Pentagon: Preko 20 zemalja pridružilo se koaliciji predvođenoj SAD u Crvenom moru

Više od 20 zemalja pridružilo se koaliciji koju predvode Sjedinjene Države kako bi zaštitile brodove na Crvenom moru od napada jemenskih Huta (Ansar Alah), otkrio je Pentagon juče, 21. decembra.

Huti, koji kontrolišu veći deo jemenske obale Crvenog mora, deo su takozvane Osovine otpora koju podržava Iran i koja se suprotstavlja Izraelu. Grupa je ispalila nekoliko projektila i dronova na najjužniji izraelski grad Eilat od početka izraelskog rata u palestinskom pojasu Gaze. Takođe su napali veliki broj brodova u izraelskom vlasništvu i najavili blokadu svih brodova koji su krenuli ka Izraelu.

„Sada smo imali preko 20 zemalja koje su se prijavile za učešće“ u koaliciji, rekao je novinarima portparol Pentagona general-major Pat Rajder. Rajder je rekao da Huti „napadaju ekonomsko blagostanje i prosperitet nacija širom sveta“, efektivno postajući „banditi duž međunarodnog autoputa koji je Crveno more“.

Koalicione snage će „služiti kao svojevrsna patrola na autoputu, patrolirajući Crvenim morem i Adenskim zalivom kako bi odgovorili, i pomogli po potrebi, komercijalnim brodovima koji prolaze ovim vitalnim međunarodnim plovnim putem”, rekao je on, pozivajući Hute da prestanu njihove napade.

Huti su do sada napali najmanje deset brodova, a još jedan je zaplenjen i trenutno se nalazi sa posadom u Jemenu.

Sjedinjene Države su 18. decembra objavile multinacionalnu operaciju Prosperity Guardian u Crvenom moru. U to vreme, Ujedinjeno Kraljevstvo, Bahrein, Kanada, Francuska, Italija, Holandija, Norveška, Sejšeli i Španija su imenovane kao članice koalicije. Sada su, kao što vidimo, na listu pristigle brojne druge zemlje.

Vođa Huta Abdul-Malik al-Huti upozorio je dva dana kasnije da će grupa uzvratiti udarac ako Jemen bude napadnut. Grupa je između ostalog ispalila više projektila i dronova na najjužniji izraelski grad Eilat od početka izraelskog rata u palestinskom pojasu Gaze koji podržavaju SAD.

SAD navodno razmatraju napade protiv Huta. Takav potez će garantovano izazvati ozbiljnu vojnu konfrontaciju. Grupa koju podržava Iran ima pristojan arsenal naprednog protivbrodskog oružja i nikada nije oklevala da odgovori na napade na svoju teritoriju u Jemenu.

Početkom novembra, grupa je oborila američki borbeni dron koji je leteo pored jemenske Crvene obale u potezu koji je pokazao njihovu odlučnost.

Međutim, prema Bloombergu, SAD i dalje žele da diplomatija funkcioniše i nisu odlučile da nastave sa udarima protiv Jemena.

Američki zvaničnici su 17. decembra preneli preko svog Politika da je udarna grupa Dwight D. Eisenhover Carrier Strike Group premeštena u Adenski zaliv kako bi bila u poziciji da podrži potencijalni odgovor SAD protiv Huta.

Globalna ekonomija pod pretnjom jer Huti svojim delovanjem utiču na transport u Crvenom moru

Špedicije i logističke kompanije, lideri iz te oblasti poput A.P. Moller-Maersk, Hapag-Lloyd i MSC preusmerile su svoje brodove sa južnog ulaza u Crveno more nakon što su njihova plovila napali jemenski Huti (Ansar Alah) kao odgovor na izraelski rat i okupaciju palestinskog pojasa Gaze.

Maersk i Hapag-Lojd objavili su svoju odluku da zaustave brodske operacije u južnom Crvenom moru 15. decembra.

U saopštenju, Maersk je naveo da je odluka doneta nakon incidenta koji je skoro propao u vezi sa njihovim brodom Maersk Gibraltar 14. decembra i još jednog napada na kontejnerski brod sledećeg dana. Kompanija je dala instrukcije svim brodovima kompanije Maersk u oblasti koja treba da prođu kroz moreuz Bab el-Mandeb da pauziraju svoje putovanje do daljnjeg.

„Duboko smo zabrinuti zbog eskalacije bezbednosne situacije u južnom Crvenom moru i Adenskom zalivu“, naveo je Maersk u saopštenju. „Nedavni napadi na komercijalna plovila u ovoj oblasti su alarmantni i predstavljaju značajnu pretnju po bezbednost plovila i pomoraca.”

U međuvremenu, portparol Hapag-Lojda Nils Haupt rekao je 15. decembra da je od nekih brodova kompanije zatraženo da zastanu i otplove izvan moreuza, uskog dela vode koji povezuje Indijski okean sa Crvenim morem. To je takođe ključni prolaz koji omogućava brodovima da putuju do egipatskog Sueckog kanala.

Hapagov brod Al Jasrah udario je nepoznati predmet ranije tokom dana dok je putovao kroz moreuz, navodi Haupt. „Veoma je zabrinjavajuće jer brodovi koji idu u Suec moraju da prođu kroz moreuz“, rekao je Haupt. „Zaustavljamo neke brodove, ali još nema opšteg pravila, iako bi se to moglo promeniti.”

MSC, najveći prevoznik na svetu, pridružio se njima 16. decembra, najavljujući da njihovi brodovi više neće ploviti kroz Suecki kanal nakon što je njegov kontejnerski brod, MSC PALATIUM III, napadnut dan ranije dok je prolazio kroz Crveno more ka liniji Mesina.

„Zbog ovog incidenta i radi zaštite života i bezbednosti naših pomoraca, sve dok prolaz kroz Crveno more ne bude bezbedan, MSC brodovi neće prolaziti kroz Suecki kanal u pravcu istoka i zapada. Već sada će neke usluge biti preusmerene da idu preko Rta Dobre Nade“, naveo je MSC u izjavi.

Kompanija je objasnila da će nova ruta uticati na raspored plovidbe za nekoliko dana za plovila rezervisana za tranzit iz Sueca. „Tražimo vaše razumevanje u ovim ozbiljnim okolnostima“, nastavlja se u savetu.

Problemi u sueckom i panamskom kanalu dovode do poskupljenja robe

Podsetimo, približno 12% svetske trgovine, koja uključuje 30% svih globalnih kontejnera, kreće se kroz Suecki kanal. To se zatim hrani kroz Crveno more i Bab el-Mandeb. Odluka kompanija Maersk, Hapag Lloyd i MSC da zaustave transport kroz moreuz Bab el-Mandeb samo će povećati uticaj blokade. Udeo na tržištu kolektivnih plovila tri gigantske kompanije je približno 40% globalne trgovine.

Tenzije u strateškom moreuzu došle su i nakon što je Panamski kanal drastično smanjio kapacitet propusnosti zbog teške suše ove godine.

Špediteri žitarica koji vuku useve iz izvoznog čvorišta zalivske obale Sjedinjenih Država u Aziju plove dužim rutama i plaćaju veće troškove transporta kako bi izbegli zagušenje brodova i rekordno visoke tranzitne naknade u kanalu pogođenom sušom, prema izveštajima od prošle nedelje.

Cene za vođenje brodova kroz Panamski kanal već rastu, dok će cene plovidbe kroz Suec zvanično rasti početkom sledeće godine, i to po nekim pretpostavkama značajno.

Ako Huti zadrže svoju blokadu na Bab el-Mandebu duži period; i ako je suša koja pogađa Panamski kanal jaka i ostane na snazi do aprila ili čak juna; tada će se globalni lanac snabdevanja suočiti sa velikim problemima koji će se odraziti na globalnu ekonomiju.