Na današnji dan, pre 25 godina, američki stelt bombarder F-117 oboren je iznad Jugoslavije

Pre 25 godina, 24. marta 1999, započeta je agresija 19 članica NATO saveza na SRJ. O svim posledicama ovog čina svesni smo i danas, pogotovo u jeku novog, daleko obimnijeg konflikta na evropskom tlu.

No, tokom 78 dana agresije na Srbiju, ostaće zapamćen jedan uspeh domaćih heroja odbrane, sa kojim se ne može meriti ni jedna akcija dve zaraćene strane u Ukrajini za proteklih više od 12 mesesi.

Pre 25 godine, 27. mart 1999. urezao se kao istorijski datum za svetsku avijaciju i vojnu taktiku kada je srpski PVO sistem oborio američki stelt avion F-117 Nighthawk.

Ovaj incident je bio prvi i jedini slučaj borbenog gubitka aviona projektovanog primenom stelt tehnologije.

Jugoslavija je u to vreme imala starije, ali efikasne protivvazdušne sisteme S-75, S-125 „Neva” i „Kub”, koji su, zahvaljujući veštini operatera i taktičkim trikovima, mogli da otkriju i pogode „nevidljive”.

Na čelu uspešne operacije bio je pukovnik Zoltan Dani, komandant trećeg bataljona 250. brigade PVO, koji je svoje znanje i iskustvo sjajno primenio. Dani i njegova jedinica koristili su pametne taktike redovnog premeštanja protivvazdušnih raketnih sistema, upotrebe mamaca i najkraćeg mogućeg vremena aktiviranja radara, što je smanjilo rizik od otkrivanja NATO sistema za elektronsko ratovanje.

Obaranje F-117 omogućeno je nizom smelih i proračunatih odluka. Srpska protivvazdušna odbrana je pomno pratila rute letenja NATO aviona, a presretala je i komunikaciju pilota, što je omogućilo da se tačno utvrdi vreme i mesto pojave američke letelice.

Koristeći ove podatke, Dani je postavio zasedu, tokom koje su dve rakete S-125 Neva uspešno lansirane ka F-117, od kojih je jedna stigla do cilja.

Kako se sve odigralo

Radilo se o Lockheed F-117 Nighthawk 82-0806 “Something Wicked” sa repnom oznakom “HO” (“Vega 31”). Ovaj aparat je 20. avgusta 1984. testirao potpukovnik David L. “Dave” Ferguson (1938-2011) a u operativnu upotrebu je primljen 12. septembra iste godine.

U nedelju, 21. februara 1999, 12 F-117A sletelo je u vazdušnu bazu Aviano u Italiji da bi podržalo NATO vazdušne udare na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Raspoređivanje aparata Nighthawk bilo je najavljeno 17. februara a posade, mehaničari i podrška (oko 250 ljudi) su 20. februara prebačeni  iz vazduhoplovne baze Holloman u Italiju transportnim avionima C-17.

Dvanaest aparata F-117A stiglo je u Aviano u tri odvojene formacije od po četiri letilice. Za formacije su korišćene pozivne šifre “Zesty 11-14, 21-24, 31-34”. Piloti stelt lovca leteli su skoro 14 sati bez prestanka od baze Holloman do Aviana. Tokom leta, svaki Nighthawk je 18 puta dopunjavan gorivom.

U ovoj misiji su učestvovale tri različite grupe vazdušnih tankera – Boeing KC-135 Stratotanker iz aviobaze Grand Forks, Sevrna Dakota, McDonnell Douglas KC-10 Extender iz baze McGuire, Njujork i Boing KC-135 iz baze Fairchild, Vašington.

F-117A su raspoređeni kao deo 31. vazduhoplovnog ekspedicionog krila (31st Air Expeditionary Wing) sa sedištem u Avianu, kojim je zapovedao brigadni general  Daniel P. “Fig” Leaf .

Svih 49 članova tima detaširani su u 8. ekspedicioni borbeni skvadron (8th Expeditionary Fighter Squadron) 31. vinga. Druga grupa od 12 F-117A raspoređena je u nemačku bazu Spangdahlem.

Prvu borbenu akciju nad Jugoslavijom F-117 su izveli 24. marta 1999. godine. Inače, pre bombardovanja Jugoslavije, F-117 je korišćen u invaziji na Panamu  (Operation Just Cause) 1989. i u Zalivskom ratu 1991 godine (Operation Desert Storm). 

Kod Buđanovaca, 27. marta, oko 20,42 časova, 3. divizion 250. raketne brigade PVO VJ, kojim je komandovao potpukovnik Zoltan Dani, raketnim sistemom S-125 Neva, uspeo je da obori nevidljivi F-117 82-0806 “HO”. Pilot se katapultirao i uspešno prizemljio a nakon 6 časova ga je izvukla spasilačka ekipa iz Tuzle.

Radilo se o helikopteru MH-60 Pave Hawksa brojem 009, tada u sastavu 55. eskadrile za specijalne operacije (55th Special Operations Squadron) iz Hurlburt Field, Florida. Helikopterom, kome su podršku pružala dva MH-53 i 6 A-10,  komandovao je general-major Chad P. Franks. Portparol Pentagona, Kenneth Bacon, iste noći je potvrdio obaranje aviona i uspešno spasavanje pilota.

Sutradan ujutro, svi mediji su na olupini ”nevidljivog” zabeležili kurzivom ispisano ime Capt. Ken “Wiz” Dwelle. Iako to nije bilo važno za senzacionalni uspeh naše PVO odbrane, Amerikanci su munjevito odbacili vest da se radi o imenu pilota koji je upravljao avionom. 

Associated Press je već 29. marta 1999. u Alamogordu, 10 km udaljenom od baze Holloman, intervjuisao kapetana Kena “Viza” Dvela zvanog “Bandit 475”, koji je “sa olakšanjem izjavio da je srećan zbog spasavanja kolege”. Dvel je imao devetogodišnje iskustvo na F-117A i za mesec dana je očekivao penzionisanje. Potvrdio je da se na aparatu 82-0806 “HO” nalazilo njegovo ime zato što je “tradicija baze bila da se na avionu nalazi ime – pilota koji je istim najduže upravljao”!

No, i Dvel, kao i svi zvaničnici Pentagona, uporno su odbijali da otkriju identitet pilota koji je, navodno, zaista oboren. Tek 2012, kada je reditelj Zeljko Mirkvović režirao i producirao film “Drugi susret”, uz Zoltana Danija se pojavio “pravi pilot” – Darrell Patrick “Dale” Zelko.

Zašto bi ime oborenog pilota toliko bilo skrivano ostaje zagonetka.

250, raketna brigada je za svoj podvig odlikovana ordenom Narodnog heroja.
Tokom 2004. godine započeta je transformacija i reforma Vojske SiCG, koja se najviše odrazila smanjenjem broja jedinica.

Ove transformacije nisu zaobišle ni jedinice PVO, te je 30. septembra 2004. godine rasformiran 450. raketni puk naoružan raketnim sistemima ”Neva”. Jedinice puka iz Kraljeva ušle su u sastav 250. raketne brigade.

U Batajnici je 26. aprila 2007. obeleženo je ponovno ”formiranje” brigade, ali drugačije organizacije i sastava. U njen sastav ušle su sve raketne jedinice PVO Vojske Srbije, 230, 240 i 310 samohodni raketni puk PVO.