Izveštaj američkih obaveštajnih službi: Zapadni Balkan se 2024 godine može suočiti sa etničkim sukobima

Vest da „izveštaj američkih obaveštajnih službi upozorava da bi se Zapadni Balkan mogao suočiti sa etničkim sukobima 2024. godine“ prenela je kosovska agencija Telegrafi.

Obavještajna zajednica Sjedinjenih Država nedavno je objavila svoj godišnji izvještaj u kojem se „naglašavaju pretnje za koje se očekuje da će uticati na globalnu stabilnost, sa posebnim fokusom na Zapadni Balkan“.

U Izveštaju se predviđa da bi tokom 2024. godine „region mogao da bude mesto lokalizovanog međuetničkog nasilja“. Navodno, „nacionalistički lideri u regionu mogu da pojačaju tenzije da bi stekli političku prednost i manipulisali uticajem spoljnih aktera“.

Prema objavljenim podacima, „ova manipulacija bi imala za cilj konsolidaciju i eksploataciju etničkih razlika iz različitih razloga, uključujući povećanje regionalnog uticaja ili sprečavanje dalje integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i evroatlantske strukture“.

Izveštaj se odnosi na nedavne događaje u regionu, poput slučaja Banjska, kada je poginuo kosovski policijski narednik Afrim Bunjaku kao i Stefan Nedeljković iz Zvečana, Bojan Mijailović i Igor Milenković iz Leposavića ali i napetosti u maju 2023. godine, kada su sukobi KFOR i srpskih demonstranata na severu Kosova rezultirali na desetinama povređenih vojnika KFOR.

Podsetimo, nevolje su izbile u maju pošto što su gradonačelnici na severu Kosova nasilno preuzeli dužnost nakon lokalnih izbora koje su bojkotovali Srbi zahtevajući formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

Izveštaj američkih obaveštajnih službi takođe izražava zabrinutost zbog „destruktivnih akcija lidera bosanskih Srba, koji su optuženi za preduzimanje provokativnih koraka u cilju neutralisanja međunarodnog nadzora u Bosni i obezbeđivanja de fakto odvajanja Republike Srpske“.

„Ove akcije mogu ohrabriti vođe bošnjačkog stanovništva da ojačaju svoje odbrambene sposobnosti, rizikujući izbijanje nasilnih sukoba koji mogu prkositi prisustvu i naporima mirovnih snaga”.

Sa druge strane nije na odmet podsetiti se kako je američka ambasada u Sarajevu saopštila u januaru mesecu da će dva lovca F-16 preleteti Bosnu “u znak podrške” njenom teritorijalnom integritetu protiv srpskih “separatističkih aktivnosti” koje navodno krše Dejtonski mirovni sporazum iz 1990-ih.

Takođe, SAD je donirala kosovskoj policiji sedam špijunskih dronova u oktobru 2023. godine. Tačni modeli dronova se idalje drže u tajnosti. Pre ove donacije od strane SAD, takozvane kosovske vlasti su kupili seriju dronova Bayraktar ​​proizvedenih u Turskoj, izjavio je u julu 2023. godine Aljbin Kurti.

U januaru ove godine, Sjedinjene Američke Države prihvatile su zahtev Kosova za kupovinu protivtenkovskih projektila Javelin uprkos protivljenju Srbije. Dakle SAD naoružava Kosovo sa 246 ručnih raketnih bacača FGM-148 Javelin. Takođe, pronose se glasine da će i takozvane Kosovske bezbednosne snage (KBS) nabaviti polovne helihoptere UH-60A.  

Kosovo gradi vojsku koja bi trebalo da ima 5.000 redovnih vojnika i 3.000 rezervista, međutim suočavaju se sa otkazima i odlivom pripadnika. Sa druge strane, NATO je rasporedio 4.500 mirovnih trupa na sada ukupno 1,8 miliona stanovnika.

Bez obzira da li reči o „izveštajima američkih obaveštajnih službi” potiču iz američkih ili kosovskih izora, očita je neprikrivena aluzija da nestabilnost mogu izazvati isključivo Srbi.

Ova floskula svakako je u duhu politike Aljbina Kurtija sa namerom da se krivica za neispnavanje međunarodnih obaveza prebaci isključivo na Beograd pa i Banja Luku.