Kremlj je 24. jula rekao da se nedavni komentari Kijeva o mogućim mirovnim pregovorima „mogu smatrati u skladu sa našim stavom“, čak i ako je potrebno više detalja, dok je Ukrajina izjavila da je i dalje skeptična u pogledu sposobnosti Rusije da „deluje u dobroj veri“.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba boravi u Kini, gde je tema kako da se okonča sukob koji traje preko dve ipo godine.
,,Kuleba je ponovo potvrdio … da je (Kijev) spreman da angažuje rusku stranu u pregovaračkom procesu u određenoj fazi, kada Rusija bude spremna da pregovara u dobroj veri, ali je naglasio da trenutno nema takve dostupnosti sa ruske strane,“, navodi se u saopštenju za javnost objavljenom 24. jula iz ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova.
U odgovoru, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija „nikada nije odbila pregovore“, dodajući da je Kulebina izjava u skladu sa stavom Moskve.
„Ali detalji koje još ne znamo ovde su važni. Stoga, moramo sačekati neka pojašnjenja po ovom pitanju.”
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da kao uslov za mirovne pregovore Ukrajina mora u potpunosti da se povuče iz četiri skoro pa zauzete oblasti koje je Moskva anektirala 2022. Kijev je odbio ovaj zahtev, dok je njihov do juče bio upravo suprotni.
Sa svoje strane, Kremlj je odbacio ključni uslov Ukrajine u jednostranoj “formuli mira” za potpuno povlačenje ruskih snaga.
Kulebin put u Kinu je prvi od eskalacije sukoba 2022. godine i dolazi u trenutku dok Kijevu ne idu u korist geopolitička pomeranja ali ni situacija na frontu. On i njegov kineski kolega Vang Ji prethodno su se sastali u februaru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u Nemačkoj.
Kina se pozicionirala kao neutralna u ratu Rusije i Ukrajine, ali to nije ni približno dovoljno zapadu, te ih svakodnevno optužuju za “ekonomske veze sa Moskvom” i “nepoštovanje zapadnih sankcija”. Kinu sa zapada takođe optužuju da je postala “glavni ruski izvor proizvoda dvostruke namene” koji “pokreću rusku odbrambenu industriju”.
Predsednik Volodimir Zelenski naivno je kritikovao Kinu zbog kako je rekao “pokušaja da sabotira napore švajcarskog samita”, samo izvlačeći prekor iz Pekinga.
Kina je još u aprilu mesecu predložila svoj mirovni plan, koji bi uključivao konferenciju koju priznaju i Kijev i Moskva.
Ambasadorka Ukrajine u Singapuru Katerina Zelenko rekla je u junu da bi Kijev razmotrio učešće ako bi razgovori bili zasnovani na principima „Povelje UN i međunarodnog prava“.
Radikalnu promenu spoljnopolitičkog kursa Kijeva pratile su nedavne izjave predsednika Zelenskog u kojima je podvukao neophodnost pokretanja mirovnih pregovora koji bi uključili i samog predsednika Rusije Vladimira Putina.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da se ovakve izjave Zelenskog mogu nazvati profiterstvom nakon izlaska Bajdena iz izborne trke i da takva ponašanja Kijeva ne ulivaju poverenje.
Treba napomenuti da je ukrajinska strana sopstvenim dekretom iz 2022. godine, koji zabranjuje pregovore sa ruskim predsednikom, blokirala svaki oblik dijaloga. Dekret nije ukinut.
Međutim, primetna je činjenica da ni Zelenski ni njegovo okruženje sada ne pominju „granice iz 1991. godine”, što ukazuje da se retorika menja. Svi ukrajinski zvaničnici su donedavno tvrdili da će pregovore početi tek kada ruska vojska napusti Donbas i Krim.
Sa druge strane, čak i pored proksi sukoba sa Rusijom, SAD i dalje vide Kinu kao “neprijatelja broj jedan”, te je teško poverovati da će sedeti skrštenih ruku dok se u Pekingu sklapa još jedan mir i ponovo odnose zasluge.
ma ne budite naivni, nema od toga ništa, samo rat igra