Ovih dana se na medijima pojavila vest, propraćema snimcima, da su u ratnu luku Sevastopolj vraćeni borbeni delfini. Na snimku od 22. januara zabeležen je jedan dvodelni kavez na mestu gde se nalazio i prošle godine što je, navodno, dokaz da su vraćeni i delfini.
Prvi izveštaji da Crnomorska flota koristi specijalno obučene delfine za zaštitu Krima počeli su da se pojavljuju u proleće 2022. godine, a zatim su potvrđeni satelitskim snimcima tokom cele 2023. godine.
Tako je specijalizovani časopis Naval News 14. juna 2023. preneo saznanja britanskih obaveštajnih službi da se Sevastopolj štiti spoljnim, protivpodmorničkim mrežama, više redova lančanih pregrada (цепной бон,boom chain) kao i plutajućim sistemom barži ili pontona. Luku su istovemeno branili:
- protivdiverzantski brodovi projekta 21980 Gračonok,
- brzi transportno-desantni bodovi projekta 02510 BK-16,
- patrolne korvete projekta 22160 tipa Vasilij Bikov sa PVO raketnim sistemima Tor-M2KM,
- obalni samohodni reaktivni sistemi DP-62 Damba i,
- PVO raketni sistemi 9К330 Tor (NATO oznaka SA-15 Gauntlet).
No, najzanimljivije je da se broj bazena-kaveza za delfine povećao, odnosno, umesto ranija 3-4 sada se u njima se nalazilo 6-7 delfina. Britanci su iz ovoga zaključili da su ili učestane patrole delfina ili je povećano područje koje sada pokrivaju.
Devet dana kasnije, Politico je potvrdio ove izveštaje. Medij je naveo da satelitski snimci pokazuju „skoro udvostručenje“ kaveza za delfine koji čuvaju luku u Sevastopolju.
Istovremeno, Politico je preneo saopštenje britanske vojne obaveštajne službe da „ovi izvrsni plivači čuvaju ulaz u luku Sevastopolj i verovatno su namenjeni za suprotstavljanje neprijateljskim roniocima“.
U daljem tekstu se navode poznate činjenice da su vojne ili obaveštajne agencije decenijama koristile obučene životinje za obavljanje određenih misija. „Na primer, veruje se da je kit beluga koji se poslednjih godina nekoliko puta pojavljivao kod skandinavske obale – obučeni ruski špijun“!
Naime, morski sisari imaju inherentnu prednost čak i protiv najsposobnijih borbenih ronilaca. Iz tog razloga nekoliko zemalja je povremeno obučavalo delfine i druge morske sisare za borbene misije.
Prvi program ovog tipa bio je pokrenut u Švedskoj, a sumnja se da ga imaju i Izrael, Severna Koreja i eventualno druge zemlje. No, najpoznatiji je onaj koji je pokrenula mornarica SAD.
Ruska Crnomorska flota bila je na meti nekoliko napada dronovima od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. U aprilu su ruske brodove stacionirane uSevastopolju pogodila „tri brza čamca bez posade“, a skladište goriva u istom gradu nekoliko dana kasnije pogođeno je dronom.
Ovo je „navelo Moskvu da najavi pooštravanje mera bezbednosti u pomorskoj bazi Sevastopolj“. Pretpostavljalo se da su delfini detaširani u luku u cilju odbrane od podvodnih diverzanata.
No, u novembru 2023. kavezi sa delfinima su na neko vreme nestali. Tako je najnoviji snimak ponovo podigao uzbunu – eventualnim ukrajinskim podvodnim diverzantima sada se mogu suprotstaviti ruski delfini!
Podsetimo se pre toga onoga što svi znamo: delfin je vodeni sisar, srodnik kita. Opšte poznato je da je veoma inteligentan, da veoma rado i lako sklapa poznanstva i prijateljstva s ljudima.
Za razliku od većine životnja, ima izraženo saosećanje i radost u druženju, nešto što ni mnogi ljudi nemaju. Njegovo ime inače potiče od starogrčke reči δελφίς – delphis, koja znači „s matericom“, odnosno – „riba s matericom“. Reklo bi se, metaforično, da je to neki naš daleki predak kome se nije izlazilo iz vode.
Svojstva delfina vojska je odavno uočila i počela je da ih aktivno obučava i koristi za svoje potrebe. Tako trenirani delfini zvanično se vode kao borbeni delfini. Najpre su počele da ih koriste mornarice dve najveće svetske sile – SAD i SSSR radi otkrivanja mina, ili u samoubilačkim zadacima uništavanja neprijateljskog brodovlja.
Šta sve mogu borbeni delfini?
Delfini imaju savršen ehosonar, koji do sada ljudska tehnologija nije uspela da proizvede, niti da dosegne njegova svojstva. Zato su oni sposobni da otkriju mine u najtežem podmorskom reljefu. Za njih ne postoje eho-senke ili mrtvi uglovi, jer se kreću prema svom sonaru, a ne prema unapred zadatom (i ograničenom) programu. Pri tom imaju izvanredan vid i nemaju problem orijentacije u mutnoj ili tamnoj vodi.
Štaviše, oni mogu da zarone do dubina koje su ljudima nedostupne. Kada je reč o tome da li delfini mogu da ubiju čoveka, mišljenja su podeljena. Jedni tvrde da su osećanje druželjubivosti i odsustvo ubilačkog instinkta dominantni kod delfina, za razliku od kitova ili sivih foka koje mogu da raspore ronioca u deliću sekunde.
Međutim, iskustva i nezvanični podaci tvrde da se i tome delfini mogu naučiti, pa mogu jednim udarcem repa polomiti kičmu čoveku u vodi. Znajući za nemilosrdnost i nehumanost borbene taktike, nikoga ne bi trebalo da iznenadi i to da su delfini dresirani za takve potrebe. Čemu inače otkrivanje uljeza u luci, u blizini dragocenih brodova i objekata?
Ko se prvi dosetio da ove plemenite životinje koristi u ratne svrhe? Već u XIX veku Emanuel Nobel (Emanuel Ludvig Nobel) došao je na tu ideju. O kome je reč? Šveđanin, rođak daleko slavnijeg Alfreda Nobela, rođen je u Sankt Peterburgu, Ruska Imperija, 1859. godine. Svoju sudbinu vezao je za Rusiju. Kada je 1899. godine dobio državljanstvo Rusije, počeo je prvi u Imperiji da proizvodi dizel-motore u svojoj fabrici. Uspeo je da konstruiše motor sa obratnim smerom elise (reversni), pa je taj motor istisnuo u potpunosti parne mašine.
Od 1912. godine počinje da u svojoj novoj fabrici „Noblessner“ proizvodi podmornice. Rusiju napušta u leto 1918. godine pošto su mu konfiskovali svu imovinu i umire u Švedskoj. Njegova ideja bila je zaboravljena gotovo ceo vek.
Tek pedesetih godina prošlog veka, kada se naglo razvijaju podvodna sredstva svih veličina, namena i pogona (uključujući i bešumne), neko se dosetio da bi trebalo iskoristiti odavno poznata svojstva delfina – i trka je počela.
Хвала на комплименту! Ја сам се исто тако осећао док сам гледао тај филм. Све је изгледало као да је реч о аква-парку, а онда је кренуо део документарца у коме се видео делић онога што делфини стварно могу да ураде. Мислим да су Руси измислили и фоно-конверзију звукова, па су могли с њима да комуницирају, али је редитељ то моје питање вешто заобишао.
Делфин: “Reklo bi se, metaforično, da je to neki naš daleki predak kome se nije izlazilo iz vode.” Браво! Управо тако! То и ликчно одавно мислим! Емотивна сличност је невероватна!