SAD će naoružati svoje brodove raketom Patriot: Da li presretači PAC-3 MSE imaju šanse protiv kineskih hipersoničnih projektila?

Američki zvaničnik je izjavio za Rojters da integracija PAC-3 MSE presretača na brodove, koji se koriste u kopnenom sistemu Patriot, predstavlja odgovor na tehnološki napredak kineskih raketa.

SAD se plaše hipersoničnih anti-brodskih projektila Kine i procenjuju mogućnost prilagođavanja brodova sa Patriot presretačima (PAC-3 MSE), za koje smatraju da su sposobne da se suprotstave takvim pretnjama.

Nije poznato koliko će PAC-3 presretača biti potrebno američkoj mornarici, ali globalna potražnja je ogromna, rekao je Tom Karako, ekspert za protivraketnu odbranu zaposlen u “Centru za strateške i međunarodne studije” iz Vašingtona.

On je izjavio da postoji “veliko interesovanje drugih država”, dodajući da vojska SAD želi da udvostruči proizvodnju u narednim godinama.

SAD su izabrale Japan, nuklearnim oružjem pokorenog sada saveznika, kao lokaciju za zajedničku proizvodnju Patriot raketa, a Lockheed Martin planira da otvori novu proizvodnu liniju na Floridi za one koji traže rakete, rekli su Rojtersu izvori iz ove branše.

Integracija raketa proizvedenih od strane Lockheed Martina u vazdušnu odbranu brodova dolazi u trenutku kada Kina brzo modernizuje svoju vojsku, kao i zbog uspešnih protivraketnih odbrambenih napora na Bliskom Istoku ali i u Ukrajini, gde se narativ o nikad dokazanim presretanju rakete Kindžal kroz zapadne medije idalje provlači.

SAD žele da koriste PAC-3 rakete kao „sigurnosnu mrežu“ za protivraketne sisteme koji nisu testirani u borbi protiv takvih hipersoničnih projektila.

Iako PAC-3 ima kraći domet od SM-6 mornarice i ne može dosegnuti svemir, Patriot rakete su agilnije, smatraju zapadni stručnjaci jer koriste tehnologiju „hit-to-kill“, koja uništava metu direktnim udarom.

„Ove karakteristike veoma dobro dopunjuju postojeće rakete na američkim brodovima“, PAC-3 može lakše pogoditi balističke rakete velikih brzina koje manevrišu, izjavio je direktor američkog programa.

Mornarica je izjavila za Rojters da je „neophodno još testova, uključujući lansiranje PAC-3 MSE sa broda i validaciju komunikacije sa radarom SPY-1“, glavnim senzorom Aegis raketnog sistema.

Najsofisticiranija balistička anti-brodska raketa Pekinga, DF-27, ima hipersonične karakteristike i može da manevriše na putanji prema meti. DF-27 je testirana 2023. godine.

Vojni izveštaj Pentagona iz te godine pokušao je zapravo da relaksira domaće javno mnjenje izjavom kako je oružje „u razvoju“.

“Buduća pretnja” je prisutna već više od pet godina

PAC-3 presretač iz Patriot raketnog sistema, koji uglavnom koriste kopnene snage SAD i odabrane savezničke države za protivvazdušnu odbranu, testiran je u maju na „virtuelnom Aegis brodu“ koristeći vertikalni lanser Mk 70, ali još nije raspoređen na vojne brodove.

PAC-3 raketa je takođe znatno manja od SM-6 ili SM-3, težine oko 300 kg u poređenju sa 1.500 kg za SM-6, a takođe je oko 9 cm manjeg prečnika.

Trošak po raketi ume da varira u zavisnosti ko je kupac, ali obe koštaju približno 4 miliona dolara, prema površnim procenama.

Kina je već razvila impresivan arsenal balističkih anti-brodskih raketa, uključujući takozvanu „ubicu nosača avina“ DF-21D i anti-brodske bojeve glave za njihve balističke rakete srednjeg dometa (IRBM) DF-26.

Hipersonična raketa DF-27, za koju Pentagon kaže da bi mogla doseći do 8.000 km, ima aerodinamičku bojevu glavu koja može da manevriše kako bi izbegla odbranu i lakše pogodila pokretnu metu, izjavio je Tim Wright iz “Međunarodnog (čitaj zapadnog) instituta za strateške studije”.

Sa druge strane, kineski vojni izvori navode da je jedan od njihovih najnaprednijih hipersoničnih projektila, DF-27, oružje koje bi moglo da pogodi glavne američke baze u azijsko-pacifičkom regionu, u upotrebi već više od pet godina.

Balistička raketa srednjeg dometa nikada nije zvanično predstavljena, što je inače praksa u Kini, predstavljena je u video snimku iz nepoznatog izvora koji je kružio na društvenim medijima u zemlji još avgusta 2022. godine uoči serije velikih ratnih igara oko Tajvana.

Balistička raketa srednjeg dometa DF-27 je sposobna da pogodi Havaje, a Pentagon je u više navrata izavio kako postoji „velika verovatnoća“ da može da probije njihovu odbranu.

U izveštajima se takođe navodi da je domet DF-27 od 4.500 do 7.000 kilometara uporediv sa dometom DF-4 ili DF-4A. Iako su detalji o ovoj hipersoničnoj raketi i dalje oskudni, neki prethodni izveštaji identifikovali su DF-27 kao pripadnik iste treće generacije kineskog strateškog nuklearnog oružja kao i DF-41.

Projektili iz Kine premašili ruske

Podsetimo, ovo nije ni prvi ni poslednji kineski hipersonični projektil koji je uznemirio Sjedinjene Države. Kina je 2021. godine testirala nuklearnu raketu koja je nosila hipersonično klizno vozilo koje je obišlo svet i promašilo nameravani cilj sa veoma malom marginom. Drugi test je navodno sproveden ubrzo nakon toga.

General Džon Hajten, potpredsednik Združenog generalštaba SAD, još 2021. godine je izjavio za CBS News komentarišući kinesko testiranje hipersoničnog oružja da bi testovi „trebalo da stvore osećaj hitnosti“ u SAD. Pentagon je od tada pažljivo pratio razvoj hipersoničnog oružja u Kini, a pojedine informacije ponekad podele kroz “procurele dokumente”.

Godine 2022, Pentagonov izveštaj se bavio pretnjom koju predstavlja raketa DF-17. Pisalo je: „DF-17 je uspešno prošao nekoliko testova i operativno je raspoređen. Dok je DF-17 prvenstveno konvencionalna platforma, može biti opremljen nuklearnom bojevom glavom.

Pozivajući se na tvrdnju kineskog vojnog stručnjaka, Pentagon je dodao da je „primarna svrha DF-17“ udaranje po bazama i flotama u zapadnom Pacifiku.

Međutim, kineske hipersonične mogućnosti nisu ograničene na DF-17, a američki generali su to priznali u više navrata. Dana 10. marta 2023. godine, glavni naučnik za nauku i tehnologiju u Odbrambenoj obaveštajnoj agenciji SAD obavestio je američke zakonodavce da Kina trenutno nadmašuje Rusiju u pogledu podrške infrastrukturi i brojevima sistema kada su u pitanju hipersonične sposobnosti.

Pored toga, Kina takođe poseduje interkontinentalnu balističku raketu DF-41 opremljenu hipersoničnim kliznim vozilom. Raketa DF-41, koja ima radni domet veći od 14.000 kilometara, navodno bi mogla da nosi oko deset nuklearnih bojevih glava koje nezavisno gađaju ciljeve, što je čini sposobnom da napadne bilo koju oblast na planeti Zemlji.

Značajan jaz u hipersoničnoj sposobnosti između dva protivnika

Osim toga, Kina poseduje i protivbrodsku hipersoničnu raketu IJ-21 koja bi mogla da pogodi cilj brzinom od 3.400 metara u sekundi nakon putovanja brzinom od 6 maha tokom cele putanje, a zatim i brzinom od 10 maha. pri samom cilju.

Uz sve već pobrojano, DF-27 bi mogao predstavljati značajan rizik za Sjedinjene Države, ismevajući njihove odbrambene sposobnosti protiv raketa. Pošto se spekuliše da DF-27 nosi i konvencionalno i nuklearno oružje, mogao bi se smatrati taktičkim i strateškim oružjem.

Pretnja je pogoršana činjenicom da Sjedinjenim Državama ili bilo kom od njihovih saveznika trenutno nedostaje kredibilna odbrana od kineskih hipersoničnih projektila. Mnogo je teže presresti hipersonične projektile jer se kreću brzinom bez presedana i mogu se skrenuti sa kursa.

Pretnja koju predstavljaju hipersonične rakete dugog dometa Pekinga pogoršana je rastućim tenzijama u vezi sa pitanjem Tajvana između dve zemlje. Kina je nedavno simulirala vojne vežbe koje okružuju Tajvan i kasnije zaključila da je „spremna za borbu“.

Vojni stručnjaci i deo osoblja Sjedinjenih Država upozorili su da je moguć sukob između dve ogromne vojske. U tom kontekstu, kineske hipersonične rakete dugog dometa, poput DF-27, mogu ugroziti neke strateške američke vojne imovine u Pacifiku.