Igranje s vatrom: Ukrajinski dron udario u još jedan ruski nuklearni radar Voronjež, nakon što je preleteo 1.800 km

U nedelju je dron ukrajinske vojne obaveštajne službe (GUR) pogodio još jednu rusku radarsku stanicu za rano upozorenje Voronjež M – ovog puta 1.800 kilometara unutar Rusije, u blizini grada Orska u oblasti Orenburg.

Čini se da je Kijev bacio oko na radare za rano upozoravanje Voronjež M, instalaciju u Orsku, blizu Kazahstana, koje je pogodio dron koji je prešao preko 1.800 km.

Samo par dana ranije Kijev je oštetio takođe krucijalan strateški cilj u Rusiji, radar u Armaviru. Prema izvorima iz Rusije, Kijev je krenuo u neviđenu eskalaciju.

Jasno je da su dejstva ukrajinskih snaga usmerena na slabljenje sposobnosti ruskog protivvazdušnog sistema. Međutim, ono što takođe iznenađuje je ranjivost sistema koji bi trebalo da štiti takvu stratešku opremu.

Radar Voronjež je sposoban da otkrije i najdiskretniji cilj, kako ga je pre nekoliko godina opisao i sam Vladimir Putin. Međutim, čini se da Voronjež nije nepogrešiv, pošto su dva takva objekta pogođena bespilotnim letelicama (konvertovanim lakim avionima) većeg dometa.

Kako smo već pisali, gađanje radara Voronjež-DM iz Armavira (na udaljenosti od 450 kilometara od ruske granice sa Ukrajinom) postavlja velika pitanja o nemarnosti ruske protivvazdušne odbrane da zaštiti najvažnija strateška postrojenja.

Toliko važna da prema mnogima u Rusiji, zaslužuju nuklearnu odmazdu.

Drugi pogodak radara ranog upozorenja u roku od nekoliko dana

Ukrajina je po drugi put poslednjih dana pogodila ruski strateški radar. Nakon što su 23. maja ujutru ukrajinski dronovi napali radar Voronjež-DM u Armaviru, koji se nalazi na više od 450 kilometara od ukrajinske granice, zvaničnici u Kijevu su potvrdili da je sličan udar.

„Ukrajinski dron je prešao razdaljinu od više od 1.800 kilometara do neprijateljskog objekta, postavljajući novi rekord u dometu kamikaza dronova“, rekao je izvor GUR-a, a citira ukrajinsko glasilo UPravda.

Ruska agencija RIA Novosti, izvestila je o udaru drona u oblasti Orenburg. „Incident se dogodio u blizini Orska, civilne zgrade nisu oštećene, nije bilo pretnje za stanovnike“, napisali su pozivajući se na sopstvene izvore. Prema ranijim izveštajima na društvenim mrežama, meta je bila vojna zgrada.

Zapad zabrinut zbog ukrajinskog napada na ruski nuklearni radar

Radari Voronjež su razvijeni od početka 2000-ih. Stanice Voronjež-M i Voronjež-DM počele su sa radom 2009–2016.

Radar Voronjež u Armaviru, koji su pre neki dan pogodili Ukrajinci, stavljen je u borbenu službu 2013. godine.

Otvaranju stanice prisustvovao je predsednik Rusije Vladimir Putin. „Radar je u stanju da otkrije čak i najneupadljiviju metu i za delić sekunde otkrije lansiranja raznih tipova raketa stotinama, pa čak i hiljadama kilometara od naših granica“, rekao je tada Putin.

„Voronjež-M”, koji je juče pogođen ukrajinskim dronom, sposoban je da detektuje ciljeve na udaljenosti do 6 hiljada kilometara, dok „Voronjež-DM”, koji je pogođen pre nekoliko dana, ima domet delovanja do 6 hiljada km horizontalno i do 8 hiljada km vertikalno (blizu svemira) i u stanju je da istovremeno nadgleda do 500 objekata.

Međutim, kako piše britanski Telegraf, analitičari i stručnjaci oklevaju da procene efikasnost i strateški značaj takve odluke da se pogode radari koji mogu da prate nuklearne projektile.

Mauro Gili, viši istraživač u “Centru za bezbednosne studije” ETH Ciriha, rekao je da je napad dronom bio taktički uspeh jer bi primorao Rusiju da prerasporedi svoje sisteme protivvazdušne odbrane i takođe postavio znak da ruske vojne instalacije nisu neranjive.

Ukrajinci tvrde da su radarske stanice sposobne da prate rakete ATACMS dugog dometa koje su SAD isporučile Ukrajini ranije ove godine. Međutim, opšte je poznato da se napadom na strateške radare, koji služe za detekciju nuklearnih interkontinentalnih balističkih projektila, direktno pomaže ruskim protivnicima koji su u stanju da ovakvim raketama ugroze Moskvu.

Upravo zato, drugi zapadni analitičari kažu da Ukrajina treba da izbegava udare na rusku nuklearnu infrastrukturu.

Norveški vojni analitičar Tord Are Iversen rekao je da udar na deo ruskog sistema nuklearnog upozorenja „nije baš dobra ideja… posebno u vremenima napetosti“.

„To je glupa odluka Ukrajine“, rekao je i Hans Kristensen, ekspert za nuklearni arsenal Ruske Federacije.

„Ukrajina i njeni saveznici u NATO-u i dalje moraju da budu oprezni jer bi neki američki zvaničnici i neki od evropskih saveznika Ukrajine smatrali da je udar na radaru nepromišljen“, rekao je Fabijan Hofman, student doktorskih studija raketne tehnologije na Univerzitetu u Oslu.

Podsetimo, ukrajinske bespilotne letelice su u aprilu napale još jedan ruski radar, jedan jedini operativni, a koji vidi “iznad horizonta”, 29B6 „Kontejner“, verovatno još tada prešavši jednu od moskovskih „crvenih linija“ za potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja.

Nadhorizontski radar 29B6 „Kontejner“ deo je ruske mreže za otkrivanje radara i upozoravanja na vazdušne napade, uključujući napade balističkim projektilima. Ovaj objekat je izuzetno važan jer omogućava kontrolu do 3 hiljade kilometara vazdušnog prostora uključujući i Evropu.

Nadhorizontski radari „Kontejner”, je razvio NPK „NIIDAR” (deo pomenutog „RTI”), namenjeni su za ultra-daleko izviđanje vazdušnog prostora i rade na principu odbijanja radio talasa od Zemljine jonosfere. NIIDAR je takođe proizvođač radara Voronjež-DM.

Pretnja od nuklearne eskalacije, bilo kroz nuklearno oružje ili mogućom katastrofom u jednoj od mnogih civilnih nuklearnih elektrana u zoni sukoba, smatra se veoma ozbiljnom i realnom.

Rusija je više puta upozoravala da postoji granica za sve i, prema Dejvidu Brenanu, Ukrajina je prešla Putinovu nuklearnu „crvenu liniju“, što bi moglo da prouzrokuje veoma oštar odgovor kako za sam Kijev, tako i za Zapad.