PASAM – brazilski Mauzer C-96/712

Geografska udaljenost i značajne sociološke i kulturološke razlike učinile su da ljubiteljima oružja ova ogromna država nekako prolazi, kako se to obično kaže, ”ispod radara”, pa ne obraćamo previše pažnju šta nam to, uopšte, iz Južne Amerike stiže.

Prosečni poznavalac oružja setiće se ”Taurusa” i – to bi bilo to. Brazil (República Federativa do Brasil), peta po veličini i sedma po broju stanovnika na svetu, graniči se sa svim državama Južne Amerike, osim sa Ekvadorom i Čileom. I ona je, kao sve države tog kontinenta prošla kroz burnu kolonijalnu istoriju, pučeve i prevrate, da bi tek 1985. godine počeo period prave građanske demokratije, posle druge vojne vladavine (1964-1985).

Ovaj kontinent, osim međusobnih čarki, ratova sa narkokartelima i disciplinovanja od strane moćnog suseda, mimoilazili su svetski ratovi, pa se i vojna industrija Brazila počela relativno kasno razvijati. Prvo automatsko oružje napravljeno je 1954. godine, a krajem sedamdesetih godina već je radilo oko 350 kompanija u namenskoj industriji.

Sredinom osamdesetih Brazil je bio jedan od šest najvećih izvoznika oružja, sa oko 500 fabrika, koristeći svoj status neutralnosti. Ipak, za izvoz su najzaslužnije bile fabrike ”Embaer” (avionska indrustrija), ”Engesa” (oklopna vozila) i ”Avibras” (projektili i municija).

Završetkom iransko-iračkog rata (zlatno doba brazilskog izvoza oružja) i stupanjem SAD na to područje, izvoz jevtinog oružja iz Brazila u bliskoistočni region naglo se pogoršao, a interesovanje splasnulo. Pokušaji da se plasira novi tenk, ”Ozorio”, nisu uspeli, bez obzira na određene prednosti nad prvim abramsima i leopardima. Ipak, Brazil je sačuvao avioindustriju (pre svega poslovnih i VIP aviona) i proizvodnju artiljerijskih raketa i njihov izvoz je konstantan.

Brazil je među pasioniranim poznavaocima oružja poznat po jednom interesantnom modelu. Gotovo neprimetno prošla je jedna egzotična epizoda vezana za čuveni Mauzerov pištolj ”C-96”, koga neki obeležavaju i sa K, u zavisnosti od transliteracije jezika i pisma (K kao konstrukcija, odnosno C – construktion u originalu).

Njegova pojava bila je revolucionarna i njime smo se bavili na ovom portalu.Tek što se pojavio, mnogi konstruktori lako su zapazili da se, uz vrlo malo izmena, gotovo svaki pištolj može pretvoriti u automatsko oružje; inače su dugo u opštoj kulturi pištolji nazivani ”automaticima”. Međutim, tadašnji način korišćenja ”kratkih cevi”, nije ukazivao na potrebu za automatskom paljbom.

Smatralo se da je magacin sa šest ili sedam metaka sasvim dovoljan za ono za šta je pištolj namenjen. Možda je u tome veliku ulogu odigrao i stariji brat, revolver, čije ”burence” prima standardno šest metaka. Kada se 1932. godine pojavio Mauzerov ”Model 712” (”Mauser Schnellfeuer Pistole”) u kalibru 7,63 x 25 mm Mauzer, iznenađenje je bilo potpuno. Sa okvirima od deset i dvadeset metaka i automatskom paljbom sa oko 850 metaka u minuti, on je postao neprikosnoven, a popularnost porasla do mitskih razmera! Okvir se menjao vrlo lako, a ubojna moć je bila impresivna.

Do 1938. godine, kada je istisnut iz proizvodnje za račun drugih potreba, napravljeno je oko 95.000 pištolja koji su bili u naoružanju Vermahta, a značajan broj je prodat i Kini. O broju kopija verovatno nikad nećemo saznati tačan podatak. Korišćen je u mnogim zemljama pod različitim oznakama, a bio je popularan i u policiji, konjičkim jedinicama, itd. Svaka država ga je naručivala pod posebnom oznakom ili imenom.    

Ovaj pištolj je, za ljubitelje mauzera, prava uvreda za oči, gotovo skrnavljenje, ali to nekom strategu u vojnom vrhu nije smetalo. Zašto nešto baciti kad još može da se koristi? Pošto se on relativno skoro pojavio, o njemu je sačuvano dovoljno podataka. Kako je započeo novi život ovog pištolja? Oni su u Španiji (kao kopija, o čemu će kasnije biti reči) kupljeni još tridesetih godina prošlog veka i jednostavno ostavljeni u rezervi u skladištima (!).

Sačuvano je oko 300 do 400 primeraka i jedan domišljati konstruktor smislio je način da brazilskim mauzerima produži životni vek. Konvertovali su ga u ”mašinski pištolj”, odnosno mini-automat (na portugalskom, službenom jeziku Brazila – metralhadora) ”PASAM”, odnosno – ”Pistola Automatica e Semi-Automatica Mauser”.

Tako modifikovan, dat je vojnoj policiji Rio de Žaneira i to kada je originalni pištolj sa svim mogućim kopijama odavno izbačen iz naoružanja svih armija. Naglo je postao, kao raritet, veoma popularan, i njegovi ”vlasnici” su s ponosom nosili ovo oružje smatrajući sebe elitom.

Efikasnost takvog oružja jeste pod znakom pitanja (posebno ako kao protivnika imate nekog s kalašnikovom, heklerom, ingramom ili uzijem), ali u to vreme Brazil i njegova vojna policija tih problema nisu imali. Pored toga, konstruktor (bolje rečeno, čovek koji ga je modifikovao), Žener Damau Arojo (Jener Damau Arroyo) nije bio sujetan i opterećen mitovima, već se potrudio da napravi pištolj pored koga još izvesno vreme neće biti potrebe za trošenjem novca na nove nabavke. 

Glavna razlika od originala bila je mogućnost samo automatske paljbe, a Žener je poradio na tome da ovaj model bude kompaktniji i udobniji za dejstvo od originala. Za preradu su korišćeni pištolji ”Astra 900” koji su proizvođeni u ”Astra-Unceta y Cia SA” (Gernika).

Prerada je ukgovorena 1970. godine i ”Astrina” kopija, koja je tada imala već 101 godinu (!), dobila je rukohvat u prednjem delu i metalni kutijasti ram na cevi radi ojačanja. Originalna futrola je zadržana. Posle toga, jedna serija od 89 pištolja je redizajnirana. Konstruktor je hteo da se reši kabastog kundaka-futrole i montirao je preklopni metalni kundak. Preostalih 295 komada ostalo je u ranijoj varijanti. Policija ih je koristila sve do ranih devedesetih godina. 

Sama prerada je bila veoma jednostavna. Mehanizam za okidanje i kompletna konstrukcija ostala je neizmenjena, osim što je, kako smo naveli, ostavljena mogućnost samo automatske paljbe. Ostao je čak i regulator paljbe koji se nalazi na levoj strani. Nišan je bio podesiv do 1.000 metara, mada niko, verovatno, nije dejstvovao na toj udaljenosti.

Jednostavno, konstruktor je, znajući da je prerada ovog pištolja ”ceđenje suve drenovine”, ostavio sve što nije ometalo rad. Ovaj čudni automat ostao je relativno kratko u upotrebi. Ono što je interesantno jeste da ova prerada nije prošla nezapaženo kod znalaca, jer se ”PASAM” pridružio porodici automatskih pištolja među kojima je, verovatno, najpopularniji ”Stečkin”.

Međutim, veoma malo tržište i preklapanje tt osobina sa drugim modelima (posebno sa srednjim i dugim cevima) uzeli su svoj danak i okončali karijeru takvih ”pištolja”. Istina je da se u nekim operacijama pokazao kao izvanredan (upad u Aminovu palatu, kao i druge prepadne akcije na relativno malom prostoru gde je strelcu potrebna slobodna jedna ruka), ali sudbina ovakvih ”hibrida” bila je zapečaćena.

Pojava porodice automata posebno pravljenih za interventne jedinice bila je suštinski korak napred u povećanju vatrene moći. Mauzerov ”C-96” (popularno nazvan ”drška metle”, zbog svoje karakteristične futrole) imao je auru svemoćnog. Nosio ga je Čerčil, korišćen je u atentatima, ima velike mogućnosti luksuzne obrade, a kod kolekcionara je na samom vrhu potražnje. Ni to nije pomoglo, pa su njegovi poslednji trzaji, oličeni u ovom neobičnom brazilskom poduhvatu, otišli u istoriju.