Pilot lovca MiG-29, kodnog imena ‘Plavi Šlem’, poginuo na teritoriji Ukrajine

Ruska vojska oborila je lovac MiG-29 ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, kojim je upravljao 23-godišnji pilot koji je izabrao pozivni znak „Plavi šlem“. Za njegovo stradanje se saznalo iz čitulje.

Smrt 23-godišnjeg ukrajinskog pilota MiG-29 sa pozivnim znakom Plavi šlem prijavljena je tokom nedavnog leta, kažu ukrajinski mediji.

Ukoliko vratimo film unazad, poslednji izveštaj o obaranju MiG-29 ukrajinskih snaga došlo je pre tačno nedelju dana. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 29. decembra da je oboren upravo MiG-29.

Ranije je saopšteno da su 8. januara ujutru Vazdušno-kosmičke snage Rusije izvele raketni napad na Krivoj Rog u Dnjepropetrovskoj oblasti i na Čugujev u oblasti Harkov. Prema ukrajinskim izvorima, Moskva je rasporedila bombardere Tu-22M3 koristeći rakete H-22/32. U nizu regiona Ukrajine proglašena je uzbuna za vazdušni napad.

Pored toga, krstareće rakete H-101 su lansirane sa devet Tu-95MS na ciljeve režima Kijeva u Žitomiru i Hmeljnickoj oblasti, gde je pogođen aerodrom Starokonstantinov.

Objekti Oružanih snaga Ukrajine napadnuti su u oblastima u oblasti Hersonske oblasti pod kontrolom Ukrajine, kao i u oblastima Nikolajev i Odesa. Ruske bespilotne letelice kamikaze „Geran” rade na objektima u Odesi.

Koliko je aviona preostalo Ukrajini?

Gotovo je nemoguće odgovoriti na pitanje koliko Ukrajina trenutno ima aviona.

Sigurno je da su Ukrajini apsolutno potrebni avioni F-16, za kojima svetski centar moći aktivno sporvodi kampanju već skoro 8 meseci, što ukazuje da je situacija u vojnoj avijaciji Ukrajine daleko od ružičaste.

Ukrajinsku lovačku flotu činili sovjetski avioni MiG-29 Fulcrum, okosnica ukrajinske avijacije, i avioni Su-27 Flanker. 

Zvanični podaci iz izveštaja Fight International, koji važi za početak 2022. godine, ukazuju na ukupan broj od 69 ovih letelica. Tako su Ukrajinci na početku invazije imali 43 MiG-a 29 i 26 Su-27. Dakle, ukupno 69 aviona.

Ponovo naglašavamo da se brojke odnose na vreme pre eskalacije sukoba. Nakon toga, Ukrajinci su hitno vratili u službu nekoliko aviona koji su bili u minimalnom operativnom stanju.

Koliko su Rusi oborili aviona, teško je tačno reći, ali ako je verovati zvaničnim podacima iz Moskve, Rusi su do sada uništavali ukrajinsku vojnu avijaciju, ako računamo i helikoptere.

Tako, prema poslednjem zvaničnom izveštaju koji je Ministarstvo odbrane predstavilo u Moskvi, tvrdi se da je od početka „specijalne vojne operacije“ uništeno ni manje ni više nego čak 464 ukrajinskih aviona i 247 helikoptera. 

Brojke su verovatno preuveličane, međutim ni približno preterane kao navodni uspesi Ukrajine, pogotovo kada je reč o oborenim ruskim projektilima.

Rusi uništili vojnu avijaciju Ukrajine, ali Ukrajinci ipak lete

Ukrajinska vojna avijacija je očigledno inferiorna u svim aspektima od ruske, ali čak i tako, barem u prvim fazama invazije, Rusi nisu uspeli da iskoriste ovu prednost. 

Godinu i po dana nakon invazije na Ukrajinu, Kijev je konačno dobio zeleno svetlo za prijem F-16 Fighting Falcon, ali ukrajinska vojna avijacija još uvek leti.

Ukrajina 6. avgusta obeležila Dan vojnog vazduhoplovstva. Događaj je bio u senci brutalnog rata koji se rasplamsao 24. februara 2022. godine, a traje od 2014. godine

Uprkos nadmoći ruske vojne avijacije, oružane snage Ukrajine uspele su donekle da uspore rusku avijaciju u prvoj fazi. Ovo kao i neuspeh ruskog vazduhoplovstva da pruži kopnenu podršku pešadijskim trupama verovatno su doprineli drugačijem ishodu od planiranog u prvoj fazi rata.

Iako sa jasno inferiornom vojnom avijacijom, Ukrajinci su uspeli da „uspore“ ruske avione tako što su razvili solidan mobilni „kišobran“ u zoni sukoba, koristeći različite protivvazdušne sisteme, zbog čega Rusi i dalje drže svoje avione podalje.

Balans broja aviona i tehnološkog napretka trebalo je da bude odlučujući u korist Rusije, što se nije dogodilo.

MiG-29 ukratko

Sovjetski/ruski višenamenski lovac presretač MiG-29, poznat i kao “Fulcrum” prema NATO oznaci, je prvi put poleteo 1977. godine. MiG-29 je prvobitno dizajniran kao presretač, ali je kasnije modifikovan za različite uloge, uključujući vazdušnu borbu, blisku podršku i izviđanje.

Dvomotorni avion s visokom manevarskom sposobnošću. Ima delta krila i nosi dva motora Klimov RD-33 smeštena sa strane trupa, MiG-29 ostaje jedan od najčešćih borbenih aviona na svetu. Tokom godina njegove masovne proizvodnje proizvedeno je 1600 aviona. 

MiG-29 je bio u službi ne samo u sovjetskim zemljama, već i u zemljama NATO-a ali i ostatku sveta. Supersonični i izuzetno manevarski MiG-29 ima jedinstven dizajn integrisanog kola koji ne deli avion na trup i krila. Ima niz elektronskih sistema za otkrivanje i ometanje neprijateljskih signala.

Okvir aviona se sastoji od glatkih prelaza sa klasičnim bočnim zidovima samo u nosu. Poseduje troslojni kokpit s visokom vidljivošću i dizajnom koji olakšava rad pilota. MiG-29 je opremljen radarom N-019 ili N-010, zavisno od varijante.

MiG-29 je dizajniran za uništavanje svih vrsta vazdušnih ciljeva vođenim raketama i vazdušnom topovskom vatrom u teškim vremenskim uslovima, uključujući i u uslovima smetnji, kao i za uništavanje kopnenih ciljeva korišćenjem nevođenog oružja u uslovima smanjene vidljivosti.

Vrsta:	Laki multifunkcionalni frontalni avion
Posada:	1-2
Maksimalna brzina:	2450 km/h
Domet:	1430 km
Maksimalna visina:	18000 m
Maksimalno opterećenje:	+9G
Pratnja vazdušnih ciljeva:	10

Naoružanje	Uporišta naoružanja: 6 ispod krila + 1 za spoljni rezervoar za gorivo u centru trupa
Top: 30 mm GSH-30-1 aircraft gun, 150 rounds Borbeno opterećenje: 2180 kg	R-60M do 6 projektila R-27 verzije R-27R, R-27ER, R-27T, R-27ET (do 2 projektila, okačene samo na pilone unutrašnjeg krila) R-73 do 6 projektila R-77 do 6 projektila, počev od verzije 9-13C BKO “Talisman” B-8M1 S-24B FAB-500M62 OFAB-250-270 KMGU-2 ZB-500