Prema pisanju kanadskog Ottawa Citizen, Kanada će Ukrajini poslati pištolje iz Drugog svetskog rata, kojih je nameravalo da se reši Ministarstvo odbrane te zemlje.
Isporuke pištolja počeće u decembru 2024. Kanadski ministar nacionalne odbrane Bil Bler je ranije rekao da će Otava poslati Kijevu I 29 šasija rashodovanih oklopnih transportera M113, kao i rezervne delove za oklopna vozila koje Oružane snage Kanade više ne koriste.
Prema kanadskoj publikaciji, reč je o 10.500 pištolja 9 mm Browning High-Power.
Ranije je saopšteno da je Nemačka najavila prebacivanje u Ukrajinu šest vojno-transportnih helikoptera Sea King Mk.41. O tome je posebno govorio šef nemačkog resora odbrane Boris Pistorijus. Uz helikoptere su uključeni i rezervni delovi i komponente.
Bundesver je helikoptere Sea King Mk.41 počeo da povlači iz eksploatacije 2020. godine. Ove letilice su stare pola veka i neće moći efikasno da izvršavaju zadatke koji su im dodeljeni.
Naime, da bi se obezbedio sat leta za takav helikopter, još 2014. godine je prema minrodopskim standardima bilo potrebno 120 sati održavanja.
Ove vesti imaju za cilj da ukažu kako se Ukrajini uglavnom dostavlja zastarelo, rashodovano naoružanje.
Kanadski 9 mm Browning High-Power
Istina, vest o isporuci pištolja 9 mm Browning Model HP1935, M35, Grande Puissance ili High Power (Velika Snaga ili moć) i nije toliko za podcenjivanje. Radi se o oružju velike vatrene moći, pouzdanosti, opšte doteranosti i usavršenosti u svakom pogledu.
O ovom oružju smo detaljno pisali, a ni danas se na konstrukciju HP35 ne može staviti primedba. Kalibar je prema NATO standardima tako da logistika u municiji nije problem. Kapacitet okvira takođe odgovara savremenim borbenim zahtevima.
Drugo je pitanje u kom stepenu je oružje očuvano i koliko su cevi pohabane. Možemo se požaliti na njegovu masu pošto danas preovlađuje oružje izrađeno uz masovnu priemnu polimera ali – to bi uglavnom bila glavna zamerka.
Ovo je samo dokaz da u suštini nema zastarelog oružja kome se treba smejati iako početak njegove konstrukcije datira oko 1920. ili 1921. Godine a Džon Brauning i njegov brat Ed započeli su posao na konstrukciji u svojoj radionici u Ogdenu, Juta (Ogden, Utah). No, najveće zasluge za konačnu konstrukciju oružja pripadaju šefu projektnog biroa FN, Diedon Sevu (Diedonne J. Saive).
Dalje, ovde se radi o kanadskoj veziji i produkciji pištolja.
Naime, od februara 1944. do septembra 1945. firma John Inglis Co.Ltd. iz Toronta u Kanadi proizvela je približno 151.800 HP za kinesku i kanadsku vladu. Deo pištolja koji su isporučeni kanadskoj armiji kasnije su podeljeni britanskim trupama.
Stručnjaci Sev i Rene Lalu (Rene Laloux) bili su od velike pomoći Inglisovoj firmi i njihova je zasluga je da je proizvodnja otpočela za tako kratko vreme. Obojica su prebegli u Veliku Britaniju kratko vreme po okupaciji Belgije i bili su deo male grupe iz FN u egzilu.
Proizvedene su dve osnovne verzije Inglisovog pištolja. Ranija verzija označena sa No.1 Mk1 imala je podesiv nišan (50-500 m) i mesto za kundak. Obično se naziva kineskim tipom. Druga osnovna verzija označena je kao No.2 MK1.
Konstruisana je da ispuni zahteve kanadske armije, sa fiksnim zadnjim nišanom četvrtastog izreza. Normalno je izrađivan bez izreza za montažu kundaka, ali pojedini primerci ih imaju.
Iako je No.2 MK1 bio rađen po ugovoru za kanadsku armiju, mnogi od pištolja No.1 MK1 podeljeni su i britanskim trupama. Kodni znak, slovo T u serijskom broju, služio je kao identifikacija za oružja rađena po ugovoru za Kanađane.
No.1 Mk1 proizvedeni za Kineze imali su slova CH u svojim serijskim brojevima. Zatvarači ranih primeraka tog tipa imali su kineske oznake koje su kasnije izostavljene.
Već na početku proizvodnje Inglis je preduzeo neke izmene, male modifikacije u cilju sigurnijeg i pouzdanijeg funkcionisanja. Delovi koji su izmenjeni bili su izvlakač, izbacivač i zatvarač.
Sledeća izmena je bila ravan umesto zaobljen izrez na ispustu cevi u cilju bolje izdržljivosti. Montaža oroza takođe je promenjena. Te oznake označene su sa Mk1* na zatvaraču.
Tokom ranih 50-ih XX veka Kanadski arsenal (Canadian Arsenal Ltd.) proizveo su veću količinu pištolja Mk1*. Svi su bili tipa No.2 Mk1*, verzija sa fiksnim nišanima.
Posle Drugog svetskog rata veliki broj HP35 završio je i u Jugoslaviji. Zapadni izvori sve državne ugovore nazivaju vojnim, ali izgleda da su HP u Jugoslaviji završili u Miliciji odnosno Službi državne bezbednosti).
Konačno, treba se podsetiti da je HP usavršavan i proizvođen sve do kraja osamdesetih godina XX veka u različitim varijantama.
Одавно ме један наслов није насмејао као овај ….. Који рат се води пиштољима !!!! Све ће то да заврши на црном тржишту западне европе. Само искоришћавају Украјинце, уваљују им застарело оружје, празне своје магацине и попуњавају новим оружјем ( фабрике шире капацитете, производња расте ), а наравно за све што им дају бележе и сутра кад се рат заврши креће черупање Украјине, јер они немају од чега то да плате
bravo, slava kanadi 😂😂😂
Pitanje je ipak koliko je toliko staro oruzje pouzdano? Zamor materijala cini svoje.karakteristike su ok,verovatno je i dobro cuvano,ali opet bas je star pistolj.A opet,postavlja se i pitanje,koliko ce od toga zavrsiti na crnom trzistu.Mislim da pistolje ne treba slati kao pomoc,borbe se danas ipak ne vode prsa u prsa.
HP u Jugoslaviji je bio uglavnom ratni plen. Međutim postojao je i komercijalni uvoz a za potrebe policije i SDB uvezeni su 70 i 80 tih god 20 vijeka.
Uvaženi g. Wlades,
Nećete zameriti ako dopunim Vaš komentar jer smo pisali već o savezničkoj pomoći koja je, manje-više ravnomerno, slata i partizanima i pripadnicima JVuO. To je obrađeno u dva teksta u razdelu ”istorija”.
Partizanima je poslato od 2.000 traženih pištolja samo 200, a pripadnicima JVuO poslato je u više navrata ukupno 492 pištolja. Sigurno je da su ti pištolji plenjeni obostrano, ali su na naš teren stigli kao pošiljka, a ne kao plen. U specifikacijama (koje su pedatno beležene na mesečnom nivou), nije posebno navođeno koja marka je u pitanju, ali brojni izvori svedoče da je to po pravilu bio kanadski ”HP” jer ga je bilo na lageru dovoljno. Naravno, uz to je išla i municija.