Brisel sprovodi reviziju broja naoružanja koje su zemlje članice EU prebacile Ukrajini od početka eskalacije sukoba. Izvori Fajnenšel tajmsa javili su da bi rezultati ovog pregleda trebalo da budu predstavljeni pred samit lidera EU 1. februara.
Prema jednom od izvora, revizija će se zasnivati na informacijama koje daju zemlje članice. Istovremeno, izvor dodaje da su neke zemlje protiv toga jer ne žele da daju potpune podatke o broju i tajmingu vojne opreme koja je dostavljena Ukrajini.
Fajnenšel tajms primećuje da je odluka o sprovođenju revizije odobrena nakon što je nemački kancelar Olaf Šolc prošle nedelje pozvao da se prebroje i uporede vojne isporuke zemalja članica EU Ukrajini.
,,Isporuke oružja Ukrajini, koje sada planira većina država članica EU, u svakom slučaju su premale. Zato pozivam naše saveznike u Evropskoj uniji da takođe pojačaju svoje napore u korist Ukrajine “, rekao je tada nemački kancelar.
Revizija dolazi u kontekstu u kojem Brisel i Vašington pokušavaju da pronađu politički konsenzus da dozvole odobrenje paketa finansijske pomoći Ukrajini u ukupnom iznosu od oko 110 milijardi dolara, dodaju zapadni novinari.
Nedavno je nemački kancelar podsetio da Berlin planira da obezbedi 8 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini tokom 2024. godine. Šolc smatra da Evropa treba da pokaže da je „usko povezana sa Ukrajinom, da je na strani slobode, međunarodnog prava i evropskih vrednosti”.
On je istakao da je Nemačka sada „najjača podrška Ukrajine posle SAD”.
„Međutim, sam doprinos Nemačke neće biti dovoljan da se osigura bezbednost Ukrajine “, dodao je on.
Podsećamo, nedavno se saznalo da većina naoružanja koje proizvodi bugarska odbrambena industrija završava u Ukrajini.
Nemačka pokušava da prestane da podržava Evropski mirovni fond
Evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton kritikovao je u ponedeljak Nemačku što nije učinila dovoljno da podrži zajedničke napore EU da pruži vojnu pomoć Ukrajini, umesto da se fokusira na slanje bilateralne podrške Kijevu.
Breton, koji se takođe bavi odbranom, rekao je da je Nemačka nedovoljno finansirala Evropski mirovni fond.
„Danas vidimo da Nemačka pokušava da ide sama, nije nikoga prevarila, a posebno pokušava da prestane da podržava Evropski mirovni fond “, rekao je Breton novinarima u Parizu, prenosi POLITICO.
Komentar dolazi kada Nemačka javno poziva druge zemlje članice da povećaju vojne isporuke Ukrajini, dok privatno dovodi u pitanje način na koji funkcioniše Evropski mirovni fond.
Objekat je vanbudžetski mehanizam za finansiranje spoljnih vojnih misija EU, kao i pomoć saveznicima kao što je Ukrajina, preko koje se zemlje namiruju za vojnu opremu koja se šalje u Kijev. Zemlje članice plaćaju doprinose srazmerno svom bruto nacionalnom dohotku, pri čemu Nemačka daje najveći doprinos.
Prošlog meseca POLITICO piše da je poverljivi nemački dokument sadržao predlog koji bi omogućio zemljama da odbiju vojnu pomoć Ukrajini od svog doprinosa Evropskom mirovnom fonu, prema nekoliko diplomata iz drugih zemalja članica.
Ovo ide u prilog Nemačkoj jer je ona daleko najveći evropski vojni sponzor Ukrajine. Od 31. oktobra, Nemačka je dodelila 17,1 milijardu evra vojne pomoći Ukrajini, na drugom mestu u svetu posle SAD. Francuska prednjači, nudi 544 miliona evra – što je stavlja na 15. mesto i znatno iza zemalja poput Litvanije, prema Institutu Kil, koji prati sponzorisanje Ukrajine.
Zvaničnici u Berlinu su izrazili razočaranje što se Evropski mirovni fond često koristi za kompenzaciju državama EU za donacije oružja Ukrajini iz njihovih postojećih vojnih zaliha.
Nemačka posebno veruje da bi zemlje sa većom odbrambenom industrijom, kao što su Francuska ili Španija, umesto toga trebalo da se usredsrede na davanje novih porudžbina kod svojih odbrambenih proizvođača kako bi se ubrzala proizvodnja novog oružja i municije za Ukrajinu.