kijev podržava pobunjeničke grupe u Maliju i Nigeru, otvarajući na taj način drugo ratište protiv ruskih snaga.
Šta se dešava između Kijeva i Moskve u Africi?
Ruski ambasador u afričkim državama Maliju i Nigeru, Igor Gromiko, izjavio je za rusku novinsku agenciju TASS da ukrajinsko mešanje u afričke sukobe predstavlja direktnu reakciju Kijeva na vojne neuspehe na ratištima u Ukrajini.
Ruski diplomata je optužio Ukrajinu za podršku terorizmu na afričkom kontinentu. Slične tvrdnje pojavile su se već u avgustu ove godine, kada je Moskva prvi put spomenula „drugo ratište u Africi“.
Mali i Niger trenutno vode vojne vlade koje su došle na vlast posle nedavnih državnih udara. Ove zapadnoafričke i centralnoafričke države zatražile su vojnu podršku od Rusije i počele da se udaljavaju od Francuske.
„Nesposoban da porazi Rusiju na bojnom polju, režim Zelenskog odlučio je da otvori drugo ratište u Africi podržavajući ilegalne oružane formacije koje imaju za cilj da destabilizuju afričke države koje održavaju prijateljske odnose sa Moskvom“, požalio se Gromiko.
Reakcije afričkih država na Ukrajinu
Više afričkih zemalja poslednjih meseci optužuje Kijev za pokušaje destabilizacije njihovog kontinenta. Najveća eskalacija tenzija dogodila se u avgustu, kada je vlada Malija objavila prekid diplomatskih odnosa sa Ukrajinom iz ovog razloga.
Prema dostupnim informacijama, visoki ukrajinski zvaničnici, uključujući predstavnika glavne obaveštajne službe Ukrajine, potvrdili su da je Kijev pomogao pobunjenicima u Maliju da napadnu trupe nove vojne vlade.
Ruski ambasador je takođe optužio Ukrajinu za korišćenje zabranjenih metoda terorizma, uključujući sabotaže, pokušaje atentata na političke lidere i ciljanje civilnog stanovništva u Africi i Rusiji.
Podsetimo, malijska vojska i ruska grupa Vagner doživeli su jedan od najvećih udaraca poslednjih godina na severu Malija krajem jula, gde su pretrpele velike gubitke u napadu džihadista i separatista. Analitičari se slažu da je ovaj poraz najgori za Vagner vojsku u afričkoj bici.
Vojni savet Malija, koji je na vlasti od 2020. godine i predvođen pukovnikom Asimijem Goitom, otrgao je ovu afričku državu iz francuskih šapa, te stavio preuzimanje kontrole nad čitavom teritorijom zemlje kao jedan od svojih prioriteta i odlučio da se za pomoć obrati Rusiji.
Slično se potom počelo odvijati u još nekoliko okolnih zemalja, gde je Francuska takođe ekspresno proterana. Da je Pariz započeo povlačenje vojnog kontingenta iz Čada, poslednje zemlje u Sahelu koja još ima francuske trupe, pisali smo pre samo nedelju dana.
Vojne vlasti Malija, Burkine Faso i Nigera poslednjih godina okrenule su se saradnji sa Rusijom. Lider Čada, general Mahamat Idris Debi Itno, takođe je u poslednjim mesecima tražio bliže veze sa Moskvom, ali razgovori o jačanju ekonomske saradnje još uvek nisu doneli konkretne rezultate.
Reakcija Kijeva
Kijev je negirao ove optužbe i nazvao „nepromišljenom“ odluku Malija i Nigera da prekinu diplomatske odnose sa Ukrajinom.
Sukobi između Ukrajine i Rusije sada se šire van granica Evrope, a afrički kontinent postaje još jedno poprište političkih i vojnih tenzija između dveju zemalja. Podsetimo, prethodno su se ukrajinske službe pohvalile kako su obučavale sirijske džihadiste.
