Na ivici svetskog rata: Helsinška komisija vrši pritisak na Bajdena da odobri obaranje ruskih raketa

Lavrov je juče izjavio u turskim novinama da smo na ivici vojnog sukoba između Rusije i SAD. Senatori iz obe stranke, članovi Helsinške komisije u SAD, vrše pritisak na predsednika Džoa Bajdena da odobri predloženi plan Varšave za obaranje ruskih projektila, prema pismu poslatom 28. oktobra, navode mediji.

Pismo su poslali predstavnici Džo Vilson, senator iz Južne Karoline, i Stiv Koen iz Tenesija, zahtevajući od Bajdena „da Poljskoj da ovlašćenje da presreće i neutralizuje projektile iznad Ukrajine, posebno one koji prete da naruše poljski vazdušni prostor.”

Njuzvik je kontaktirao Ministarstvo spoljnih poslova Poljske i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije za komentar putem emaila, kao i zamenika pres sekretara Bele kuće i Helsinšku komisiju SAD, ali do sada nije bilo komentara.

Šta je Helsinška komisija SAD i šta zagovara?

Komisija za bezbednost i saradnju u Evropi, poznata i kao Helsinška komisija, se predstavlja kao „vladina komisija SAD koja promoviše ljudska prava, vojnu bezbednost i ekonomsku saradnju u 57 zemalja u Evropi, Evroaziji i Severnoj Americi”.

Komisija ima devet komesara koji su članovi Senata, devet članova Predstavničkog doma i tri člana izvršne vlasti, prema samom sajtu komisije. Čitaoci iz Srbije, sigurni smo vrlo dobro znaju o kojoj se komisiji radi.

Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski predstavio je ideju proširenja protivvazdušne odbrane zemlje u intervjuu za Fajnenšal Tajms u septembru. Sikorski je izjavio da Poljska i druge zemlje koje graniče sa Ukrajinom imaju „dužnost“ da obaraju ruske projektile.

Govoreći o protivljenju NATO-a, rekao je: „Članstvo u NATO-u ne nadmašuje odgovornost svake zemlje za zaštitu svog vazdušnog prostora, a to je naše ustavno pravo.“

Dodao je: „Lično smatram da, kada neprijateljski projektili uđu u naš vazdušni prostor, bilo bi legitimno da ih oborimo u samoodbrani jer, čim pređu u naš vazdušni prostor, postoji opasnost od povreda zbog krhotina“.

Kada je Sikorski predstavio ovu ideju početkom septembra, državni sekretar SAD, Blinken. naveo je da je to „deo razgovora među NATO saveznicima,” dok je bivši generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, odbio predlog, rekavši da bi savezu pretio rizik „da postane deo međuvladinog vojnog saveza sukoba.”

Sadašnji generalni sekretar NATO-a Mark Rute još nije dao izjavu o ponovo aktulenom predlogu Poljske.

U pismu, u odbrani poljskog predloga, Vilson i Koen su napisali: „Rat Rusije u Ukrajini već je imao tragične posledice po Poljsku. U novembru 2022. godine, napad projektilima na selo Przevodov ubio je dva poljska farmera.“ O ovom incidentu već smo dva puta pisali.

Blizina pretnje jasno pokazuje da rizik za Poljsku ostaje visok, dok se ruski raketni napadi nastavljaju blizu granice.

Dvojica američkih predstavnika u pismu su istakla da je predlog Sikorskog „odbrambene prirode“ i „pojačao bi odvraćanje NATO-a, dok bi pokazao kolektivnu odlučnost saveza da se brani od dalje ruske agresije.“

Vilson i Koen takođe su tvrdili da su SAD i NATO „pokazali previše suzdržanosti kao odgovor na ruske provokacije“, koje „samo ohrabruju Rusiju da postupa sve nepromišljenije“.

Sikorski je izneo predlog nakon što je ruski dron u avgustu udario u Poljsku, dok su ruski dronovi nedavno narušili i rumunski vazdušni prostor tokom napada na Ukrajinu.

Suština svega ovoga je pitanje kako bi Rusija reagovala na ovakav razvoj događaja, dok Moskva otvoreno govori o mogućnosti sukoba SAD-Rusija, nakon što je grupa plaćenika eliminisana u Brjansku pre četiri dana.

Razlozi za potencijalni vojni sukob između ove dve zemlje su brojni; pitanje je koliko su obe strane spremne da idu korak dalje, a kad god pomislimo da se situacija konačno smiruje, novokomponovani donosioci odluka u globalnom kazinu ponovo vade žetone na sto.