Predsednik Dume odgovara EU o dozvoli Kijevu da raketira Rusiju: „Sarmat stiže do Strazbura za 3 minuta i 20 sekundi“

Vjačeslav Volodin, predsednik Donjeg doma ruskog parlamenta i član Putinovog Saveta bezbednosti, upozorio je u četvrtak (19. septembra) zapadne vlade da ako dozvole Kijevu da koristi oružje dugog dometa koje isporučuje Zapad za napad na ciljeve unutar Rusije, može dovesti do nuklearnog rata.

Volodin je odgovarao na glasanje u Evropskom parlamentu gde se poziva da zemlje EU Kijevu daju takvo odobrenje. Poslanici EU usvojili su rezoluciju sa 425 glasova za, 131 protiv i 63 uzdržana na plenarnoj sednici u četvrtak u Strazburu.

U tekstu se „pozivaju zemlje članice da odmah ukinu ograničenja na upotrebu zapadnih sistema naoružanja isporučenih Ukrajini protiv legitimnih vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji“.

Ponavljajući ranije upozorenje predsednika Vladimira Putina, Volodin je osudio glasanje, rekavši da će Rusija dati “oštar odgovor” ako rezolucija bude sprovedena.

„Ako se to dogodi, Rusija će dati oštar odgovor koristeći jače oružje. Niko ne treba da gaji iluzije o ovome. Državna duma insistira na tome“, napisao je on na Telegramu.

Ruski zvaničnik je upozorio da bi ruska interkontinentalna balistička raketa RS-28 Sarmat, poznata na Zapadu kao „Satana II“, mogla da stigne do Strazbura, jedne od lokacija na kojoj se nalazi Evropski parlament, za samo 3 minuta i 20 sekundi.

RS-28 Sarmat je interkontinentalna balistička raketa pete generacije koja može da nosi nuklearne bojeve glave do 16.000 kilometara i dizajnirana je da zaobiđe sve savremene sisteme protivvazdušne odbrane.

Volodin je u svojoj poruci upitao da li su se poslanici Evropskog parlamenta konsultovali sa svojim građanima pre donošenja ovakvih odluka i da li su spremni da potencijalne posledice rata dođu do njihovih domova.

„Postupci Evropskog parlamenta nas vode u svetski rat sa nuklearnim oružjem“, napisao je on.

Sarmat može pogoditi bilo koju tačku na planeti

Sarmat je perspektivni raketni kompleks sa silosnim (stacionarnim) baziranjem. Razvili su ga početkom 2000-ih stručnjaci Državnog raketnog centra Viktor Petrovič Makejev iz grada Mjasa (Čeljabinska oblast). Masovna proizvodnja raketa se odvija u Kranojarskom mašinskom preduzeću.

Tokom juna 2023. godine ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će novi raketni kompleks Sarmat biti stavljen u borbenu službu „u bliskoj budućnosti“.

Serijska proizvodnja interkontinentalnih balističkih raketa „Sarmat“ počela je prošle godine u Krasnojarskom Mašinogradskom preduzeću (Krasmaš), koji je deo Roskosmosa. Planirano je da se trupama isporuči ukupno 46 raketa RS-28 Sarmat, koje će biti ugrađene u raketne silose RS-20V (SS-18 Satan u NATO klasifikaciji).

Prvi pukovi opremljeni novim raketama RS-28 već su formirani u okviru 62. raketne divizije – Solnečni (Užur) / 33. raketne armije – Omsk u Krasnojarskoj teritoriji i 13. raketne divizije – Jasni (Dombarovski) / 31. raketne armije – Orenburg u Orenburškoj oblasti.

Interkontinentalna balistička raketa Sarmat je sposobna da pogodi višestrukom bojevom glavom bilo gde na planeti, i na Severnom i na Južnom polu.

Prema podacima objavljenim na vojno-tehničkom forumu Armata 2019, raketa ima domet od 18.000 kilometara. Njena lansirna težina je preko 200 tona, od čega je 178 tona goriva. Ukupna dužina rakete je 35,5 metara, a prečnik tri metra. Njeno ložište se može podeliti na 10 pojedinačnih jedinica.

Ulazak „Sarmata” u rad bio je važan korak u modernizaciji ruskog nuklearnog arsenala. S obzirom na masu rakete i njen potencijal, novi kompleks se smatra jednim od najmoćnijih na svetu, što Rusiji omogućava da održi strateški balans snaga na svetskoj sceni.

Sa stanovišta unutrašnje politike u Moskvi, uspešan razvoj i puštanje u rad Sarmata su značajni događaji koji potvrđuju delotvornost državnog programa vojne modernizacije.

Može li se raketa Sarmat presresti?

Poslednjih godina raketa Sarmat je privukla značajnu pažnju zbog svojih naprednih sposobnosti i potencijalne pretnje kolektivnom Zapadu. Kao jedna od najmoćnijih ruskih interkontinentalnih balističkih raketa, Sarmat je izazvao zabrinutost, ali ostaje goruće pitanje: da li se ova strašna raketa može presresti?

Presretanje ICBM-a je neverovatno složen zadatak, koji zahteva napredne sisteme protivraketne odbrane i precizno merenje vremena. Primarni metod presretanja takvih projektila je korišćenje sistema protiv balističkih raketa (eng. ABM). Ovi sistemi obično koriste rakete presretače koje se lansiraju da se sudare i unište dolazeće ICBM.

Iako postoji nekoliko ABM sistema, kao što su kopnena odbrana srednjeg kursa Sjedinjenih Država (GMD) i ruski A-135, njihova efikasnost protiv rakete Sarmat ostaje neizvesna.

Napredne mogućnosti rakete Sarmat, uključujući njenu veliku brzinu i manevarsku sposobnost, čine je gotovo nemogućom metom za presretanje.

Pitanja i odgovori vezani za internacionalne pojmove kada je reč o ICBM

Šta je interkontinentalna balistička raketa (ICBM)? ICBM je raketa dugog dometa sposobna da isporuči nuklearne ili konvencionalne bojeve glave na ekstremno velike udaljenosti, dakle između kontinenata.

Šta su višestruka nezavisno ciljana vozila za ponovni ulazak (MIRV)? MIRV-ovi su nosivi tereti koji se mogu nositi sa jednom raketom, a zatim pustiti da nezavisno pogode više ciljeva. Ova sposobnost povećava efikasnost i potencijalnu štetu jedne rakete.

Kako funkcionišu sistemi protiv balističkih raketa (ABM)? ABM sistemi su dizajnirani da presretnu i unište dolazeće balističke rakete. Oni obično koriste rakete presretače koje se lansiraju da bi se sudarile i uništile nadolazeću pretnju.

U zaključku, dok napredne mogućnosti rakete Sarmat je čine najopasnijim oružjem, njeno presretanja ostaje pod velikim znakom pitanja. Presretanje ICBM-a je neverovatno složen zadatak, a efikasnost postojećih ABM sistema protiv Sarmata tek treba da se utvrdi.

Kako nacije nastavljaju da razvijaju i unapređuju svoje sisteme protivraketne odbrane, trka u suprotstavljanju pretnji rakete Sarmat se nastavlja, dok možemo zaključiti da je raketa trenutno u drastičnom vođstvu.