U nedavnim udarima Oružane Snage Ukrajine izgubile najmanje 2 voda diviziona PVO sistema NASAMS

Prema ruskim izvorima koji se pak pozivaju na poljske upoznate sa situacijom, Oružane Snage Ukrajine (OSU) izgubile su najmanje dva voda diviziona protivvazdušnih raketnih sistema NASAMS usled napada ruskih aerobalističkih raketa H-47M2 Kindžal.

Rakete Kindžal korišćene su u napadu velikih razmera na vojna postrojenja u Ukrajini, što je dovelo do teškog oštećenja NASAMS sistema koje su Kijevu isporučile zapadne zemlje.

Protivvazdušni raketni sistemi NASAMS, razvijeni u Norveškoj, dizajnirani su za uništavanje manevarskih aerodinamičkih ciljeva na malim i srednjim visinama. Ovi sistemi su sposobni da unište bespilotne letelice, balističke rakete, helikoptere, avione, krstareće rakete i druge vazdušne pretnje.

Od početka sukoba u Ukrajini, Oružane snage Ukrajine su dobile nekoliko sistema PVO od zapadnih zemalja, uključujući i sistem PVO NASAMS. Za rusku vojsku su ovi zapadni raketni sistemi za protivvazdušnu upotrebu prioritetni ciljevi, jer njihovo uništenje olakšava gađanje drugih vojnih ciljeva.

NASAMS su u službi ne samo u Ukrajini, već i u mnogim drugim zemljama, uključujući SAD, Australiju, Holandiju, Španiju, Čile, Norvešku, Finsku, Litvaniju, Indoneziju i Oman. Planirano da ove sistem nabave Tajvan, Katar, Kuvajt i Mađarska.

Nedavni napadi Oružanih snaga Ruske Federacije na pozadinu infrastrukture Ukrajine izvedeni su upotrebom značajnog broja hipersoničnih raketa H-47M2 Kindžal.

U izveštaju se pominje da je, prema zapadnim analitičarima, početna ruska isporuka Kindžala bila ograničena na približno 53 projektila. Međutim, početkom maja 2023 postalo je poznato da ruske oružane snage imaju i do 80 raketa ovog tipa. Uprkos zapadnim sankcijama, nivo proizvodnje H-47M2 je porastao sa jedne do dve na oko 10 jedinica mesečno.

NASAMS je razvila norveška odbrambena kompanija Kongsberg Defense & Aerospace i Raytheon. Sistem koristi i nove rakete, kao što su AIM-9X, AMRAAM i AMRAAM-ER. Sistem PVO je sistem kratkog do srednjeg dometa, tj. može da gađa vazdušne ciljeve udaljene do 50 km, a radar sistem ih detektuje na udaljenosti od 120 km.

Trenutno devet zemalja koristi ovaj protivvazdušni raketni sistem, a još pet je u redu čekajući odgovor na njegovu nabavku. NASAMS ima prosečan domet: između 25 i 30 km, u zavisnosti od rakete koja se koristi. Maksimalna visina na kojoj leti raketa je 21 km.

NASAMS se može integrisati u terenska vozila i tako sa zemlje postaje mobilni sistem pogodan za teško pristupačne terene. NASAMS se često može videti na kamionima vuče 6×6, ali njegova praktičnost je u tome što se nakon brze modifikacije može lako integrisati i u manja vozila sa 4×4 pogonom.

NASAMS 1 sistem radi sa američkim MPK-64 Sentinel PVO X band 3D radarom. Međutim, NASAMS 2, pored spomenutog Link 16, ima poboljšano ažuriranje radarskog sistema. Treba napomenuti da NASAMS ima sekundarno naoružanje koje služi posadi sistema za blisku borbu. Sekundarna integrisana oružja su MANPADS sistem RBS 70 uz pomoć laserskog snopa i Oerlikon Contraves FCS2000 mono-pulsni dopler radar za praćenje koji kontroliše top Bofors 40 mm L70.

Kompleks NASAMS se predstavlja kao uspešna zamena za zastareli sistem protivvazdušne odbrane Advanced Hawk. Važno dostignuće bilo je uvođenje principa modularnosti, otvorene arhitekture „elektronskog” kompleksa i mogućnosti operativnog interfejsa sa različitim tipovima sistema i sredstava.

Prema rečima proizvođača, NASAMS sistemi različitih modifikacija su uspešno testirani na efikasnost u zajedničkim operacijama sa drugim sistemima protivvazdušne i protivraketne odbrane, kao što je porodica PVO sistema Patriot.

Jedan od nedostataka NASAMS-a je obim sistema. Kao još jedan problem koji se može rešiti u budućnosti, je ograničena pokretljivost zemaljske verzije. Upotreba vučene prikolice nije praktična u borbenom okruženju gde se ne očekuje da će sistem biti raspoređen na jednoj lokaciji.

Kao što je jasno, izviđački avioni i dronovi na Zapadu pružaju ukrajinskim oružanim snagama vitalne informacije o kretanju ruskih jedinica, uključujući pozicije ruskih aviona, dronova i bombardera. Borbeni rad ovih sistema PVO odbrane može biti još efikasniji kada se koriste eksterni izvori ciljanja, kao što su avioni za rano upozoravanje i kontrolu [AWACS], itd.

Upotreba AWACS-a povećava domet NASAMS-ovog radarskog sistema MPK-64F1. Ovaj radar trenutno ima domet od 120 km. Povećanje dometa radara neće zahtevati isporuku snažnijeg radara na lokaciju na bojnom polju ako se osloni na AWACS da usmeri raketu do njenog konačnog cilja, koji je možda već na udaljenosti od 150-180 km.

Trenutno, Kijev koristi zemaljsku verziju AIM-120, odnosno NASAMS 2. Da bi povećali domet, SAD i njihovi saveznici su verovatno obezbedili istu verziju, ali i modifikaciju NASAMS-ER. Tako bi se operativni borbeni domet ukrajinskog PVO sistema NASAMS povećao sa 30 na 50 km.