Iznad Crnog mora zabeležena abnormalna aktivnost NATO: RC-135V, P-8A, G550, RQ-4B i KC2 traže mete Kijevu

U poslednjih nekoliko sati došlo je do značajnog povećanja obaveštajnih aktivnosti Severnoatlantske alijanse u regionu Crnog mora. Prema podacima praćenja vazdušnog saobraćaja servisa Flightradar24, u samo jednom danu u vazdušnom prostoru iznad Crnog mora zabeleženo je prisustvo četiri NATO izviđačka aviona i jednog tankera.

Među njima su britanski Boeing RC-135V Rivet Joint, američki Boeing P-8A Poseidon, italijanski Gulfstream G550, američki dron Nortrop Gruman RQ-4B Global Hawk i britanski tanker Airbus KC2 Voyager.

Postoji osnovana pretpostavka da takve izviđačke mere prethode planiranju operacija protiv ruskih vojnih ciljeva na Krimu ili brodova ruske Crnomorske flote. Možda zvuči preterano, ali ovo može ukazivati i na pripremu novog napada na neki ruski brod, most, Feodosiju ili neki od objekata na Krimu.

U kontekstu ovih događaja, vredi podsetiti na nedavni napad pomorskih dronova Oružanih snaga Ukrajine na ruski patrolni brod „Sergej Kotov“, koji ukazuje na stalnu napetost u regionu.

Ruski posmatrači dugo su tvrdili da se izviđački dron često koristi za prikupljanje podataka i obeležava mete ukrajinskim dronovima u Crnom moru ali i na Krimu, koji je Rusija pripojila 2014. godine.

Ruska vojna komanda nesumnjivo prati razvoj situacije, pokušavajući da predvidi i spreči sve potencijalne pretnje, međutim, nakon što su ostali bez niza brodova, efikasnost ostaje upitna.

Primera radi, kada leti u centralnom delu Crnog mora, RQ-4 prati aktivnosti ruske PVO kako u bazi flote, tako i u drugim vojnim objektima na Krimu.

Sa druge strane, prisustvo RQ-4 u istočnim regionima Crnog mora najverovatnije ukazuje na to da će podaci biti korišćeni za pokušaj udara dronovima na rusku infrastrukturu za gorivo ili energiju.

Ruske oružane snage im se na neki način suprotstavljaju, međutim idalje izbegavajući direktnu konfrontaciju efikasnost je ograničena. Sistemi radarskog ratovanja se periodično koriste protiv takvih dronova.

Do sada je ostao zabeležen samo jedan slučaj kada je ruski avion poprskao kerozinom američki izviđački dron, posle čega se bespilotna letelica srušila u more. Usled sve napetije situacije, vrlo je moguće da će se takav manevar ponovo koristiti.

Da li je udar na NATO špijunske letelice opravdan?

Naravno, takav napad se neće dogoditi iznenađujuće, već će mu prethoditi zvanična upozorenja, verovatno i od samog predsednika Vladimira Putina. Ovo prenosi čvrstu nameru Moskve i odvraća Evropu/SAD od aktiviranja Člana 5 NATO-a.

Tamo gde se smatra da materijalna podrška SAD/NATO Ukrajini nanosi štetu ruskim civilima na njenoj teritoriji, legitimitet ruskog odgovora jeste povećan.

Jedan od ishoda mogao bi biti da SAD/NATO zaustave vojne letove, započnu pregovore sa Moskvom u pozadini i nagode se da okončaju rat.

Ako SAD/NATO uzvrate vojno ili nastave da podržavaju Ukrajinu, Moskva će izvršiti svoja upozorenja i oboriti letelicu. Uvođenjem raketa dugog dometa može se obaviti ovaj posao lako. 

Primera radi, u nedavnom intervjuu, sada pokojni ukrajinski pilot Juice, opisao je rusku raketu vazduh-vazduh dugog dometa R-37M kao najopasnije oružje koje koristi rusko vazduhoplovstvo.

Moralni zaključak Rusa bi bio da Moskva ima svako pravo da zaustavi pretnje svojoj bezbednosti u neposrednoj blizini sopstvenih granica, uključujući i uništavanje bespilotnih letelica koje su savezničke Kijevu.