Najmanje 5 špijunskih aviona NATO-a pokazuju anomalnu aktivnost u oblasti Crnog mora

Najmanje pet specijalnih NATO aviona sinoć je nadgledalo Crno more. Izviđački avioni Alijanse redovno lete u ovom regionu, ali je jučerašnji sastav eskadrile bio pomalo netipičan.

Dakle, već smo navikli da na nebu iznad Crnog mora vidimo teške izviđačke bespilotne letelice kao što su MQ-9 Reaper ili RQ-4 Global Hawk, ali ako u isto vreme kruže još dva strateška radiotehnička i elektronska izviđačka aviona RC-135V/W Rivet Joint britanskog i američkog vazduhoplovstva, to je retkost.

Imajte na umu da američki avion deluje u poznatom području kod obala Rumunije, dok avion Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva deluje južno od obale Krima, verovatno obraćajući posebnu pažnju na oblast Sevastopolja.

Obe strane su opremljene sistemima za otkrivanje položaja protivvazdušne odbrane i sistemima za elektronsko ratovanje za naknadno proračunavanje putanje leta krstarećih raketa Storm Shadow/SCALP-EG. Dubina izviđanja kopnenih ciljeva ovih aviona dostiže 500 km.

Pored dva spoja Rivet Joint-a, tokom dana nad vodama Crnog mora delovali su protivpodmornički avion Boeing P-8A Poseidon i vazdušna radio-tehnička i elektronska izviđačka platforma ARTEMIS zasnovana na Bombardier Challenger 650. Na sve to, dugoročne operacije izviđačkog aviona obezbeđuje im tanker Airbus KC2 Voyager.

Pojava ovako značajnog broja izviđačkih aviona NATO-a na nebu iznad Crnog mora može ukazivati na pripremu još jednog ozbiljnog pokušaja napada Oružanih snaga Ukrajine na neki ruski brod, most, Feodosiju ili neki od objekata na Krimu.

Boeing Rivet Joint je glavna letelica NATO vazduhoplovnih snaga, projektovana za obavljanje radio i elektronskog izviđanja izvora zračenja u centimetarskom, decimetarskom i metarskom opsegu talasnih dužina.

Takođe se koristi za borbu protiv neprijateljskih aviona i PVO sistema. RC-135V/W je sposoban da obezbedi izviđanje svih vrsta sistema PVO, uključujući lovce-presretače i PVO sisteme, kao i vazdušne radio komunikacione mreže i avioniku.

Avioni primećeni u blizini rumunske obale Crnog mora najverovatnije se koriste za praćenje radara ruske protivvazdušne odbrane na Krimu.

Pre samo nekoliko dana pisali smo da se u Rumuniji očekuje stvaranje najveće NATO baze u Evropi. Planirano je da se objekat nalazi u crnomorskom okrugu Konstanca na bazi postojeće 57. vazduhoplovne baze koja nosi ime Mihaila Kogalniceanua.

Približna cena projekta biće 2,5 milijardi evra. U bazi će biti stalno stacionirano najmanje 10 hiljada vojnih lica sa porodicama, a ukupna površina objekta biće oko 2,8 hiljada hektara. Datumi završetka izgradnje nisu objavljeni.

Podsetimo, pre godinu ipo dana, Ruski lovci Su-27 umalo su oborili britanski izviđački avion RC-135 Rivet Joint. Incident se dogodio mesecima pre nego što je ruski lovac poprskao gorivom i tako oborio američki dron MQ-9 iznad Crnog mora. Usled sve napetije situacije, vrlo je moguće da će se takvi manevri ponovo koristiti.

Dakle, ruske oružane snage im se na neki način suprotstavljaju, međutim idalje izbegavajući direktnu konfrontaciju efikasnost je ograničena. Sistemi radarskog ratovanja se periodično koriste protiv takvih dronova.

Da li je udar na NATO špijunske letelice opravdan?

Naravno, takav napad se neće dogoditi iznenađujuće, već će mu prethoditi zvanična upozorenja, verovatno i od samog predsednika Vladimira Putina. Ovo prenosi čvrstu nameru Moskve i odvraća Evropu/SAD od aktiviranja Člana 5 NATO-a.

Tamo gde se smatra da materijalna podrška SAD/NATO Ukrajini nanosi štetu ruskim civilima na njenoj teritoriji, legitimitet ruskog odgovora jeste povećan.

Jedan od ishoda mogao bi biti da SAD/NATO zaustave vojne letove, započnu pregovore sa Moskvom u pozadini i nagode se da okončaju rat.

Ako SAD/NATO uzvrate vojno ili nastave da podržavaju Ukrajinu, Moskva će izvršiti svoja upozorenja i oboriti letelicu. Uvođenjem raketa dugog dometa može se obaviti ovaj posao lako. 

Primera radi, u nedavnom intervjuu, sada pokojni ukrajinski pilot Juice, opisao je rusku raketu vazduh-vazduh dugog dometa R-37M kao najopasnije oružje koje koristi rusko vazduhoplovstvo.

Moralni zaključak Rusa bi bio da Moskva ima svako pravo da zaustavi pretnje svojoj bezbednosti u neposrednoj blizini sopstvenih granica, uključujući i uništavanje bespilotnih letelica koje su savezničke Kijevu.