Lutajuća municija Lancet pogodila ukrajinski lovac Su-25 u vazduhoplovnoj bazi, četvrti po redu

Ruska vojska je pogodila lovački avion sovjetske proizvodnje Su-25 za blisku vazdušnu podršku ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva koristeći lutajuću municiju Lancet.

Su-25 se nalazio na zemlji u vazduhoplovnoj bazi Dolgincevo u regionu Krivog Roga, više od 60 kilometara od fronta u zoni sukoba u Ukrajini, kada ga je pogodio dron Lancet.

Lutajuća municija je pogodila nos i kabinu mlaznjaka, što ga je moguće trajno izbacilo iz upotrebe.

Ukrajinsko vazduhoplovstvo je imalo oko 60 Su-25UB, Su-25K i Su-25M1 kada je ruska vojna operacija u Ukrajini počela februara 2022. godine.

Ukrajina je kasnije dobila dodatne avione ovog tipa, navodno preko 14, iz Belgije i Severne Makedonije. Ipak, pretpostavlja se da je većina ukrajinskih Su-25 već uništena na zemlji ili oborena od strane ruske vojske.

Lancet, koji je korišćen za gađanje ukrajinskog Su-25, razvila je ZALA Aero grupa, podružnica ruskog odbrambenog giganta Koncerna Kalašnjikov.

Kompanija proizvodi dve verzije lutajuće municije, Izdelije-52 sa trajanjem leta od 30 minuta i bojevom glavom od jednog kilograma i veću Izdelije-51 sa trajanjem leta od 40 minuta i naoružan je bojevom glavom od tri kilograma.

Lutajuća municija leti prema određenom području pomoću inercijalnog navigacionog sistema uz pomoć GLONASS-a. Po dolasku u područje, operater koristi ugrađeni elektro-optički sistem preko dvosmerne veze za prenos podataka da otkrije, prati i zaključa metu. Sistem laserskog dometa zatim kontroliše detonaciju bojeve glave.

Mali radarski presek i minimalni infracrveni znak lutajuće municije na električni pogon čine je veoma teškim za otkrivanje i presretanje.

Ukrajinski pokušaji da zaustave Lancet lutajuću municiju vatrom protivvazdušne odbrane, elektronskim ratovanjem ili protivmerama uglavnom su bili neuspešni.

Prema objavljenim i široko dostupnim snimcima i ruskim izvorima koji prate i dokumentuju vojne gubitke, ruska vojska je do sada koristila dron Lancet da uništi ili ošteti najmanje četiri ratna aviona ukrajinskog vazduhoplovstva parkirana na zemlji. Ovaj broj uključuje samo udare verifikovane video snimkom.

O čemu se zapravo radi, te ukrajinske snage drže naizgled bezbrižno parkirane aviona na aerodromima, nije jasno. Ukrajinski vojni aerodromi i na njima stacionirana oprema bili su jedan od prioritetnih ciljeva Oružanih snaga Rusije od samog početka eksalacije sukoba.

Međutim, ako su na početku ruske “specijalne operacije” napadi na ove objekte izvođeni skupim projektilima i napadnim bespilotnim letelicama tipa Geran-2, a od prošle godine su obližnje vazdušne baze postale dostupne izuzetno jeftinoj municiji Lancet.

Ruski Lancet “uništio” još jedan ukrajinski Su-25 na aerodromu Dolgincevo u blizini grada Krivog Roga decembra 2023. godine.

Da ovo nisu izolovani slučajevi kao i da Oružane snage Ukrajine imaju ozbiljne probleme u vezi sa bezbednošću i odgovoru na nove vojne tehnologije govori nam i uništenje Su-25 ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva takođe na aerodromu Dolgincevo u Krivom Rogu još u oktobru 2023. godine.

Ruska vojska je septembra 2023. godine podelila video snimak udara u MiG-29 ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva sa lutajućom municijom Lancet. Ukrajinski MiG-29 je i ovoga puta pogođen na aerodromu Dolgincevo u blizini grada Krivog Roga u Dnjepropetrovskoj oblasti, što očito govori o nemaru ukrajinskog vazduhoplovstva.

Treba napomenuti da je još jedan MiG-29 je pogođen na aerodromu Kulbakino u Mikolajevskoj oblasti na sličan način, takođe stacioniran na otvorenom aerodromu.

Prema nedavnom izveštaju Pentagona u kojem sadašnja ukrajinska flota iznosi samo „56 operativnih lovačkih aviona“, a dok se svakodnevno iz Kijeva zahtevaju lovci sa zapada, ovakvi propusti su neverovatni.

Su-25 ukratko

Su-25 je sovjetski jurišni avion dizajniran da pruži vazdušnu podršku kopnenim snagama. Prvi put je poleteo 1975. godine, a u službu je ušao 1981. godine. Avion je dizajniran za operacije na liniji fronta gde može efikasno da angažuje neprijateljski oklop, utvrđenja i ljudstvo.

Su-25 ima teški oklop koji štiti od malokalibarskog oružja i protivavionskih topova, a opremljen je raznim naoružanjem, uključujući topove, projektile i bombe.

Su-25 je izvezen u mnoge zemlje, a i dalje ga koriste oružane snage mnogih država, uključujući Rusiju i Ukrajinu.

Su-25 je zastupljen u izveštajima o sukobu skoro skoro svakodnevno. I Rusija i Ukrajina izgubile su pozamašnu količinu Su-25 u sukobu koji je u toku. Zbog pretnje koju predstavljaju neprijateljski prenosivi sistemi protivvazdušne odbrane (MANPADS), Su-25 obično ispušta svoju municiju dok se lagano penje na duži domet.

Kompjuter za napad oružjem na avionu izračunava domet, visinu i ugao penjanja za preciznu isporuku i daje signale za lansiranje pilotu, uzimajući u obzir balistiku oružja i preovlađujući vetar. Kada je letelica blizu mete, ona lagano roni i lansira rakete u metu sa visine.

Tačnost napada je veća kada je domet nizak, ali su pilot i avion u većem riziku. Međutim, uprkos opasnostima letenja Su-25, to je avion sa najvećom eksploatacijom u ratu koji je u toku.

Trenutno se ruskim trupama isporučuje Su-25 u modifikaciji SM3. Ova verzija jurišnika opremljena je automatizovanim sistemom za upravljanje vatrom, optoelektronskim sistemom SOLT-25, ugrađenim sistemom za označavanje ciljeva i nišanskim sistemom sa elementima veštačke inteligencije. 

Najnovija oprema omogućava pilotu da pogađa objekte na visini većoj od 5.000 km. Svi ažurirani avioni opremljeni su motorima R-195, koji su se ranije smatrali tajnim i najpouzdaniji su u svojoj klasi. Oklopna zaštita jurišnih aviona i njihova povećana preživljavanje ostali su nepromenjeni.

Su-25SM3

Su-25SM3 je razvijen na osnovu lekcija iz rata sa Gruzijom 2008. godine, u kojem su tri aviona izgubljena od vatre iz prenosnih raketnih PVO sistem (MANPADs).

Su-25SM3 od nedavno nosi i sistem elektronskog ratovanja, retku konfiguraciju za kopneni napad na niskom nivou odnosno avion za blisku vazdušnu podršku.

U pitanju je verzija Su-25SM3, sa nosačem sistema Vitebsk-25. Varijanta takođe ima modul za satelitsku navigaciju koji je povezan sa ruskom GLONASS satelitskom mrežom.

Još jedna karakteristika koja definiše avion je sistem nišana i navigacije SVP-24-25, za koji se tvrdi da poboljšava preciznost nevođenog oružja u radijusu od 10 metara. Inače, nova modifikacija Su-35SM dobija najnapredniji ruski sistem radioelektronske borbe za lovce – Himalaja.