Kraj Asada? Džihadisti kontrolišu Daru i napreduju ka Homsu dok Rusija, Turska i Iran danas traže rešenje za Siriju

Zauzimanje grada Dare, čije je stanovništvo pre početka građanskog rata (2011) premašivalo 100.000, ima visok simbolički značaj jer se smatra kolevkom pobune.

Sirijski pobunjenici su kasno u petak saopštili da kontrolišu Daru (na jugu), odakle je 2011. započela pobuna protiv predsednika Bašara al Asada. Ovo je četvrti strateški važan grad koji su vladine snage izgubile u poslednjih nedelju dana.

Prema izvorima na koje se poziva agencija Reuters, pobunjenici su postigli dogovor s vladinim snagama da se povuku, uz garancije za bezbedan prolaz ka glavnom gradu Damasku, koji je udaljen oko 100 kilometara.

Na video zapisima objavljenim na društvenim mrežama, vide se pobunjenici na motociklima kako ulaze u grad, dočekani aplauzima i svečanim pucnjima na glavnim ulicama.

Za sada nije bilo zvanične reakcije sirijske vojske ili Asadove vlade, dok Reuters naglašava da ne može da potvrdi tvrdnje pobunjenika.

Zauzimanje grada Dare, glavnog grada istoimene provincije sa preko milion stanovnika, na granici s Jordanom, simbolično je važno. Pobunjenici su ranije objavili da su napredovali ka predgrađima grada Homsa (u centralnom delu zemlje).

Ukoliko zauzmu Homs, preseći će vezu između glavnog grada Damaska i priobalja, gde ruski saveznici Asada imaju pomorske i vazdušne baze.

„Naše snage su oslobodile poslednju zajednicu u predgrađu grada Homsa i sada su na njegovim vratima“, saopštila je džihadistička organizacija Hajjat Tahrir al-Šam (HTS) putem platforme Telegram.

Savez pobunjenika, kojim dominiraju islamisti iz HTS-a, ponovo je pozvao snage lojalne vladi predsednika Asada da pređu na njihovu stranu.

Kako pobunjenici nastavljaju svoj napredak, hiljade stanovnika Homsa u žurbi napušta grad, krećući se prema Latakiji i Tartusu.

Režim Asada se urušava

Savez predvođen sirijskim kurdskim borcima, uz podršku SAD, zauzeo je Deir ez-Zor, ključni uporišni grad vladinih snaga u velikoj istočnoj pustinji, u petak, saopštile su tri sirijske izvora za Reuters.

Pobunjenici su početkom nedelje zauzeli Alepo i Hamu, na severozapadu i u centralnom delu zemlje, u okviru ofanzive započete 27. novembra.

U drugom zabrinjavajućem razvoju za Asada, kurdske snage su izjavile da je Islamska država zauzela neke oblasti na istoku Sirije.

Sirijska državna televizija prenela je da su rusko-sirijski vazdušni napadi pogodili komandna mesta pobunjenika u ruralnim delovima Hame, Idliba i Alepa, ubivši najmanje 200 pobunjenika u petak, pozivajući se na ruski Centar za koordinaciju u Siriji.

Izvor iz sirijske vojske izjavio je da su iranske snage Hezbolaha raspoređene kako bi pojačale odbranu vlade unutar i u blizini Homsa.

Zauzimanje Homsa učvrstilo bi lanac strateških položaja pod kontrolom islamističkih pobunjenika, protežući se od Alepa na severu do Dare na jugu, na granici s Jordanom. Takođe, zauzimanje Homsa povećalo bi šanse pobunjenika da izoluju sedište Asadovog režima u Damasku, s mogućnošću blokade puta ka severozapadu, prema obali.

Kako pobunjenici intenziviraju ofanzivu, Rusija i Jordan su u petak pozvali svoje građane da napuste Siriju.

Turska, Rusija i Iran danas traže izlaz iz sirijskog haosa u Dohi

Tri zemlje, koje u Dohu šalju svoje ministre spoljnih poslova, od 2017. su partneri u okviru procesa iz Astane.

Turska će se danas u Dohi sastati sa Rusijom i Iranom kako bi pokušala da pronađe politički i miran izlaz za Siriju i izbegne haos na svojim granicama.

Tri zemlje, koje šalju ministre spoljnih poslova u Dohu, od 2017. godine sarađuju u okviru procesa iz Astane, koji je započet s ciljem zaustavljanja oružanih sukoba u Siriji, iako se nisu našle na istoj strani na bojnom polju.

Moskva i Teheran su podržali sirijskog predsednika Bašara al-Asada i pomogli mu vojno da slomi opoziciju, dok Ankara, iako se nije direktno uključila u borbe, gleda s odobravanjem na napredak pobunjeničkih pokreta i koordinira.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je ove nedelje pozvao Asada da se „pomiri sa svojim narodom“, izjavio je juče, u petak, da želi da „napredovanje pobunjenika teče nesmetano“, jasno navodeći da je „cilj (pobunjenika) Damask“, nakon Alepa i Hame.

U središtu ove situacije je granica od preko 900 kilometara između Turske i Sirije, kao i skoro tri miliona sirijskih izbeglica koje borave u Turskoj.

Za sada „tačna uloga Turske u trenutnoj situaciji ostaje predmet spekulacija“, piše Omer Ozkizilčik, istraživač u Atlantskom savetu u Ankari. „Međutim, sigurno je da je Turska dala zeleno svetlo za ovu ofanzivu, iako nije direktno umešana,“ dodaje on.

Osim toga, objašnjava za France Presse, turska vlada je bila upoznata s pripremama, iako su njeni odnosi tradicionalno „komplikovani“ sa islamističkom organizacijom Hajjat Tahrir al-Šam (HTS), koja vodi ofanzivu u Siriji.

Za Tursku je najvažnije „stabilnost u Siriji i bezbedna zona u koju bi sirijske izbeglice mogle da se vrate“, smatra Gjonul Tol, direktorka za Tursku u Middle East Institute u Vašingtonu.

S tim ciljem, Rusija i Erdogan bi mogli pokušati da „promovišu prelaznu vladu bez Asada, ali s određenim elementima njegovog režima i opozicije,“ procenjuje Tol.

Poslednjih meseci, Erdoganova ponuda ruke saradnje susedu, pa čak i njegov poziv na sastanak, ostali su bez odgovora, jer je predsednik Asad zahtevao povlačenje turskih snaga iz severozapadne Sirije, gde su raspoređene radi borbe protiv kurdskih boraca.

Vladimir Putin, smatra Gjonul Tol, iznerviran je zbog nedostatka odgovora sirijskog predsednika.

„Erdogan više ne insistira na svrgavanju Asadovog režima, jer bi to stvorilo vakuum koji bi mogli iskoristiti Islamska država i kurdske organizacije,“ kaže Tol.

„Asad je uspeo da iznervira sve, uključujući Irance, Ruse i Turke, jer odugovlači s postizanjem sporazuma s Turskom i drugima,“ naglašava.

Iran je, sa svoje strane, ukazao na nedostatak podrške Bašaru al-Asadu nakon smrti lidera libanskog Hezbolaha, Hasana Nasralaha, koji je pritekao Asadu u pomoć. Teheran bi verovatno bio spreman da pregovara s novom grupom, procenjuje Tol.

Samit u Dohi bi mogao zapečatiti sudbinu predsednika Asada, smatraju stručnjaci, budući da na njemu učestvuje šef turske diplomatije Hakan Fidan, bliski saradnik predsednika Erdogana i bivši šef turske obaveštajne službe.

„Hakan Fidan poznaje sirijsko pitanje, teren i sve ključne aktere: države, ali i oružane organizacije i milicije koje su prisutne,“ kaže Sinan Ulgen.

Fidan je čak ove nedelje primio svog iranskog kolegu Abasa Aragčija, koji je posetio Ankaru nakon što je bio u Damasku.