MORE NE ZNA ZA MILJENIKE: Tragedija velikog protivpodmorničkog broda ”Odvažni”

Veliki protivpodnornički brod ”Odvažni” (NATO kodifikacija ”Kašin”), pripadao je Projektu 61 Crnomorske flote Mornarice SSSR. Stradao je u katastrofi 30. avgusta 1974. godine u Crnom Moru. U flotni spisak RM upisan je trećeg jula 1963. godine, a 10. avgusta iste godine položena je kobilica u fabrici ”61 komunar” u brodogradilištu u Nikolajevu.

Porinut je 17. oktobra 1964. godine, a u službu je stupio 31. decembra iste godine. Posle probnih vožnji uključen je u sastav Crnomorske flote 25. januara 1965. godine i raspoređen je u 70. brigadu protivpodmorničkih brodova.

U toku službe, pored redovnih zadataka stalne obuke, održavanja i zanavljanja sistema, bio je angažovan u toku rata Jom Kipur, oktobra1973. godine, demonstrirajući prisustvo i štiteći izviđačko-obaveštajne brodove Crnomorske flote. U sklopu redovnih međunarodnih razmena poseta uplovljavao je u Port Said i Aleksandriju, Split, Bisao (Gvineja Bisao), Taranto i Mesinu.

Svuda gde bi se pojavio izazivao je veliku pažnju ne samo svojom impresivnom veličinom, već pre svega opremljenošću. Brod je bio zasićen raznim antenama, PVO, protivbrodskim i protivpodmorničkim sistemima i drugom opremom originalnog porekla. Učestvovao je u velikim vežbama ”Jug 71” i ”Okean”.

Komandanti su mu bili kapetan prvog ranga Murzajev (od 1966. do 1968) i kapetan drugog ranga I. P. Vinik. Kada je postao operativan, on je po svim parametrima predstavljao brod svetske klase i prve borbene linije. Standardni deplasman bio mu je 3.550 tona, a pri punom optrećenju iznosio je 4.950 tona.

Dužine 144 metra (jedno i po fudbalsko igralište), širine 15,8 metara i gaza 3,94 metra, pokretale su ga dve gasne turbine ukupne snage 36.000 KS, sa dva prenosnika snage; razvijao je brzinu od 35 čvorova, odnosno 65 km/h. Bez tankovanja mogao je da pređe 3.500 morskih milja, sa posadom od 266 mornara, u koje se ubrajaju i 22 oficira. Matična luka mu je bio Sevastopolj. 

Naoružanje je bilo veoma ipresivno i potpuno odgovarajuće za njegovu namenu. Dve topovske kule ZIF-67 (2×76,2 mm), dva lansera zenitno-raketnog kompleksa ”Volna”, sa BK od 32 do 36 raketa bio je deo naoružanja predviđen za protivvazdušnu i površinsku borbu.

Za podmorničku borbu predviđena su dva RBU-1000 sistema ”Smerč” sa po šest i dva RBU-6000 sa po 12 lansera. Posedovao je i petocevni 533 mm torpedni lanser, a sa sobom je nosio i helikopter Ka-25 koji je, pored izviđačkih zadatka (spuštanje raznih sonara, odnosno sondi) mogao i da bude borbeno-napadna platforma. 

Kako se dogodila tragedija?

Brod je bio specijalizovan i predstavljao je pravog predatora na moru. Pri tom su oprema i borbeni sistemi pravovremeno zanavljani, kako bi posada uvek bila spremna da odgovori najnovijim izazovima. Stoga je 30. avgusta 1974. godine, u sklopu redovnih vežbi, ”Odvažni” zajedno sa drugim brodovima Crnomorske flote, uvežbavao korišćenje PVO sistema u uslovima jakih PED, odnosno radarskih i svih protivelektronskih dejstava i smetnji.

Tog dana bilo je sveže. Vetar je duvao brzinom od deset do dvanaest metara u sekundi, a more je bilo valovito tri do četiri jedinice. Iznenada, u 09.58 časova u brodu se spontano aktivirao glavni motor jedne protivavionske vođene rakete na krmenom delu.

To je smesta dovelo do požara i eksplozije 15 raketa ”V 601” (NATO oznaka ”SA-N-1B Goa”) u skladištu municije broj osam. Udarni talas odmah je ubio sedam ljudi, razbacavši ih po palubi. Tog trenutka brod ispod broda je bilo 700 metara dubine, na daljini 17 kilometara od luke. 

U pomoć su odmah priskočili razarači ”Svesni” i ”Žustri”, zatim veliki protivpodmornički brod ”Ukrajinski komsomolac”, spasilački brod ”Beštau”, kao i niz drugih brodova. Iz matične luke maksimalnom brzinom krenuli su svi brodovi koji su mogli da pomognu, u vazduhu se našlo i više helikoptera.

U tom momentu ekipe za hitnu intrevenciju smesta su se prebacile na gorući brod, a razarač ”Svesni” je počeo da ga odvlači prema plićaku duž Hersonskog rta. Međutim, usled nesavladivog požara, u 14.47 u skladištu municije br. 10 gde su se nalazili i tankovi s kerozinom, eksplodirala su MES posle čega je brod izgubio stabilnost i potonuo.

Od trenutka prve varnice do potonuća, pet sati i 47 minuta mornari su se požrtvovano borili da spasu posadu i brod. U brod se prelilo oko 3.600 tona vode koja je poplavila šest hermetičkih odseka. Posle potapanja četiri odeljka na krmi brod se stabilizovao  po pravcu i širini.

Međutim, kada je voda prodrla u još dva odeljka, rezerva balansa je kardinalno poremećna i brod je krmom pod pravim uglom počeo da tone. Mornarički stručnjaci su, nezavisno od tragičnog kraja, bili zadivljeni njegovim maritimnim svojstvima, žilavošću i dugotrajnim preživljavanjem.

Konstrukcijiski je predviđeno da se brod posle tri potopljena odeljka napusti i ”buksira”, odnosno pokuša da odvuče, a ovaj brod je izdržao dvostruko više. Od 266 članova posade 24 osobe su poginule – 19 članova posade i pet kadeta Više pomorske škole koji su bili na brodskoj praksi.

Spasiti što se spasiti može

Brod je ležao relativno plitko, na dubini od 130 metara, udaljen pedesetak kilometara od matične luke, koliko je buksiranje od mesta eksplozije do momenta potonuća uspelo. Zbog različite tajne opreme i upotrebljivog potrošnog materijala, komanda mornarice rešila je da podigne trup broda na površinu.

Od 31. avgusta do 10. septembra iste godine, dakle odmah nakon nesreće, situaciju na brodu i oko njega proučavali su ronioci i daljinski vođene kamere. Na osnovu viđenog stanja, rešeno je da se brod podigne u delovima. Dana 12. novembra 1974. godine ”Odvažni” je izbrisan iz flotnog sastava.

Ronioci su uspeli da iz njega izvuku tajne dokumente, njih 438, komplete za navođenje i identifikacionu opremu, elemente raketnih sistema, kao i artiljeriske instalacije. Sve vreme je na mestu potonuća bilo borbeno dežurstvo jer je postojala mogućnost (mala, ali se i s tim računalo) da neka mini-podmornica pokuša da uzme nešto s broda.

Posle toga je odlučeno da se brod ne podiže, već minira na mestu gde leži. Od maja do avgusta 1977. godine ronioci su postavljali eksplozivna pakovanja na vitalne delove broda. Ukupno je spušteno na brod 124 tone TNT.

I ova operacija odnela je jednu žrtvu – 17. juna  poginuo je jedan ronilac. Konačno, 23. decembra u 10.30 eksploziv je aktiviran i brod je razoren, a snaga eksplozije bila je takva da se nad površinom podigao stub vode od preko 30 metara visine.   

Dan ranije brod je na moru uspešno obavio gađanje torpedima, a u zoru tog kobnog, 30. avgusta zaustavio se na pristanu u Streljeckoj uvali kako bi primio posmatrače – kontraadmirala V. K. Saakjana s grupom štabnih oficira. Pored redovne kontrole, oni su želeli da prisustvuju PVO dejstvu na poligonu 36 kod rta Hersones.

Kada je u 09.55 brod stigao na  poziciju, data je uzbuna za borbenu obuku. U 10 sati začulo se šištanje, pucketanje i treskanje. Minut kasnije došlo je do spontanog aktiviranja glavnog motora jedne od raketa u skladištu. Nakon 25 sekundi aktivirao se motor još jedne rakete, a zatim i ostalih.

Čule su se tri uzastpone eksplozije na krmi. Paluba krmene nadgradnje odletela je u vazduh, zajedno s lansirnom rampom, a zatim je pala na krmene dimnjake. Glavne poprečne protivpožarne pregrade na okvirima 191-215 uništene su, nastale su pukotine u trupu broda, a tog momenta su već poginule 24 osobe. Voda je poplavila tri odeljka (10-12) i prostoriju s rashladnim sistemom br. 3 (u devetom odeljku).

Već nakon osam minuta od eksplozije brod se nagnuo 12 stepeni, a krma je potonula za oko jedan i po metar. Do 10.20 vatra u krmenom delu se pojačala i razaranja su nastavljena paljenjem tečnog goriva. Da bi se izbegla još veća šteta, prisilno je lansirano pet bojevih torpeda. 

Prispela pomoć je sve pokušala da bi ugasila požar i spasila posadu. Zbog zaglavljenog kormila vuča je tekla sporo, a na komandnom brodu ”Smelog” koji je vršio buksiražu došlo je do greške u aktiviranju komandi, pa je vučna sajla pukla. Posle samo sat vremena vuča je obustavljena.

”Ukrajinski komsomolac” je pokušao, zajedno s tegljačem iz flote, da ugasi požar. Međutim brod se već nakrenuo po dužoj osi za 16 stepeni i posada je morala da se povuče na pramac. U 14 sati evakuisani su svi ranjeni i povređeni, a posle deset minuta ubačena je pena u krmeni deo.

Agonija se nastavila u 14. 45 kada je vatra aktivirala dubinske bombe u skladištu broj 10, uništivši pri tom i pregrade na okvirima 233-251, izazvavši tako plavljenje odeljaka 13 i 14. Eksplodiralo je i skladište kerozina i posada je u vremenu od 15.03 do 15.24 napustila brod. Zbog gubitka uzdužne stabilnosti, ”Odvažni” se okomito podigao iznad površine i potonuo krmom, bez prevrtanja. Nestao je s površine u 15.57 sati.

Ko je kriv za tragediju?

Vrhovni komandant mornarice, admiral flote SSSR S. G. Gorškov naredio je temeljnu istragu jer je još mnogo drugih brodova u još četiri flote (Baltičkoj, Tihookeanskoj, Kaspijskoj i Severnoj) bilo naoružano tim sistemima. U komisiji su bili pored raznih specijalista i forenzičara i predstavnici flote i brodogradilišta.

Rad komisije predvodio je načelnik pozadinskih službi RM viceadmiral L. Mizin. Rekonstrukcija je vršena na brodu iste klase i namene – ”Ukrajinskom komsomolcu”. Radne pretpostavke su bile razne – od prekida radnih veza na ZRK (zenitno-raketnom kompleksu) ”Volna” do sabotaže. Podataka je bilo mnogo, a zahvaljujući rekonstrukciji na istovetnom brodu, bilo je moguće obnoviti ukupnu sliku iz minuta u minut.

Posle signala uzbune za borbenu obuku u 09.58 zastavnik Šapovaljuk, koji je te godine postavljen za nadzornika lansirnog tima krmenih lansera, bio je na kontrolnom punktu raketa u krmenom skladištu broj osam. Tu se nalazilo 15 protivavionskih raketa. Prateći upustva starešine, vezista za unutrašnju komunikaciju naredio je osoblju da priključi spoljno napajanje, pa je Šapovaljuk mogao da aktivira rotaciono ležište za dotur raketa na palubu.

Odmah pošto je uključio  i poslednji prekidač, usledio je snažan snop plamena na levom rotacionom bubnju s raketama. Mornar koji je prvi video plamen, povikao je ”sad će eksplodirati” i potrčao ka pramcu, ne uključujući protivpožarni sistem. Prošlo je dragocenih 18 sekundi za reakciju, i tada je došlo do prve snažne eksplozije.

Za tih 18 sekundi bilo je moguće devet puta aktivirati sve PP sisteme na brodu, a ne samo u tom skladištu. Mornaru je suđeno, ali je prošao samo s otpustom iz flote. Definitivni incijalni razlog bilo je spontano aktiviranje glavnog motora jedne rakete koji je izazvao lančanu reakciju. Kasnije, u tadašnjem Lenjingradu, ispitana je identična PP oprema i zaključeno je da bi ona u potpunosti sprečila ovu tragediju da je aktivirana u pravom trenutku. 

Dalja sudbina ”Hrabrog”

Admiral Gorškov je zahtevao da se brod podigne. Mišljenja stručnih lica, pre svega načelnika službe za vanredne situacije Crnomorske flote, kapetana prvog ranga Aleksandra Žbanova, govorila su drugačije.

Na osnovu snimaka i pregleda ustanovljeno je da su nadgranje od lakih legura teško izgorele, a deo broda je ležao u blatnjavom dnu, neizvesnog oblika i stanja. Sama služba flote nije imala tada na raspolaganju tehnička sredstva da podigne olupinu. Ipak, još jedna komisija je morala da se pozabavi svrsishodnošću podizanja broda.

Konstatovano je da se radarske antene moraju demontirati i podići, što je bilo izvodljivo. Uzimajući u obzir prirodne faktore (udaljenost od luke, otvoreno more izloženo vetru i talasima i ukupnu masu broda), zaključeno je da je taj postupak neizvodljiv, pa i neisplativ. Gorškov je veoma burno reagovao, pozivajući se na pogrdne tekstove u stranoj štampi.

Politički vrh vršio je snažan pritisak da se brod ipak podigne. Predlog je bio da se koristi 14 pontona nosivosti od po 200 tona. Međutim, čekalo ih je još jedno iznenađenje – naoružanje koje nije aktivirano, još uvek je bilo naoružano i pogibeljno. Konačno, odlučeno je da se brod iseče na delovr i podigne korak po korak, pa je tako operacija i nazvana – ”Korak”. 

Kada je 1976. godine Maršal Ustinov postao je ministar odbrane SSSR. Jedno od njegovih prvih naređenja bilo je da se odustane od podizanja ”Hrabrog”. Naređenje je bilo neobično lapidarno: ”Нeпродуктивнныe роботы прекратить!” (neisplative radove prekinuti).  Ronioci su s proleća 1977. godine počeli da pripremaju brod za miniranje.

Ni to nije prošlo bez žrtava: i potonuli ”Odvažni” vukao je za sobom usud i prokletsvo, pa je mornar – ronilac Roman Gavijuk stradao usled kvara na jednom od ventila opreme za disanje. Zašto je ovaj slučaj tako razrešen i nestao s naslovnih strana? Ni mornarica SAD nije bila imuna na tragedije, kao ni mnoge druge mornarice. Setimo se katastrofe američke atomske podmornice ”Trešer”. Ovde je bio u pitanju prestiž, ali i vrhunske tehnološke tajne tog vremena. 

Jedna slučajna eksplozija (a ništa se ne događa slučajno) napravila je ogromnu štetu, a to nije nešto čime bi se bilo koja mornarica ponosila, pogotovo ako je takav akcident mogao da se ponovi u potpuno nepredvidivom vremenu i okolnostima.