Evropska komanda oružanih snaga SAD saopštava da se američka grupa strateških bombardera B-1B Lanser, koja je mesec dana bila stacionirana u vazduhoplovnoj bazi Moron u Španiji, vratila u Sjedinjene Države.
„Bombarderi B-1B Lanceri koji pripadaju 9. ekspedicionoj eskadrili za bombardovanje vratili su se u vazduhoplovnu bazu Dajs u Teksasu“, navodi se u saopštenju komande američke vojske u Evropi.
Kako su naveli predstavnici komande, tokom razmeštanja u Evropi, koje je počelo 24. marta, bombarderi B-1B izveli su nekoliko misija u cilju povećanja interakcije sa NATO saveznicima, uključujući letove u vazdušnom prostoru Češke, Grčke, Turske i Velike Britanije.
„Ovo raspoređivanje predstavljalo je značajnu novu priliku za američku vojsku da pokaže našu sposobnost da deluje u saradnji sa saveznicima i partnerima u Evropi na jačanju naših zajedničkih snaga“, rekao je general Džejms Heker, komandant američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi.
Četiri američka strateška bombardera B-1B Lanser dovedena su u Evropu u dve ćelije od dva aviona 24. i 26. marta.
I pri dolasku i pri odlasku, američki bombarderi su koristili skoro slične putanje leta kroz severnu Evropu i arktički region. Svaki put su ih presreli ruski borbeni avioni MiG-31BM koji su pripadali Severnoj floti.
Podsetimo, B-1B Lanser je teški supersonični bombarder velikog dometa sa promenljivim zamahom krila. Prema START-u, uklonjen je iz redova nuklearnih bombardera, a trenutno se ovaj avion koristi kao nosač visokopreciznog naoružanja, sistema i sredstava za probijanje PVO.
Prema vojnim publikacijama, letelica se takođe unapređuje za napad na kineske nosače aviona u budućem sukobu oko Tajvana.
B-1B Lancers koristile su američke vazduhoplovne snage za simulaciju raketnih udara i bombardovanja širom Ruske Federacije, uključujući Sankt Peterburg, Kalinjingrad, Kronštat, Daleki istok, Krim, Sevastopolj i Krasnodarsku teritoriju.
Cena jednog aviona je 1998. godine bila oko 100 miliona dolara, nakon modernizacije značajno je porasla. U ovom trenutku, od 100 proizvedenih u američkom vazduhoplovstvu, 44 B-1B ostaju u različitom stepenu tehničke i letne spremnosti.
Bombarder B-1B Lancer, sada vredan 316 miliona dolara, razvijen za Hladni rat
B-1 je veoma svestran avion namenje za različite misije. Radar sa sintetičkim otvorom B-1B je sposoban da prati, cilja i gađa vozila u pokretu, a tu su i režimi samociljanja i praćenja terena.
Teški bombarder B-1 Lancer (Rockwell International B-1 Lancer – Ulan) je višenamenski bombarder nastao kao zamena za avion Boeing B-52 po programu AMSA od 1965. godine i prvi je borbeni avion na svetu, po dizajnu sa elementima „stelt” tehnologije.
U službi je američkog ratnog vazduhoplovstva je od 27. jula 1985. godine. Početkom 1990-ih počela je konverzija aviona B-1 za opremanje konvencionalnim naoružanjem.
Konačna verzija bombardera B-1B implementirala je koncept proboja protivvazdušne odbrane na malim visinama letenjem na ultra malim visinama uz izbegavanje terena.
Dakle primarna misija B-1 Lancer-a je izvođenje dugometnih napada niskog leta. Ima veliki unutarnji skladišteni prostor za oružje koji može nositi različite konvencionalne i nuklearne bombe, krstareće projektile i vođenu municiju.
Ovaj avion ima sposobnost preciznog isporučivanja svog tereta, što ga čini efikasnom platformom za međukontinentalne i regionalne misije.
B-1 Lancer je prošao kroz različite nadogradnje tokom godina kako bi se unapredile njegove sposobnosti, uključujući povećanu kapacitet nosača oružja, poboljšane avionike i radarne sisteme.
Učestvovao je u raznim vojnim operacijama i bio angažovan u sukobima poput Zalivskog rata, bombardovanju Jugoslavije, rata u Avganistanu i rata u Iraku.
Iako aktivan deo flote bombardera USAF-a zajedno s B-2 Spirit stealth bombarderom i B-52 Stratofortressom.
U avgustu ove godine objavljeno je da su američke vazduhoplovne snage odustale od prvobitno planirane ideje da povuku bombardere B-1B Lancer i B-2 Spirit početkom 2030-ih.
Prema novom planu, isti B-1 Lancer će ostati u upotrebi do kada će biti zamenjen novim bombarderom B-21 Raider 6. generacije, za koji se pompezno najavljuje da će svoj prvi let obaviti do kraja ove godine.
- Primarna funkcija: Teški bombarder velikog dometa, višenamenski
- Proizvođač: Boeing, Severna Amerika (ranije Rockwell International, North American Aircraft)
- Pogon: Četiri General Electric F101-GE-102 turboventilatorska motora sa naknadnim sagorevanjem
- Potisak: 30.000 plus funti sa naknadnim sagorevanjem, po motoru
- Raspon krila: 41,8 metara ispruženih napred, 24,1 metara zabačenih u krmi
- Dužina: 44,5 metara Visina: 10,4 metra Težina: približno 86.183 kilograma
- Maksimalna težina pri poletanju: 216.634 kilograma
- Kapacitet goriva: 120.326 kilograma
- Nosivost: 34.019 kilograma
- Brzina: 1,2 maha na nivou mora
- Raspon: Interkontinentalni
- Plafon: Više od 9.144 metra
- Posada: četiri (komandir aviona, kopilot i dva oficira za borbene sisteme)
- Jedinični trošak: 317 miliona dolara
- Početna operativna sposobnost: oktobar 1986
Nego šta će. Te kante više ni nas ne mogu da bombaruju jer imamo FK3 i Pancire, a kamo li Rusiju…