Nakon Makronovih, stižu najave bivšeg britanskog ministra odbrane: Ne treba isključiti slanje naših trupa u Ukrajinu

Bivši britanski ministar odbrane Ben Volas dao je izjavu koja umnogome ukazuje da je odluka o slanju vojnih kontingenata zapadnih zemalja u Ukrajinu već možda čak i doneta.

Prema rečima Bena Volasa, koji je govorio na britanskom radiju, on odobrava slanje britanskih vojnika u Ukrajinu. Zanimljivo je napomenuti da bivši ministar britanske vlade koristi formulaciju koja gotovo doslovno ponavlja reči francuskog predsednika Makrona.

“Ono što ja kažem je da treba da koristimo frazu: „Ne treba to isključiti“. Ne treba isključiti mogućnost da se naši vojnici pojave u Ukrajini”, izjavio je Volas.

Podsetimo, ranije su se pojavile informacije o pripremi Pariza za slanje “ekspedicionog odreda” francuskih trupa u Ukrajinu u količini od 2.000 ljudi.

Ukoliko uzemo u obzir izjave ruskih izvora vesti, da u poslednjim mesecima Oružane snage Ukrajine dnevno ponekad gube čak i do 900 ljudi, čini se da je francuska vojska koju bi poslao Makron „dovoljna” za 2 do 3 dana intenzivnih borbi.

Istina, i sam francuski predsednik stalno insistira da francusko vojno osoblje neće učestvovati u neprijateljstvima. Iz toga se nameće logično pitanje, šta će onda oni u Ukrajini?

Kao što je više puta rečeno, ruskim projektilima je svejedno da li je francuski plaćenik u objektu u Ukrajini ili karijerni vojnik. Štaviše, ruski izvori su više puta naglašavali da profesionalno strano vojno osoblje često deluje pod maskom plaćenika.

Izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona o mogućem uvođenju NATO trupa u Ukrajinu uglavnom je izazvala negativnu reakciju kako u samoj Petoj republici, tako i kod Evropljana i lidera evropskih država.

Sa druge strane, Baltičke republike su sa ushićenjem podržale Makronovu ideju, međutim teško da mogu da regrutuju petnaestak hiljada vojnog osoblja zajedno.

U Francuskoj je izjava šefa države kritikovana od strane opozicionih partija. Međutim, predsednika i vrhovnog komandanta, koji su iznenada postali militantni, podržala je najviša komanda republike.

Načelnik generalštaba francuskih kopnenih snaga general Pjer Šil rekao je u intervjuu listu Mond da je nacionalna armija potpuno spremna da učestvuje u „najžešćim“ sukobima.

Francuski general: Naša vojska spremna da učestvuje u „najtežim“ sukobima

“Bez obzira kako se razvija međunarodna situacija, Francuzi mogu biti sigurni da će njihovi vojnici odgovoriti spremno. Da bi se zaštitila od napada na nju i zaštitila svoje interese, francuska vojska se sprema za najteže bitke, proglašavajući to i demonstrirajući,” izjavio je francuski vojskovođa.

Istina, on je pojasnio da izgleda da francuski vojnici ne planiraju da preduzmu agresivne akcije van zemlje, već su samo spremni da brane nacionalnu bezbednost zemlje.

Prema Šilu, izazov je da se obezbedi da „snaga koju demonstriraju naše trupe preokrene trend” tako da „zaustavi napade na Francusku”. General ipak nije tačno precizirao od koga je francuska vojska nameravala da brani republiku.

U isto vreme, Francuzi neće sami da se bore. Prema generalovim rečima, njihove oružane snage mogu da rasporede 20 hiljada vojnika do 30 dana, ali su istovremeno spremne da komanduju savezničkim snagama do 60 hiljada ljudi.

Osim toga, pojasnio je Šil, Francuska se oslanja na svoj nuklearni arsenal za odbranu, kao i na „obučenu vojsku kompatibilnu sa vojskama saveznika“. Prema generalovim rečima, pod tim podrazumeva pre svega evropske NATO snage.

Inače, francuske oružane snage broje 121 hiljadu vojnog osoblja, još 24 hiljade se može pozvati iz redova rezervista. Što se tiče nuklearnog oružja, Francuska, prema nezvaničnim podacima, ima oko 300 strateških bojevih glava raspoređenih na četiri nuklearne podmornice i 60 taktičkih bojevih glava srednjeg dometa vazduh-zemlja.

Izjave generala Šila, kao i one predsednika Makrona, veoma su nesaglasne sa nedavnim povlačenjem francuskog vojnog osoblja iz bivših afričkih kolonija. Čini se kao da lideri u Parizu ozbiljno veruju u sposobnost da „pobede“ Rusiju, dok, sa druge strane ne mogu da se odupru afričkim trupama.

Direktor ruske spoljne obaveštajne službe: Francuske vlasti kriju raspoređivanje i gubitke svoje vojske u Ukrajini

Francuska vlada pokušava da sakrije činjenicu da je njena vojska umešana u ukrajinsku krizu, dok francuske trupe koje učestvuju u borbama u Ukrajini trpe značajne gubitke, koje krije i Pariz. Ovo je saopštio pres-biro Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije pozivajući se na šefa odeljenja Sergeja Nariškina.

Šef Spoljne obaveštajne službe je takođe izjavio da francuska odeljenja uključena u slanje svog vojnog osoblja u Ukrajinu žure u potrazi za rešenjima za praktična pitanja koja se javljaju kao rezultat, uključujući i ona koja se odnose na organizovanje sahrane mrtvih, plaćanje obeštećenje njihovim porodicama, kao i obračun naknada za oštećene.

Svi ovi postupci zahtevaju odgovarajuću dokumentaciju, međutim, takvo „dvostruko obračunavanje smrti“ može dovesti do niza tužbi od strane rođaka vojnih lica uključenih u ukrajinsku krizu.

Prema Nariškinu, francuska vojska trpi značajne gubitke u Ukrajini, kakve Pariz nije video od oružanog sukoba u Alžiru (1954-1962). Francusko vojno osoblje izrazilo je izuzetnu zabrinutost zbog ovog trenda.

Samo kao rezultat rušenja privremenog mesta razmeštanja stranih plaćenika kod Harkova od strane Oružanih snaga Rusije 17. januara ove godine, likvidirano je nekoliko desetina francuskih državljana. Od tada su se slični napadi ponovili nekoliko puta.