Mađarski parlament se sprema da odobri ulazak Švedske u NATO, čime se označava kraj mukotrpnog procesa za nordijsku zemlju koja je odjednom promenila svoju dugogodišnju politiku, te izrazila želju za pridruživanjem Severnoatlantskom savezu nakon invazije ruskih snaga na Ukrajinu.
Švedska je dugo čekala i njen put su ometale razne prepreke. Turska i Mađarska su iskoristile priliku i profitirale najviše. Pored teških pregovora sa Turskom, završenih pozitivnim glasanjem u januaru, dodata su i kašnjenja koje je prouzrokovala Mađarska.
Konačno, situacija je poslednjih nedelja deblokirana, a poseta švedskog premijera Ulfa Kristerssona u petak je označila epilog „dugog procesa obnove poverenja“, navodi se u izjavama koji dolaze iz Mađarske.
U cilju jačanja ove saradnje, dve zemlje su najavile da će Budimpešta kupiti četiri borbena aviona od Švedske, čime će doprineti jačanju mađarske flote, koja trenutno broji 14 aviona Gripen.
Očekuje se da će glasanje u Parlamentu u Budimpešti, koje je zakazano za ponedeljak oko 14:20, biti bez iznenađenja s obzirom na dvotrećinsku većinu koju ima vladajuća koalicija. Pozitivno će glasati i opozicija, sa izuzetkom ekstremno desničarske formacije.
Protokol o pristupanju Švedske NATO-u, koji zahteva jednoglasnost 31 članice Severnoatlantske alijanse, suspendovan je od maja 2022. godine. Švedska je svoju kandidaturu objavila u isto vreme kada je Finska postala članica NATO-a u aprilu 2023. godine.
U ovom periodu Mađarska se pozivala na razne izgovore. Neki stručnjaci su ovaj pristup protumačili kao strategiju ucene Budimpešte da dobije ustupke od EU i otključa milijarde evra trenutno zamrznutih sredstava. Drugi vide ovaj stav kao znak zbližavanja premijera Viktora Orbana sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Međutim, prema upućenima, Orbanova motivacija je drugačija: on daje prioritet nacionalnim interesima pre svega. „Otišao je koliko je mogao“, zaustavivši se na vreme „kako ne bi stvarao ozbiljne probleme transatlantskoj zajednici“, prenosi AFP.
Slično je mesecima blokirala ključnu pomoć Ukrajini pre nego što je popustila početkom februara pod pritiskom svojih partnera iz EU. Usvajanjem ove strategije Viktor Orban pokušava da demonstrira da je njegova zemlja važna i da se predstavi kao poslednji rukovodilac u EU koji zapravo zaista nešto pita.
Četiri nova švedska aviona Gripen za Mađarsku
Ugovor koji je potpisalo Ministarstvo odbrane u Budimpešti omogućiće proširenje mađarske avijacije na ukupno 18 aviona Gripen.
S obzirom na privilegovan položaj koji je Mađarska izgradila, kao članica NATO-a i EU koja je zadržala, a zadržala svoje odnose sa Rusijom, reklo bi se da Budimpešta nema toliko razloga da bude zabrinuta za nacionalnu bezbednost i da se neće uskladiti sa trendom povećanja budžeta za odbranu koji se trenutno forsira u Evropi.
Sporazum je zapravo dopuna postojećeg ugovora između FMV-a i mađarske vlade, prvobitno potpisanog u decembru 2001. godine, kojim je bila predviđena kupovina 14 borbenih aviona Gripen C/D za mađarsko ratno vazduhoplovstvo.
Tako nedavna izmena ugovora, koju su Ministarstvo odbrane Mađarske i FMV potpisali 23. februara 2024. godine, dozvoljava proširenje flote mađarskog Gripena na ukupno 18 aviona.
Švedska: Nakon ulaska u NATO, mogli bi da prebacimo avione Gripen u Ukrajinu
Švedski ministar odbrane nedavno je potvrdio spremnost svoje zemlje da pošalje lovačke avione u Ukrajinu nakon što se završi članstvo u NATO-u.
Pal Džonson, ministar odbrane te skandinavske zemlje, dao je izjave o ovoj temi, u intervjuu datom 16. februara kijevskom glasilu povodom Minhenske bezbednosne konferencije.
„Da bismo doneli odluku, moramo da budemo punopravni članovi NATO-a i deo člana 5. Ovo je takođe odluka koja se mora doneti u saradnji sa drugima “, rekao je Džonson. „Ukrajini su potrebni borbeni avioni četvrte i pete generacije. Ako mi, na ovaj ili onaj način, možemo da pomognemo vama (Ukrajini), otvoreni smo za to “, rekao je ministar.
Džonson je istakao da su saveznički napori trenutno usmereni na snabdevanje ukrajinskih trupa F-16. Holandija, Danska, Belgija i Norveška su se obavezale da će pokloniti neke od svojih F-16 Ukrajini.
„Ali ako možemo na bilo koji način da pomognemo, rado ćemo ispitati tu mogućnost “, rekao je tada ovaj ministar.
U izveštaju koji je 7. novembra pretprošle godine objavio Royal United Services Institute (RUSI), britanski stručnjaci su tvrdili da je, u pogledu operativnih potreba za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, švedski avion „daleko najpogodniji kandidat“ kada je reč o lovcima zapadne proizvodnje.