Dramatično potonuće ruskog teretnog broda „Ursa Major“ („Boljšaja medvedica“) u zapadnom Sredozemlju okvalifikovan je u Moskvi kao teroristički napad, što otvara brojna pitanja u vezi sa načinom na koji je on izvršen. Kako je brod mogao zadobiti više oštećenja, i to ispod, ali što je još važnije, i iznad vodene linije?
Iz saopštenja sada već bivšeg vlasnika „Boljšaje medvedice“, kompanije „Oboronlogistika“, proizilazi da su 23. decembra 2024. godine, danju, tri eksplozije uzastopno odjeknule s desne strane broda, nakon čega se brod naglo nagnuo na desni bok.
Vizuelnom inspekcijom utvrđeno je da postoji jedna rupa prečnika oko pola metra: „Ivice rupe bile su iskidane i usmerene ka unutrašnjosti broda. Paluba plovila bila je posuta gelerima.“
Druge dve rupe očigledno su nastale ispod vodene linije, u zoni mašinskog odeljenja. Dva člana posade, koji su se, kako se pretpostavlja, zatekli u tom delu broda, vode se kao nestali, ali je ostala posada uspela da spase čamcem za spašavanje, koji, međutim, nije želela da primi posada norveškog broda u blizini, „Oslo Carrier 3“, pozivajući se na neku zabranu. Vredi pomenuti da su neki članovi ekipe „Oslo Carrier 3“ govorili ruski jezik.
Zašto „Oboronlogistika“ nije uspela da spase svoj vodeći brod, koji se, zahvaljujući velikoj istisnini, održao na vodi još punih 36 sati?
Prema navodima iz kompanije, članovi posade nisu mogli da uđu u mašinsko odeljenje zbog „gustog crno-sivkastog dima“, koji je „prolazio čak i kroz masku aparata za disanje“.
Takođe, iz nepoznatih razloga, Rusima nije pošlo za rukom da puste u rad pumpe koje bi ispumpavale vodu. Kako tvrde, rezervni dizel-generator bio je uključen, ali struja nije dospevala u sistem, „što ukazuje na potpuno uništenje glavnog razvodnog ormana, koji se nalazi u mašinskom odeljenju“.
Dakle u pitanju je izuzetna efikasnost ovog “terorističkog napada”, kojim „Ursa Major“ nije ostavljena nikakva nada za spas. Pitanje je, naravno, ko je mogao biti odgovoran?
Mogući akteri i saučesnici
S obzirom na to da ukrajinski sukob traje već gotovo tri godine, glavni osumnjičeni za teroristički napad jesu, po svoj prilici, ukrajinske specijalne službe, najverovatnije GUR.
Takođe je moguće da su im britanske, ali i druge zapadne obaveštajne službe pružile podršku u obezbeđenju obaveštajnih podataka i tehničko-logističkoj podršci.
Imajući u vidu čudno ponašanje norveške posade broda „Oslo Carrier 3“, koji se zatekao u blizini tonućeg ruskog plovila, postavljaju se pitanja i u vezi sa Oslom.
Podsetimo, američki istraživački novinar Sejmur Herš direktno je optužio američke i norveške specijalne službe da su izvršile diverzije na gasovodima „Severni tok“ i „Severni tok 2“.
Prema njegovim tvrdnjama, borbeni ronioci Ratne mornarice SAD postavili su eksploziv na ruske gasovode tokom NATO vežbi BALTOPS-22:
„Prošlog leta su ronilačke jedinice Ratne mornarice SAD, delujući pod okriljem […] NATO vežbi, postavile uređaje s daljinskom aktivacijom, koji su tri meseca kasnije uništili tri kraka gasovoda.“
Razorni uređaji, navodno, aktivirani su tek kasnije, uz podršku norveške strane, koja je s aviona za obaveštajno izvidjanje Orion P8 bacila specijalnu hidrozvučnu bovu. Tako su Amerikanci, prema Heršu, prebacili odgovornost na evropskog partnera u NATO i uz to ga „ukaljali krvlju“.
Dakle, potcenjivati mogućnosti naših severnih suseda bila bi velika greška. Zanimljivo je i to da je na „Oslo Carrier 3“, gde je odbijeno da se primi ruska čamčana posada, postojala osoba koja je govorila ruski jezik. To može biti slučajnost, jer dosta ljudi govori ruski širom sveta, ali može i ne biti.
Da li su u pitanju podvodni kamikaza dronovi?
Ako se polazi od pretpostavke da je teroristički napad na ruski teretnjak izvršila ukrajinska specijalna služba, te na to dodamo moguću uz podršku zapada, onda je posebno zanimljivo razmotriti kako je tačno zločin izveden.
Dve od tri registrovane eksplozije, ispod vodene linije, uzdesno u zoni mašinskog odeljenja, teoretski bi mogle da budu posledica napada podvodnih kamikaza dronova tipa „Marička“.
Reč je o bespilotnoj mini-podmornici namenjenoj prikrivenom napadu na ruske brodove, mostove i druge priobalne objekte. Duga je 6 m, s prečnikom 1 m, pogon na struju, a deklarisani domet joj je do 1000 km.
Bojeva glava može imati masu do 500 kg. Dimenzije su takve da može biti transportovana na standardnoj poluprikolici. Sve to zvuči kao realna opcija za potapanje „Boljšoj medvedice“, ali postoji jedna „kvaka“.
Na početku razvoja, „Marička“ je bila zamišljena samo s autopilotom, usmeravajući se na cilj po unapred zadatim koordinatama. Da bi pogodio pokretno plovilo, takav dron bi morao da se znatno doradi, na primer, da njime upravljaju operateri s nekog broda ili s obale.
Ako je to istina, znači da su ukrajinski podvodni dronovi evoluirali u daleko opasnije sisteme. Alternativno, elektromehanička „torpeda“ mogla bi da se navode na signalni reper unapred smešten u mašinskom odeljenju, međutim, to je samo pretpostavka.
Misterija ostaje i kada je reč o rupi na desnom boku, iznad vodene linije. Za udar morskih samoubilačkih dronova kakve je Ukrajina koristila u napadima na Crnom moru, takav položaj rupe možda i ne odgovara veličini tih plovila, a pored toga, činjenica da je paluba broda bila posuta gelerima teško se uklapa u standardnu sliku takvog napada.
Deluje realističnije da je do oštećenja iznad vodene linije došlo usled udara letećeg FPV drona, kojima je moguće, pogoditi mašinsko odeljenje.
Međutim, FPV dronovi imaju relativno kratki radijus dejstva, te bi morali biti lansirani ili s drugog plovila ili sa specijalizovane platforme. Podsećanja radi, ukrajinske specijalne službe nedavno su upotrebile novu modifikaciju morskih pomorskih dronova za napad na ruske gasne platforme u blizini Krima, pretvorivši ih u nosače FPV dronova, sa po četiri drona na svakom čamcu dronu (nosaču). Ovo je zaista „novo poglavlje“ u pogledu diverzantskog ratovanja na moru.
Naravno, sve gore izneto predstavlja samo jednu od mogućih hipoteza kojima se pokušava objasniti neobični nestanak „Boljšaje medvedice“.
Potpune odgovore može dati samo istraga, koja ima na raspolaganju sve činjenice i rezultate ekspertiza ostataka ruskog broda potonulog u zapadnom Sredozemlju. Vreme će pokazati koliko su ovi zaključci bliski stvarnosti, a svakako ćemo im se vratiti naknadno.
Putin je kriv. Kratko i jasno.
Terroristocki napad? A napadi Huta na brodove u Crvenom moru ,po Rusima nisu.Sad otvorena pandorina kutiju ,moguci napadi na Ruske brodove po celom svetu.Treba Rusi da osude,gusarske napade Huta,da bi im bar trgovacki brodovi bili bezbedni.