SAD razmatraju mogućnost odmazde Iranu u vezi sa napadima na američke vojne baze na Bliskom istoku, prenosi Blumberg. Ova izjava usledila je nakon incidenta u Jordanu, gde su američki vojnici poginuli u napadu dronom na američku vojnu bazu.
Prema informacijama iz izvora, Vašington razmatra različite opcije za uzvratne mere, uključujući udare na Iran i napade na iranske zvaničnike i vojno osoblje. Američki vojni komandanti pozivaju na odlučnije akcije od onih koje su ranije preduzete u vezi sa palestinsko-izraelskim sukobom.
Međutim, postoji zabrinutost da bi takve mere mogle dovesti do direktnog oružanog sukoba između Sjedinjenih Država i Irana.
Opcija „tajne operacije“ protiv Irana takođe se smatra mogućim odgovorom. Očekuje se da će učešće američke vojske u takvoj operaciji biti što prikrivenije, a sama operacija može biti izvedena u kasnijem periodu, a ne odmah nakon napada.
Ranije je šef Pentagona Lojd Ostin zapretio „oštrim odgovorom“ na napad dronom na američku vojnu bazu Tower 22 na severoistoku Jordana u blizini granice sa Sirijom. U napadu su poginula tri američka vojnika, a još 34 su ranjena različitog stepena težine. Njih osam zahtevalo je hitnu medicinsku pomoć i hospitalizaciju. Odgovornost za napad preuzele su proiranske šiitske grupe.
Šef Pentagona obećao je “oštar odgovor”
Šef Pentagona je za napad na bazu okrivio “snage koje podržava Iran” i obećao uzvratnu akciju, ali nije ulazio u detalje. Ostin je takođe upozorio da SAD neće tolerisati napade na svoje baze i vojsku, tako da svi odgovorni treba da se pripreme da budu kažnjeni.
“Snage koje podržava Iran odgovorne su za tekuće napade na američko vojno osoblje, a mi ćemo preduzeti neophodne korake da zaštitimo SAD i naše snage u odgovarajuće vreme i na odgovarajući način,” stoji u saopštenju Pentagona objavljenom dan ranije.
Ovom prilikom se oglasio i Džo Bajden koji je potvrdio pogibiju trojice američkih vojnika. On je takođe stavio odgovornost na grupe povezane sa Iranom i naglasio da nikakve snage neće naterati Sjedinjene Države da napuste „borbu protiv terorizma“.
Kako palestinsko-izraelski sukob počinje da eskalira, američke baze u Iraku i trupe u Siriji se redovno napadaju. Šiitske oružane grupe koje deluju u Iraku često preuzimaju odgovornost za ove napade. Ovo pogoršava zahteve iračke vlade i drugih političkih snaga za povlačenjem stranih trupa iz te zemlje.
Iran negira umešanost
Predstavnik Islamske Republike Iran u UN negirao je umešanost te zemlje u napad dronom na američku vojnu bazu u Jordanu u kojem su ubijena tri američka vojnika, a 34 ranjeno, prenela je iranska agencija IRNA.
Konkretno, kako je prenela iranska novinska agencija IRNA, stalni predstavnik Irana pri UN Amir Said Iravani je primetio da njegova zemlja nema nikakve veze sa ovim udarom. Prema rečima diplomate, on je ovu izjavu dao kao odgovor na optužbe Sjedinjenih Država o umešanosti Irana u ovaj incident.
Tako se Iran zvanično ograđuje od optužbi za organizovanje napada na američke trupe, ali tenzije u regionu ostaju visoke zbog složenosti političke situacije i vojnih sukoba koji se dešavaju na Bliskom istoku.
SAD u Jordanu
Iako je prisustvo američke vojske osetljivo unutrašnje pitanje u jordanskoj politici, od juna 2023. na zahtev jordanske vlade u Hašemitskoj kraljevini bilo je približno 2.900 vojnika. Oni su tamo raspoređeni pod izgovorom “podrške operacijama Jordana protiv ISIS-a, ojačavanju njegove bezbednosti i promociji regionalne stabilnosti”.
Naime, zbog događaja u susednoj Siriji, pored drugih vojnih sredstava kao što su borbeni avioni i sistemi protivvazdušne odbrane, „približno 3147 američkog vojnog osoblja je raspoređeno u Jordanu radi „operacija protiv ISIS, poboljšanja bezbednosti Jordana i promovisanja regionalne stabilnosti“.
Jordanske vazdušne baze su posebno važne za američke obaveštajne misije u Siriji i Iraku. Prema CENTCOM, Jordan je „jedan od najjačih i najpouzdanijih partnera [SAD] u podregiji Levanta. Iako u Jordanu nema američkih vojnih baza, SAD imaju dugu istoriju izvođenja vežbi obuke iz jordanskih vazdušnih baza.
Vredi napomenuti da se američka vojska i njihove baze, za razliku od Jordana, u Siriji nalaze formalno i pravno ilegalno.
SAD u Siriji
SAD su ušle u Siriju 2015. godine pod izgovorom borbe protiv ISIS-a. Danas ima oko 900 vojnika raspoređenih u nekoliko baza koje se nalaze uglavnom na naftnim i gasnim poljima u severoistočnoj Siriji i garnizona koji blokira strateški autoput između Damaska i iračkog Bagdada u jugoistočnoj oblasti al-Tanf.
Svedočeći pred Komitetom za oružane snage Predstavničkog doma SAD 23. marta, general Erik Kurila, koji nadgleda američke snage na Bliskom istoku kao šef Centralne komande, rekao je da su američke trupe bile na udaru grupa koje podržava Iran oko 78 puta od početka 2021.
Uprkos povećanju napada na američke trupe u Siriji, izgleda da Vašington ne planira da napusti zemlju u bliskoj budućnosti. Bajdenova administracija posmatra američko vojno prisustvo tamo kao sredstvo pritiska i na Damask i na Teheran.
SAD u Iraku
U decembru 2011. godine, SAD su zvanično završile povlačenje trupa iz Iraka, ostavljajući samo 150 pripadnika u američkoj ambasadi u Bagdadu. Kasnije, nakon napredovanja snaga, SAD su prerasporedile hiljade vojnika u zemlju da pomognu iračkim snagama u borbi protiv ID i podrže razvoj borbenih sposobnosti domaće vojske.
U julu 2021, Bajdenova administracija je objavila da će se američka borbena misija u Iraku završiti do kraja godine i da će preostale američke snage preći na savetodavnu ulogu. Nivo američkih snaga u Iraku navodno je opao sa 5200 u 2020. na 2500 u januaru 2021. ali Ministarstvo odbrane nije javno otkrilo tačan broj vojnika u ovoj zemlji.
Američki i irački zvaničnici su se u julu 2021. složili da američko vojno prisustvo u zemlji prikažu na čisto neborbenu savetodavnu ulogu, označavajući zvanični kraj tamošnje borbene misije SAD. Američki vojnici sada navodno obučavaju i savetuju iračke oružane snage i pružaju obaveštajne podatke u njihovoj tekućoj borbi protiv ISIS. Irački zvaničnici već danima najavljuju kraj prisustva američkih trupa i Iraku.
Ukoliko se rat između Izraela i palestinskog otpora proširi, rizikuje da privuče američke snage koje su trenutno stacionirane na Bliskom istoku, odnosno ne manje od „40.000 američkih vojnika raspoređenih širom regiona“, kako su izračunali analitičari platforme Axios.
Od “iznenadnog napada” Hamasa na Izrael 7. oktobra i odgovora Izraela na napade, američke snage u Iraku i Siriji bile su meta stotine napada različitih milicija i oružanih grupa.
Promena geopolitičke i geostrateške situacije u Persijskom zalivu ali i šire, uticaće na američki vojni angažman. Planove strateškog zaokreta ka Pacifiku prvo je poremetio sukob u Ukrajini a trenutne krvave borbe u pojasu Gaze drastično su uticale na njihovu realizaciju.
Polako, gotovo neosetno, ali neumitno SAD se upliću u vojni sukob širokih razmera na Bliskom istoku, i to u najgorem mogućem trenutku. Ne samo zbog situacije u Ukrajini, nego i na domaćem terenu-na teksaškoj granici prema Meksiku bukvalno ključa, a Bajdenova administracija taktizira, jer se oslanja na glasove Hispanoamerikanaca na izborima u novembru (Bože moj, ne može se dozvoliti povratak Trampa u Belu kuću ni po koju cenu). Zbog nesrazmernog odgovora Izraela na terorističke napade u Gazi, i amerčke gotovo bezrezervne podrške Izraelu, stepen omraženosti prema SAD u muslimanskom svetu dostigao je neslućene razmere, a američka administracija nastavlja po starom, umnožavajući neprijatelje…Ovakav stepen diletantizma u američkoj spoljnoj politici odavno nije viđen. Slobodno možemo da zaboravimo pažljivo koncipiranu diplomatiju iz vremena Henrija Kisindžera (šta god neko mislio o njemu), to je stvar prošlosti. Današnji spin-majstori u Stejt departmentu očigledno nisu mnogo bistri i stvari im polako, ali sigurno, izmiču kontroli. Možda preterujem (u stvari, voleo bih da je tako), ali se plašim da ceo svet klizi ka novom globalnom sukobu.
tacno tako!