Ruski Su-25 sada naoružani sistemima elektronskog ratovanja koji ometaju ukrajinske radare i PVO rakete

Ruski dvomotorni jurišni podzvučni oklopni avioni – jednosedi Suhoj Su-25 T-8 (NATO kodno ime Frogfoot), predviđeni za blisku podršku trupama na zemlji i protivoklopnu borbu, sada su opremljeni uređajima za elektronsko ratovanje koje imaju za cilj da ometaju rad protivničkih radara protivvazdušne odbrane pa čak i dolazećih raketa zemlja-vazduh.

Avioni sa novom sposobnošću se mogu videti u seriji rutinskih reklamnih materijala koje je objavilo rusko Ministarstvo odbrane.

Od početka rata u Ukrajini, teško oklopni Su-25 je bio oslonac raketnih napada niskog nivoa na ukrajinske kopnene položaje. Svoje borbene misije je izvodio praktično svakodnevno, na različitim sektorima, izvodeći nalete sa severoistoka, istoka i juga.

Prema zapadnim izvorima, pojava mlaznog aviona sposobnog za elektronsko ratovanje usledila je nakon navodne nedavne serije gubitaka ruskih supersoničnih višenamenskih lovačkih bombardera Suhoj Su-34 T-108 (NATO kodifikacije Fullback) i aviona Berijev A-50U sistema za rano upozoravanje i kontrolu u vazduhu (DRLO, AWACS).

Snimci i moguće taktike

U video-zapisu ruskog Ministarstva odbbrane objavljenom 23. marta, letilica je opisana kao „jurišnik koji gađa jedinice Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Severodonjecka“.

Tokom „borbenog naleta, jurišnici Su-25 su nevođenim raketama pogodili neprijateljsku kamufliranu opremu i ljudstvo. Uništavanje ciljeva potvrdio je istureni vazduhoplovni kontrolor (forward air controller, FAC).”

Ruska amera okrenuta unazad iz vodećeg aviona pokazala je tri druge letelice u vazduhu, raspoređene dijagonalno, ali verovatno bez uređaja za elektronsko ratovanje. Po svemu sudeći, lovci su bili opremljeni samo spoljnim rezervoarima za gorivo i raketnim sistemima na svakom krilu (ukupno dva).

To bi značilo da je samo vodeći avion opremljen uređajem za elektronsko ratovanje. To je zato što segment koji prikazuje letenje aviona pre nego što je u vazduhu ne nosi kapsule u svom opterećenju.

Takođe, još jedan snimak iz unutrašnjosti kokpita prikazuje uređaj za elektronsko ratovanje na krajnjem pilonu, raketne lansere i spoljni rezervoar za gorivo na srednjem i najbližem pilonu. Na snimku je potom zabeležen Su-25 koji nosi uređaj za elektronsko ratovanje i ispaljuje rakete.

Ovo se može protumačiti da je dovoljno da samo jedan avion u formaciji bude opremljen sistemom elektronskog ratovanja koji je u stanju da obezbedi ometanje za preostala letilice. Na video snimku od 20. marta prikazan je pilot kako ulazi u kokpit, gde Su-25 ima rezervoar za gorivo na najvišem unutrašnjem pilonu i kontejner za rakete na srednjem nosaču.

Drugi Su-25 koji poleće ima „čauru“ uređaja za elektronsko ratovanje na krajnjem spoljnjem nosaču, a raketni kontejner i tank za gorivo na srednjem i unutrašnjem nosaču.

I ovde Su-25 sa sistemom za elektronsko ratovanje obavlja i funkciju ometanja i napadača raketama, dok oni sa raketnim kontejnerima i rezervoarima za gorivo preduzimaju samo borbene udare. Ovaj video, međutim, prikazuje par od po dva aviona.

I na ovom snimku, Su-25 je ispalio „nevođene rakete“ u “pull-up” manevru. Međutim, u video snimku od 23. marta, portparol Ministarsta odbrane je rekao da je pogađanje mete „istureni vazduhoplovni kontrolor“. Ovo podrazumeva zemaljskog posmatrača koji je morao da koordiniše udar i da vizuelno potvrdi uništenje cilja.

Na oba video snimka vide se avioni kako ispaljuju rakete pre nego što počnu da prave lučni manevar a zatim zakreću ulevo i ispuštaju mamce. Ovo je najčešća taktika viđena u svim video-snimcima Su-25 objavljenim od početka rata.

Ispuštanje nevođenih raketa 80 mm S-8 nevođenih raketa tokom penjanja povećava njihov domet, zahvaljujući paraboličnoj putanji koju dobijaju nakon lansiranja pod takvim uglom. Čak i video snimci koji prikazuju Kamov Ka-52 Aligator ili Mi-35 takođe pokazuju kako jurišni helikopteri ispaljuju svoje rakete na isti način.

Uparivanje jedne platforme sposobne da nosi sistem za elektronsko ratovanje sa platformom namenjenom za napad nije neuobičajeno, jer je Rusija već koristila helikoptere Kamov Ka-52 Aligator uparene sa helikopterima Mikojan Mi-8MTPR-1 (transportni helikopter Mi-8MTV-5-1 sa sistemom za elektronsko ratovanje Ričag-AV) kao i Su-35 sa sistemom za elektronsko ratovanje Hibini sa lovačkim bombarderima Su-34.

Inače, nova modifikacija Su-35SM dobija najnapredniji ruski sistem radioelektronske borbe za lovce – Himalaja.

Su-25SM3

Postavlja se pitanje koja varijanta Su-25 nosi sistem elektronskog ratovanja, retku konfiguraciju za kopneni napad na niskom nivou odnosno avion za blisku vazdušnu podršku.

Na osnovu mogućnosti elektronskog ratovanja, može se zaključiti da je u pitanju verzija Su-25SM3, sa nosačem sistema Vitebsk-25. Varijanta takođe ima modul za satelitsku navigaciju koji je povezan sa ruskom GLONASS satelitskom mrežom.

Još jedna karakteristika koja definiše avion je sistem nišana i navigacije SVP-24-25, za koji se tvrdi da poboljšava preciznost nevođenog oružja u radijusu od 10 metara.

Su-25 ukratko

Su-25SM3 je razvijen na osnovu lekcija iz rata sa Gruzijom 2008. godine, u kojem su tri aviona izgubljena od vatre iz prenosnih raketnih PVO sistem (MANPADs).

Su-25 je zastupljen u izveštajima o sukobu skoro skoro svakodnevno. I Rusija i Ukrajina izgubile su pozamašnu količinu Su-25 u sukobu koji je u toku. Zbog pretnje koju predstavljaju neprijateljski prenosivi sistemi protivvazdušne odbrane (MANPADS), Su-25 obično ispušta svoju municiju dok se lagano penje na duži domet.

Kompjuter za napad oružjem na avionu izračunava domet, visinu i ugao penjanja za preciznu isporuku i daje signale za lansiranje pilotu, uzimajući u obzir balistiku oružja i preovlađujući vetar. Kada je letelica blizu mete, ona lagano roni i lansira rakete u metu sa visine.

Tačnost napada je veća kada je domet nizak, ali su pilot i avion u većem riziku. Međutim, uprkos opasnostima letenja Su-25, to je avion sa najvećom eksploatacijom u ratu koji je u toku.

Trenutno se ruskim trupama isporučuje Su-25 u modifikaciji SM3. Ova verzija jurišnika opremljena je automatizovanim sistemom za upravljanje vatrom, optoelektronskim sistemom SOLT-25, ugrađenim sistemom za označavanje ciljeva i nišanskim sistemom sa elementima veštačke inteligencije. 

Najnovija oprema omogućava pilotu da pogađa objekte na visini većoj od 5.000 km. Svi ažurirani avioni opremljeni su motorima R-195, koji su se ranije smatrali tajnim i najpouzdaniji su u svojoj klasi. Oklopna zaštita jurišnih aviona i njihova povećana preživljavanje ostali su nepromenjeni.