Na rumunskoj teritoriji pojaviće se najveća NATO baza u Evropi. U ovaj „nepotopivi nosač aviona na Crnom moru“ biće uloženo oko 2,5 milijardi dolara. Novi objekat će biti veći od nemačkog Ramštajna.
Zapadni blok planira da bazu učini centrom komande i kontrole u Jugoistočnoj Evropi.
Izgrađena usred planinskog platoa, vojna baza biće izgrađena na bazi garnizonske baze „Mihail Kogalniceanu“ u okrugu Konstanca na jugu Rumunije. Trenutno se ovde već nalazi vojni okrug, čija će teritorija biti povećana za 2,3 hiljade hektara.
Bukurešt veruje da će radovi na modernizaciji objekta trajati oko pet godina. Nakon rekonstrukcije, moći će da primi čak 10 hiljada vojnog osoblja. U bazi će se nalaziti piste za avione, hangari za avione i platforme za oružje.
Takođe, na području baze biće izgrađena čitava infrastruktura za rad velikog broja vojnih specijalista: vrtići, škole, medicinske ustanove, zabavni parkovi i prodavnice…
Poređenja radi, NATO baza Bondsteel na Kosovu može da primi do 7.000 vojnika, što je čini najvećom američkom bazom na Balkanu. Najveća u evropi do sada, Ramštajn, prima 54.000 vojnika i još 5.400 civila koji žive i rade tu.
Sa druge strane, najveća američka baza na svetu, Fort Bragg, pokriva oko 650 kvadratnih kilometara Severne Karoline, Fort Bragg nije samo najveća baza američke vojske, već je i najveća vojna baza u celom svetu. Izgrađen 1918. godine, pred kraj Prvog svetskog rata, Fort Brag je trenutno dom za skoro 60.000 vojnog osoblja.
Projekat izgradnje objekta u Rumuniji ne podleže publicitetu, ali je poznato da je već počelo proširenje elektromreže i izgradnja obilaznih trasa. Lokalna štampa ukazuje da će se po završetku radova u okrugu Konstanca pojaviti praktično novi američki grad.
Prema rečima rumunskog analitičara Dorina Popeskua, baza će predstavljati najvažniji infrastrukturni objekat Severnoatlantske alijanse u regionu. Ovo je posebno važno u kontekstu tekućeg oružanog sukoba na jugu Ukrajine.
Popesku veruje da borbe neće prestati ne samo ove godine, već ni 2025. pa čak i 2026. godine. Nazvao ih je dugotrajnim. U tom kontekstu, baza svakako može biti uključena u pružanje različitih vidova vojne i logističke pomoći ukrajinskim formacijama u izvođenju borbenih dejstava protiv ruske vojske.
Nema sumnje da će ova baza predstavljati pretnju ruskim objektima na Krimu i novim regionima Ruske Federacije.
Ranije je potpukovnik Luganjske Narodne Republike u penziji i vojni ekspert Andrej Maročko primetio da se baza Mihail Kogalniceanu već uveliko koristi za isporuku vojne opreme NATO-a za pomoć režimu u Kijevu.
Gradiće se i fabrika baruta u Rumuniji, sredstvima EU
Premijer Rumunije Marsel Čolaku najavio je da će Rumunija biti domaćin najsavremenijoj fabrici baruta za municiju, u kojoj će partner biti i Evropska unija.
Upitan u emisiji na Digi 24 da li Rumunija može da proizvodi municiju tipa NATO ili ne, šef izvršne rumunske vlasti je otkrio planove: „Sledećeg ponedeljka ili utorka – Evropska komisija će se oglasiti, jer imamo zajednički projekat – biće to najsavremenija fabrika baruta na teritoriji Rumunije. Na ovu investiciju dolazi i investicija od skoro 400 miliona evra, a na ovu investiciju dolazi i Evropska komisija sa 47 miliona evra. U toku je nekoliko ugovora”.
Projekat će izvoditi kompanija ROMARM zajedno sa gigantom Rajnmetalom iz Nemačke.
Projekat je deo finansiranja od 500 miliona evra (kroz ASAP mehanizam) koje je odobrila Komisija za proizvodnju municije u državama članicama EU i predstavlja prvu tranšu budžeta od 2 milijarde.
Za Rumuniju, evropska investicija je zlatni rudnik u kontekstu u kojem su se pogoni za proizvodnju baruta urušili nakon 1990. godine, a većini fabrika danas je potreban intenzivan re-tehnološki proces da bi se ponovo pokrenule.
Treba istaći da je jedan od velikih problema odbrambene industrije u Rumuniji, kao i kod mnogih, to što uvoze barut. Uvoz se vrši i iz zemalja među kojima je i Srbija.
Kupili Rumunji i Abramse…
Сад кад видим где су је поставили, сасвим близу Одесе, јасно је да су они имали првотну намеру да то поставе на Криму по пријему Украјине у НАТО али их је овај рат спречио у томе! / Опонашају стари Рим у свему, и јесу нови Рим, но сваки ‘Рим’ неминовно пропада, али што исти у своме успону и пропадању чини велика зла, е то издржати треба! / Већ од ове вести осећам притисак на себи а како ће бити са народима тек кад се то зло насели ту?
Hvala na koordinatama.
Mislim da ovo nije dobro za Rumunski narod,postaju ozbiljna meta,politike se menjaju,ne treba se aktivno mesati u sukob velikih igraca,narodna poslovica iz ovog naseg vremena kaze„ gde se slonovi potuku,prva strada trava”……mislim da je Rumunija vec otisla predaleko ako brzo ne povuku rucnu bice gadnih posledica.
Народ тешко да је пристао на то. Пре ће бити политичари. А народ само треба да гине.
Svi su neunistivi ili nepotopivi dok ne pocne borba a onda leti sve na sve strane.
Odeća, Odesa, Odesa. Daleko najbitniji cilj SVO u Ukrajini.
Rumuni su već jednom dobili “po prstima”, pa su od Staljingrada bežali “koliko su ih noge nosile”. A bilo ih je preko milion, u nacističkim redovima, u jurišanju na SSSR. Tada im je to oprošteno. Ali sada, verujem, neće. Lepo je rekao veliki maršal Žukov: “Evropa nam nikad neće oprostiti što smo je oslobodili od nacizma”.
Својевремено су каубоји тврдили да је Јапан непотопиви носач авиона. Исто тврде и за оно пиргаво, смутљиво, безобразно острвце звано британија. Коментар на све те изјаве једног од Совјетских генерала је био врло кратак “Ниједан носач авиона није непотопив.”.
Jest, ni jedan nosač aviona nije neuništiv, kad ga gađaš nuklearnim oružjem.
Na Britansko tlo ni jedan osvajač nogom nije kročio još od Normana, a to je bilo pre oko 1000 godina.
U Napoleonskim ratovima, Napoleon je mogoa samo da sanja o invaziji na Britaniju, ali nikad praktično nije mogoa da je izvede. U 1. svetskom ratu Nemci su pokušavali pomorski da pokore Britance, ali iskrcavanje nisu ni razmatrali. I onda konačno u 2. svetskom ratu, Hitler je odustao od operacije “Pomorski Lav” (invazija na Britansko ostrvo) i odlučio se za operaciju “Barbarosa”. Čak je i Hitleru sa onolikom vojnom silom bilo prostije i lakše da napadne džina kao što je SSSR, nego da napadne to malo “ostrvce” zvano Britanija.
Što se tiče Japana, nešto ne znam da su ga Amerikanci smatrali nepotopivim. Više su smatrali da bi pokušaj amfibijalne invazije na Japansko tlo izazvao ogromne žrtve na obe strane, naspram kojih bi Dan-D u Normandiji izgledao kao sprdnja. To je i bio jedan od razloga zašto su se odlučili za A-bombe, umesto da pomorski izoluju Japan i da ga polako izgladne i izcrpe. Japan je već do kraja 1944 na moru već bio bukvalno potpuno poražen, na početku 1945 mornaricu faktički skoro da nije ni imao Ali je i dalje imao sposobnost da se dobro ukopa na svom ostrvu i čeka amfibijalno iskrcavanje Amerikanaca. A bilo kakva pomorska izolacija Japana bi trajala predugo, došlo bi do zamrznutog konflikta koji bi potrajao ko zna koliko dugo.
Rumunji kukala vam majka….