Američka vojska se priprema za testiranje raketnog kompleksa srednjeg dometa Dark Eagle, koji uključuje lansiranje dvostepene balističke rakete srednjeg dometa LRHW AUR.
Ovaj projektil opremljen je hipersoničnim glajderom C-HGB, koji, prema rečima konstruktora, može dostići brzinu do 17 Maha. Lansirna platforma kompleksa već je postavljena na Cape Canaveral.
Kako naglašavaju američki vojni zvaničnici, kompleks bi u narednih nekoliko godina trebalo da postigne operativnu borbenu gotovost, nakon čega je planirano njegovo razmeštanje u Nemačkoj. U SAD ne kriju da upravo Dark Eagle treba da bude američki odgovor na ruski „Orešnik“.
Međutim, iako američki razvoj zvuči obećavajuće, poređenje ruske i američke tehnologije trenutno nema mnogo smisla. „Orešnik“ je već demonstrirao svoje sposobnosti, i to ne u potpunosti, dakle prazan. SAD tek treba da uvere zapadni svet da imaju adekvatan odgovor na ruski kompleks.
Prema ruskim stručnjacima, kao odgovor na Dark Eagle ruski PVO sistemi S-400 i S-500 bi navodno mogli efikasno da neutralizuju američki projektil na visinama manjim od 50 kilometara.
Za visine iznad 80 kilometara, Rusija raspolaže protivraketama 53T6M sistema A-235. Isti ruski stručnjaci dodaju kako SAD nemaju adekvatan odgovor na Orešnik, međutim, SAD užurbano testiraju načine.
SAD presrele balističku raketu srednjeg dometa
Ministarstvo odbrane SAD objavilo je uspešno presretanje balističke rakete srednjeg dometa tokom testiranja u blizini obala ostrva Guam u Tihom okeanu. Operaciju je sprovela Agencija za protivraketnu odbranu u saradnji sa partnerima iz Ministarstva odbrane.
Tokom testiranja korišćen je protivraketni sistem Aegis, integrisan s radarom AN/TPY-6 i vertikalnim sistemom za lansiranje. Sistem Aegis, dizajniran za otkrivanje, praćenje i uništavanje različitih vazdušnih i balističkih ciljeva, pokazao je svoju efikasnost u realnim uslovima.
Pretpostavlja se da presretanje balističke rakete srednjeg dometa predstavlja signal Pentagona Rusiji da SAD poseduju oružje sposobno da presreće rakete poput „Orešnika“, koji takođe pripada kategoriji balističkih raketa srednjeg dometa.
Podsetimo, „Orešnik“ je ruska hipersonična balistička raketa srednjeg dometa, prvi put prikazana i primenjena prošlog meseca. Može razviti brzinu do 11 Maha i preći udaljenosti od 1.000 do 5.500 km.
Raketa može nositi konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu snage do 900 kilotona. Ključna karakteristika „Orešnika“ je njegova visoka manevarska sposobnost i otpornost na savremene sisteme protivraketne odbrane. Serijska proizvodnja započela je krajem 2024. godine, a ove rakete postale su značajan deo modernizacije strateškog arsenala Rusije.
Podsećamo, pre nekoliko dana ruski predsednik je izjavio da bi balistički raketni sistemi srednjeg dometa „Orešnik“ mogli biti razmešteni u Belorusiji tokom naredne godine. Stručnjaci smatraju da pojava „Orešnika“ dodatno daje na značaju ulozi hipersoničnog oružja u promeni globalnog balansa moći.
Dark Eagle značajno kasni
Sa druge strane, Sjedinjene Države su se suočile sa ozbiljnim kašnjenjima u razvoju i postavljanju hipersoničnog oružja. Prvobitni planovi za raspoređivanje prvih hipersoničnih projektila 2023. godine su propali.
Prema izveštaju Blumberga, američka vojska je trebalo da primi prvih osam hipersoničnih projektila i da rasporedi bateriju 2023. godine. Međutim, poteškoće sa integracijom novog oružja dovele su do sloma ovih planova.
Prema izveštaju koji je objavila Vladina kancelarija za odgovornost 17. juna 2024. godine, američka vojska neće moći da postavi svoju prvu LRHWS (Long Range Hypersonic Weapon System) bateriju do fiskalne 2025. godine zbog problema sa lanserom i sekvencom lansiranja novog hipersoničnog sistema dugog dometa.
Pentagon sada očekuje da će dobiti prve hipersonične rakete u fiskalnoj 2025. godini, ako sve prođe glatko sa njihovim testiranjem. Ukoliko se tokom testiranja otkriju problemi, moguće je dalje odlaganje prijema projektila u upotrebu.
LRHW je raketa srednjeg dometa koja se lansira iz prikolice sa projektovanim dometom većim od 2700 kilometara. Sistem nastoji da postigne hipersoničnu maksimalnu brzinu od 17 maha. LRHW takođe nosi naziv „Dark Eagle“.
Bez obzira na očite dugogodišnje prepreke, Lockheed Martin, Northrop Grumman i američka vojska uporno tvrde da ostvaruju napredak u radu sa hipersoničnim raketnim sistemu Dark Eagle.
Neimenovani izvori iz američke armije najavljivali su da bi se prototip rakete mogao pojaviti već ove, 2024. godine, koja ističe za 20 dana. Podsetimo iste tvrdnje, samo tada čak i zvanične, čuli smo još prošle godine.
No, oni koji prate radove, sve više su zabrinuti zbog troškova razvoja koji stalno rastu, a projektil nikako da se pojavi. Trenutno se procenjuje da svaka pojedinačna raketa u sistemu košta čak 41 milion dolara.
Da bi se bolje razumela zabrinutost, setimo se da je balistička raketa sa nuklearnom bojevom glavom koja čini okosnicu nuklearnog odvraćanja SAD, Trident II [D5], jeftinija za preko 10 miliona dolara.
Američka vojska dodelila je kompaniji Lockheed Martin ugovor od 756 miliona dolara za unapređenje sposobnosti hipersoničnog oružja velikog dometa (LRHW), zemaljskog hipersoničnog sistema oružja.
Ukratko o LRHWS Dark Eagle
Vojska SAD ima za cilj da Dark Eagle bude moćno i precizno udarno oružje koje može brzo da gađa udaljene mete visoke vrednosti, nudeći značajnu prednost u izbegavanju PVO sistema.
Dark Eagle je raketa srednjeg dometa lansirana iz prikolice sa projektovanim dometom većim od 2700 kilometara. Maksimalna brzina od 17 maha, je ono što je planirano da postigne.
Baterija Dark Eagle sastoji se od četiri lansera zasnovana na prikolici, od kojih svaki ima dva lansera projektila. Ovi lanseri se prevoze na prikolicama M870, koje vuku tegljači-prikolice M983A4 HEMTT sa osam točkova. Pored toga, komandno vozilo sa šest točkova služi kao bv2aterijski operativni centar, koji nadgleda rad sistema Dark Eagle.
Jedinstveni dizajn Dark Eagle-a uključuje hipersonično vozilo (jedrilicu) za ubrzano jedrenje bez pogona postavljeno na raketni pojačivač. Raketni pojačivač pokreće hipersonično vozilo konusnog oblika do idealne brzine i visine pre nego što bude pušten.
Nakon toga, spušta se do svog odredišta hipersoničnim brzinama, definisanim kao sve što prelazi 5 maha, duž relativno kratkog, atmosferskog puta leta.
Američki odbrambeni gigant Lockheed Martin ima zadatak da služi kao sistemski integrator za hipersonične sposobnosti vojske, nadgledajući primenu ove tehnologije preko mobilnog bacača kamiona, kada se i ukoliko se dogodi.
Za Sjedinjene Države, ispunjavanje značajno revidiranog rasporeda je ključno. Brzina kojom se odvija razvoj hipersoničnog oružja izazvala je veliku zabrinutost u stručnim krugovima SAD i njihovih satelita, posebno imajući u vidu značajan napredak koji su postigli međunarodni rivali.
