Najnoviji projektil H-69 pravi haos u Ukrajini: Nerealno očekivati da će Rusi ikada ostati bez raketa

Ruska vojska sve češće koristi nove krstareće rakete dugog dometa H-69 u ratu u Ukrajini, koje su izazvale pometnju svojim sposobnostima, dok je njihova masovna proizvodnja izazvala talase neverovanja na Zapadu, ali i mogućnosti ruske ratne industrije.

Rusija je do sada koristila teže i veće rakete H-101, koje su lansirane sa strateškog bombardera Tu-160. Pored Tu-160, ostali koršćeni avioni ove klase su Tu-22 i Tu-95MS.

Pojava projektila H-69 na bojnom polju izazvala je intenzivnu debatu među zapadnim analitičarima.

Američki “institut za proučavanje rata” (ISW) piše da je „malo verovatno da će Rusija biti u stanju da ih [H-69] proizvodi znatno brže ili u većim količinama od drugih projektila“.

Međutim, izveštaj Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) kaže potpuno suprotno: „nerealno“ je očekivati da Rusija ikada ostane bez raketa.

„Sankcije i kontrola izvoza mogu, u najboljem slučaju, samo privremeno ograničiti količinu i kvalitet udarnog oružja koje Rusija može da nabavi, smatraju iz CSIS.

Ruska proizvodnja krstarećih raketa i naprednih balističkih raketa nikada neće pasti na nulu. „Uprkos zapadnim sankcijama i kontroli izvoza ključnih mikroelektronskih komponenti, Rusija je pronašla rešenja za nastavak proizvodnje raketa“, navodi se u izveštaju CSIS.

Da ruski raketni naučnici rade svoj posao, uprkos sankcijama, postalo je tek jasno nakon međunarodnog aeromitinga u Dubaiju u novembru 2023. Na sajmu u Dubaiju, raketa H-69 se pojavila po prvi put, izazvavši mnogo komentara u stručnoj javnosti.

„Rusija ne bi započela takav program, koji zahteva masovnu proizvodnju projektila, u slučaju da dobija narudžbine iz inostranstva, da njene vojne fabrike ne rade normalno“, kažu zapadni eksperti, pobijajući zapadnu propagandu.

Odlike i mogućnosti rakete H-69

Projektil H-69 je dizajniran da kombinuje razornu moć i preciznost raketa H-101 / H-555.

Sa težinom leta od 770 kg, raketa ima domet od 290 km. Međutim, sami Ukrajinci nam otkrivaju da projektil može da dostigne udaljenost od 400 km. Zastrašujuća ruska raketa, za koju upravo ukrajinski izvori tvrde da je opasnija čak i od Kindžala, takođe može biti opremljena kasetnim bojevim glavama.

H-69 koristi inercijalni navigacioni sistem sa korekcijom kursa na osnovu podataka sa GLONASS navigacionih satelita tokom faze krstarenja leta i opto-elektronski sistem prijema.

Kombinacija ovih tehnologija navođenja daje raketi neverovatno visoku preciznost na cilju sa verovatnoćom kružne greške manjom od 5 metara. Pre lansiranja, projektil se takođe može programirati da promeni pravac i napadne iz novog ugla kako se približava cilju.

Ovo može da prevari i zbuni ukrajinske sisteme protivvazdušne odbrane srednjeg i kratkog dometa.

Projektil ima pravougaoni poprečni presek i navodno je napravljen od kompozitnog tela koje apsorbuje radijaciju, čineći je “nevidljivom” spolja, što značajno otežava posao sistemima za otkrivanje.

Ovo takođe omogućava da se raketa ugradi u unutrašnjost savremenog ruskog stelt lovca Su-57, koji je zamišljen kao glavni nosilac. Dizajn H-69 uključuje preklopna peraja, koja omogućavaju raketi da zadrži prikriveni profil na određenoj udaljenosti nakon lansiranja iz aviona. Takođe, može se lansirati i iz aviona Su-35 i Su-34.

Podsetimo, pri poletanju ovih aviona se u Ukrajini ne objavljuje uzbuna za vazdušni napad, za razliku od delovanja aviona MiG-31 i Tu-95MS.

„Rusiji je bila potrebna raketa koja ne bi bila tako velika i teška kao H-101, a koja bi takođe mogla da se lansira iz drugih malih aviona“, tvrde analitičari.

Medijski izveštaji ukazuju da će Rusija aktivno proučavati uspešnu upotrebu H-69 protiv ukrajinskih ciljeva i poboljšati nove proizvodne serije. Ruska raketa H-69 je inače znatno lakša od rusko-indijske BrahMos, što pojednostavljuje logistiku.

Ako se Indija odluči za H-69, ona bi takođe mogla da pregovara sa Rosoboroneksportom da integriše svoje navigacione sisteme u satelitski navigacioni sistem Indian Constellation (NavIC).

Podsetimo, prema tvrdnjama Kijeva, Rusi su tokom napada na termoelektranu Tripilska testirali upravo raketu H-69. Projektil može da leti na visini od samo 20 m, zaobilazeći površinske prepreke, što je čini neranjivom za većinu sistema PVO.

Sudeći po posledicama u Termoelektrani Tripilja, “test” rakete H-69 je bio uspešan. Tri za koje su ukrajinski izvori pretpostavili da su H-69 navodno su bila usmerena na ukrajinske ciljeve u noći između 7. i 8. februara, a to je dodatno dovelo do spekulacija o potencijalnoj umešanosti Su-57 u precizne napade tokom tog perioda.

Nakon toga, dana 18. februara 2024. godine, u pratnji dva aviona Su-35, Su-57 je izveo raketni udar na ukrajinske ciljeve. Izvori su tada prvi put sugerisali da je avion koristio naprednu krstareću raketu H-69.

Prema tvrdnjama iz Kijeva, vojska Ukrajine je po prvi put u istoriji tvrdila da je oborila bombarder Tu-22M3 ali i rakete H-22 i H-69, 19.04.2024. godine. Dok su za ruski strateški bombarder tvrdili da je uništen protivvazdušnim sistemom S-200, nije navedeno kako su oborili rakete.

Prva terenska ispitivanja H-59MK2 su obavljena u Siriji 2018. godine. Projektil je dizajniran kao glavno oružje vazduh-zemlja Su-57, savršen je za uklanjanje kompaktnih, ojačanih ciljeva na velikim udaljenostima daleko izvan vizuelnog dometa.