Izvori za praćenje avijacije na društvenim mrežama izvestili su da je 29.04.2024. izviđački dron američke mornarice MQ-4C Triton prvi put preleteo vode Crnog mora.
Američki dron, registarskog broja 169659 i radio pozivnog znaka TRITON19, poleteo je iz vazdušne baze Sigonela na italijanskom ostrvu Sicilija. Potom se dron pojavio iznad Crnog mora nad teritorijom Bugarske. Bespilotna letelica evoluirala je na visini od približno 15.000 metara.
Kako prenosi itamilradar.com, istraživački dron je napravio kratak let od oko sedam sati, koji se završio juče oko 09:00 po srednjeevropskom vremenu.
Očekuje se da će američke bespilotne letelice MQ-4C Triton „više leteti“ nad neutralnim vodama Crnog mora u narednom periodu.
Let drona Northrop Grumann MQ-4C Triton može se smatrati špijunsko-izviđačkim letom područja Crnog mora.
Iako je prva misija imala više istraživački karakter, a odvijala se u blizini bugarske obale, velika je verovatnoća da će narednih dana i američki dronovi ovog tipa „proleti“ nad neutralnim vodama duboko u Crnom moru.
Napad na Krim: Najmanje 10 eksplozija dogodilo se u oblasti Džankoja, Gvardejskog i Simferopolja
Na Krimu je večeras, 30.04.2024. došlo do serije snažnih eksplozija u oblastima Džankoja i Gvardejskog. Prema rečima lokalnog stanovništva i izvora na društvenim mrežama, zabeleženo je više od deset eksplozija koje su izazvale značajnu zabrinutost stanovništva.
„Mi [Džankoj] smo čuli tako jaku buku. Bilo je slično prethodnom incidentu, ali glasnije“, priča jedan od stanovnika Džankoja.
Incidenti su se dogodili ubrzo nakon što je na poluostrvu proglašena uzbuna. Pored toga, vlasti su preduzele mere da privremeno zatvore Krimski most, koji je kritična transportna arterija koja povezuje Krim sa kopnom Rusije.
Prema preliminarnim podacima, napad je mogao biti izveden korišćenjem raketa ATACMS dugog dometa, o čijem dolasku u Ukrajinu smo ranije izvestili. Ove rakete su poznate po svojoj sposobnosti da pogađaju ciljeve na značajnim udaljenostima, što ih čini opasnim oruđem u rukama Kijeva.
U vreme pisanja ovog teksta, zvanični predstavnici vlasti Krima i Ruske Federacije nisu dali detaljne informacije o posledicama napada i mogućim žrtvama ili razaranjima.
MQ-4C sa Floride stacioniran na Siciliji
Do danas su američke izviđačke bespilotne letelice prisutne u vazdušnoj bazi Sigonela podelile svoje zone odgovornosti.
Dok su bespilotne letelice Ratnog vazduhoplovstva (RQ-4B Global Hawk) letele iznad Crnog mora, bespilotne letelice Mornaričkih snaga (MQ-4C Triton) su letele iznad Sredozemnog mora.
Dva američka drona MQ-4C Triton dovezena su sa Floride (SAD) u avio-bazu Sigonela u Italiji u martu-aprilu 2024. godine. Prvi dron ovog tipa, registarskog broja 169659, stigao je 30. marta, a drugi – sa registracijom broj 169660, dana 19.04. 2024. godine.
Dosadašnji letovi bili su usmereni na priobalno područje Libije, posebno u blizini grada Tobruk, ali i istočno Sredozemno more, počevši od obale Sirije, gde se nalazi ruska pomorska luka Tartus, do područja Libana i pojasa Gaze.
Bespilotna letelica MQ-4C
MQ-4C Triton je daljinski upravljani dron na bazi aviona. Kreiran da deluje na velikim visinama, a koristi se za pomorske patrole i druge uloge nadzora. Veliki domet Tritona znači da može da ostane u vazduhu duže od tradicionalnog aviona sa pilotom unutra.
MQ-4C Triton se može smatrati mornaričkom verzijom bespilotne letelice Northrop Grumman RQ-4 Global Hawk.
Platforma Triton razvija mornarica Sjedinjenih Američkih Država još od 2008. Ona se zasniva na elementima Global Hawk bespilotne letelice, sa pojačanjima na trupu letelice i krilu.
Takođe ima sisteme za odmrzavanje i zaštitu od groma, koji mu omogućavaju da se spusti kroz slojeve oblaka i dobije bliži pogled na brodove i druge ciljeve na moru.
Domet drona iznosi impresivnih 15.000 km, dok je maksimalna visina leta 50.000 stopa, a brzina kojom obavlja špijuniranje 600 km/h.
Raspon krila bespilotne letelice – 39,9 m, dužina – 14,5 m, maksimalna težina pri poletanju – 14628 kg, unutrašnja masa tereta – 1252 kg, masa korisnog tereta na spoljašnjem teretu – 1089 kg.
Da li je ruski udar na NATO špijunske letelice opravdan?
Naravno, takav napad se neće dogoditi iznenađujuće, već će mu prethoditi zvanična upozorenja, verovatno i od samog predsednika Vladimira Putina. Ovo prenosi čvrstu nameru Moskve i odvraća Evropu/SAD od aktiviranja Člana 5 NATO-a.
Tamo gde se smatra da materijalna podrška SAD/NATO Ukrajini nanosi štetu ruskim civilima na njenoj teritoriji, legitimitet ruskog odgovora jeste povećan.
Jedan od ishoda mogao bi biti da SAD/NATO zaustave vojne letove, započnu pregovore sa Moskvom u pozadini i nagode se da okončaju rat.
Ako SAD/NATO uzvrate vojno ili nastave da podržavaju Ukrajinu, Moskva će izvršiti svoja upozorenja i oboriti letelicu. Uvođenjem raketa dugog dometa može se obaviti ovaj posao lako.
Primera radi, u nedavnom intervjuu, sada pokojni ukrajinski pilot Juice, opisao je rusku raketu vazduh-vazduh dugog dometa R-37M kao najopasnije oružje koje koristi rusko vazduhoplovstvo.
Moralni zaključak Rusa bi bio da Moskva ima svako pravo da zaustavi pretnje svojoj bezbednosti u neposrednoj blizini sopstvenih granica, uključujući i uništavanje bespilotnih letelica koje su savezničke Kijevu.
Zasto ih ne obaraju?