O ukrajinskim specijalnim odeljenjima za borbu protiv dronova zna se još od prvih dana eskalacije sukoba u Ukrajini. Ukrajinci su mobilne PVO grupe počeli aktivno da koriste krajem 2022. godine za suzbijanje napada kamikaza dronova „Geran-2“.
Po svemu sudeći, Rusi nisu odmah shvatili značaj borbe protiv ovog sredstva koje je u potpunosti izmenilo način ratovanja. Povećana realna pretnja od ukrajinskih kamikaza dronova, koji su počeli svakodnevno da napadaju mete na ruskoj teritoriji, konačno je primorala višu komandu da preduzme ozbiljnije mere i donese nove organizacione odluke.
Ranije smo pisali da su Rusi prvo počeli da rade na organizaciji jurišnih jedinica PVO opremljenih kompleksima Tor M“ sa raketama 9K330, Tor-M2 sa raketama 9M338K i „Gibka“ 3M47 za borbu protiv bespilotnih letelica.
Ideja je bila da PVO deluje u direktnom kontaktu sa jurišnim avionima, uništavati neprijateljske bespilotne letelice i štiteći pešadiju od dejstva višecevnih raketnih sistema (MLRS).
U februaru ove godine pisali smo o daljim naprednim koracima – uvođenju kompleksnog sistema „Stupor“, koji štiti objekte od dronova. U suštini, radilo se o elektromagnetnom oružju koje može da otkrije i ometa dronove na nekoliko načina.
Ovaj sistem aktivnog režima samoodbrane (PARS) je nastao u Glavnom naučno-istraživačkom opitnom centru robotehnike ruskog Ministarstva odbrane (GNIIC RT MO RF) pod rukovodstvom Dmitrija Kločka a prvi put je bio demonstriran još na izložbi „Armija 2017“.
„Stupor“, o kome smo već pisali, razvijen je na osnovu komplementarnih sistema za detekciju, kao što su radarska stanica, skener radio frekvencija, stanica za optičko prepoznavanje dronova i protivmere.
Sistem je kreiran uzimajući u obzir osnovne zahteve korisnika na terenu. Koristeći sopstveni softver, kompanija-proizvođač je kombinovala uređaje koji rade na različitim principima u jedinstveni sistem, što je povećalo pouzdanost i smanjilo broj lažnih pozitivnih rezultata.
Kada se pokazalo da su uvedene mere nedovoljno efikasne ili neisplative (odnos cene raketa – dron), Moskva je odlučila da formira Specijalne mobilne grupe za borbu protiv bespilotnih letelica. Tako se trenutno ovakve grupe formiraju u sastavu nekoliko kombinovanih armija, kao i vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani.
Efikasnost ovakvih protivvazdušnih formacija će biti direktno povezana sa prisustvom zajedničkog informacionog sistema, koji će uključivati podatke različitih radara i drugih sistema za detekciju kako bi se najbliža grupa odmah obavestila o prisustvu pretnje i kompetentno manevrisala raspoloživim snagama na ogromnim ruskim prostranstvima.
Osnovna komponenta jedinice biće kompleks Šilka koju čine četiri sparena automatska topa 23 mm ZU-23-2 postavljena na šasijama kamiona ili pikapova. Osim toga,jedinice će uključivati mitraljeze velikog kalibra, opremu za elektronsko ratovanje i vozila za proizvodnju dima.
Ona mogu da pokriju objekat dimnom zavesom koja je neprobojna za optičko-elektronske i termovizijske sisteme UAV. Pri tome, topovi će koristi rasprskavajuću municiju koja će stvarati teško probojnu zavesu. Ruski ekspert Aleksej Leonkov je izjavio da Rusi raspolažu „sistemom Šilka sa četiri sparena topa kalibra 23 mm koji rade kao jedna jedinica.
Oni stvaraju vatrenu zavesu kroz koju nijedan dron ne može da proleti. Naime, pojava malih bespilotnih letelica, uključujući FPV, dala je drugi život i namenu PAV topovima manjih kalibara. Oni su praktično bili povučeni iz upotrebe pošto su prednost u borbi protiv vazdušnih ciljeva preuzele protivvazdušne vođene rakete.
No, kako su se gabariti ciljeva smanjivali, odnos cene municije i drona protiv koga se koristi pretegao je u korist bespilotne letelice. Tako je povratak ovoj vrsti protivvazdušne artiljerije logičan i evolutivni korak“.
Ovi sistemi se moraju opremiti odgovarajućim sredstvima za detekciju, jer je njihov efektivni domet gađanja ograničen na 2,5 km.
„Napadni dronovi koriste opto-elektronsko navođenje, odnosno operater u završnoj fazi usmerava dron kamikazu direktno na metu. Ali ako uleti u dimnu zavesu, onda operater gubi orijentaciju: ne vidi da li pravilno leti ka meti, ili se ona već pomerila.
Za sisteme za elektronsko ratovanje, glavni zadatak je prekinuti vezu između operatera i drona, ili je eliminisati izvođenjem direktnog udara koji će oštetiti elektronska kola na dronu, ili ometati metu tako da se ne može identifikovati, ili presretnuti kontrolni signal“, objasnio je Aleksej Leonkov.
Protivavionski top 23 mm ZU-23-2 je dizajniran da zaštiti slabo pokretne i stacionarne objekte od napada taktičkih lovaca, jurišnih aviona, helikoptera i nekih vrsta dronova. Osnovna verzija ima dve sparene cevi sa kadencom od 1,6-2 hiljade metaka u minuti.
ZU-23, postavljen na šasiju kamiona, poslednih decenia se već aktivno koristio tokom ratova i vojnih sukoba. Pokazao se kao efikasno oružje ne samo protiv vazdušnih, već i kopnenih ciljeva.
Specijalne mobilne grupe za borbu protiv bespilotnih letelica sa protivavionskim topovima kalibra 23 mm su jeftin način da se obezbedi zaštita od bespilotnih letelica.
Vojni ekspert Jurij Ljamin tvrdi da su „sada potrebna sva moguća sredstva za borbu protiv dronova. Oprema za elektronsko ratovanje može da uništi određeni deo dronova, ali ne sve, a to se i pokazalo tokom borbenih dejstava.
Protivvazdušni raketni sistemi su ne samo skupi za gađanje ovakvih cileva, nego i postoje u ograničenim količinama. S druge strane, bespilotne letelice se sada koriste u sve većem broju.
Zbog toga se očekuje pojava mobilnih grupa sa automatskim protivavionskim topovima i mitraljezima. Ukrajinci su odavno počeli da primenjuje takve mere, imaju posebne bataljone za uništavanje ruskih dronova.
U drugim zemljama su, na osnovu iskustva iz ovog sukoba, takođe povećali broj PV artiljerije za pokrivanje objekata. Topovi se postavljaju na pikape i male kamione što je način da se osigura njihova mobilnost.
