Nakon 18 meseci diskusija između grupe Haredi učitelja, predvođenih rabinom Yitzhak Bar-Chaimom iz Netzah Yehuda udruženja i Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), 1999 godine je formiran bataljon Nahal Haredi (kasnije nazvan Netzah Yehuda). U vreme osnivanja, jedinica je brojala samo 30 vojnika.
Netzah Yehuda 97. bataljon (Judin pobednički bataljon), sada je u sastavu 900. Kfir brigade (Bigada mladih lavova) 99. “Ha’Bazak” pešadijske divizije (Vatrene pešadijske divizije) IDF.
Svrha jedinice je da omogući Haredi Jevrejima – pripadnicima ultra-ortodoksne verske zajednice, da služe kao vojnici u izraelskoj vojsci u atmosferi pogodnoj za njihova verska ubeđenja i strogo poštovanje jevrejskih pravila i zakona (Halakha).
Jedinica je od osnivanja privukla mnoge članove ekstremne religiozno-nacionalističke grupe naseljenika pod nazivom Omladina sa brda (Hilltop Youth), koji su ozloglašeni po uspostavljanju ilegalnih ispostava na palestinskoj zemlji bez zakonskih osnova.
Od 2009. godine, bataljon je porastao na preko 1000 vojnika i dostigao status potpuno funkcionalne jedinice.
Bataljon operiše kao i svaka druga jedinica u IDF. Pripadnici prolaze kroz standardnu pešadijsku obuku: pet meseci osnovne i dodatnih šest meseci napredne obuke. Vojni rok u bataljonu je dve godine i osam meseci.
Netzah Yehuda čine dve čete na obuci, jedna četa koja počinje aktivnu službu i dve operativne jedinice: Palchod (Recon/Izviđačka četa) i Mesaiat (Streljačka četa). Treća operativna jedinica, Mivtzayit, stvorena je u oktobru 2009. godine, zbog velikog broja vojnika koji su se pridružili bataljonu u najnovijim regrutacijama.
U prošlosti je postojao i mali vod specijalnih snaga (Machsar), ali je rasformiran ubrzo nakon što je potpukovnik Dror Shpigel preuzeo koandu nad bataljonom.
Moto bataljona je V’haya Machanecha Kadosh – I vaš (vojni) logor će biti sveto mesto – fraza preuzeta iz Tore koja opisuje važnost održavanja jevrejskog vojnog logora bez greha ili ritualno nečistih predmeta (u zamenu za Božansku pomoć u borbi).
Kako bataljon stavlja veliki akcenat na zadovoljavanje verskih potreba vojnika, baze Netzah Yehuda prate najrigoroznije standarde jevrejskih zakona o ishrani. Kako bi se izbegla svaka interakcija između žena i muškaraca koja se smatra neprikladnom prema jevrejskom verskom zakonu, jedino je suprugama vojnika oficira dozvoljen pristup u baze.
Pošto bataljon funkcioniše na dobrovoljnoj osnovi i ne regrutuje vojnike, njegovi boric uglavnom potiču iz ultra-ortodoksnih ili Haredi zajednica, religioznih cionista ili Dati Leumi, i porodica Chardal.
Poslednjih godina, bataljon Netzah Yehuda je doživeo najmanje 6 kontroverznih slučajeva u koje su bili umešani njegovi vojnici, što je rezultiralo zatvorom, otpuštanjem ili oštrim kritikama zbog napada ili ubijanja nedužnih Palestinaca.
Vojnici bataljona su 12. januara 2022, oko 2:30 časova, u selu Jiljilya kraj Ramallaha na Zapadnoj Obali, uhapsili 78-godišnjeg Amerikanca palestinskog porekla, Omar Abdulmajeed Asaada (stanovnik Milvokija, Viskonsin).
Prema upravniku Palestinskog medicinskog kompleksa u Ramallahi, Asaad je ovde dovezen oko 5:30, ali lekari su mogli samo da konstatuju smrt. Obdukcijom je ustanovljeno da je Assad pretučen, što je dovelo do smrtonosnog srčanog udara. Američki State Department je zatražio od svoje ambasade u Izraelu da sačini izveštaj o bataljonu nakon navoda o zlostavljanju Palestinaca i umešanosti u smrt Omara Assada.
Nakon ovog incidenta, izraelska vojska je saopštila da će jedinicu privremeno dislocirati sa Zapadne obale na Golansku visoravan. Odgovorni vojnici nisu procesuirani a IDF su saopštile da je ta odluka „doneta iz želje da se diversifikuje operativno raspoređivanje u više oblasti a u cilju sticanja više operativnih iskustava“ te da nije povezana sa Assadovom smrću.
Krajem decembra 2022, jedinica je zaista prebačena iz Centralne u Severnu komandu IDF u cilju 11-mesečnog raspoređivanja na Golansku visoravan. Baza je, kao i ranije, radila po Haredi principima. Nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023, vojnici bataljona Netzah Yehuda učestvovali su u operacijama u Gazi.
No, američki Stejt department je pre nekoliko dana saopštio da planira da bataljon sankcioniše prema Leahy zakonu za kršenje ljudskih prava na Zapadnoj obali. Leahy zakoni ili Leahy amandmani su američki zakoni o ljudskim pravima koji zabranjuju američkom Stejt departmentu i Ministarstvu odbrane da pružaju vojnu pomoć stranim jedinicama bezbednosnih snaga koje nekažnjeno krše ljudska prava.
Zakon je nazvan prema svom glavnom sponzoru, senatoru Patricku Leahy-ju. Vašington je ovakvu odluku doneo nakon istrage komisije Stejt departmenta kojom je ustanovljeno permanentno kršenje ljudskih prava od strane pripadnika bataljona.
Sankcije bi podrazumevale da jedinica ili bilo koji njen pripadnik ne može dobijati bilo kakvu vojnu pomoć SAD, prolaziti kroz obuku ili učestvovati u vežbama i operacijama sa američkom vojskom. To je prvi put da SAD nameću sankcije izraelskoj vojnoj jedinici.
Izraelski lideri, uključujući Benjamina Netanjahua, Joava Galanta i Benija Ganca, kritikovali su ovu odluku Vašingtona, tvrdeći da je izraelski pravosudni sistem nezavisno i adekvatno reagovao na prijavljena kršenja ljudskih prava.
Ostaje otvoreno pitanje a li bi Vašington tako zdušno reagovao na kršenje prava Palestinaca da jedna od žrtava, Omar Asad, nije bio američki državljanin. Drugo, pitanje je svrsishodnosti sankcionisanja samo jedne jedinice u okviru IDF u trenucima užasne tragedije koja se odvija u Gazi.