Savremenim hobistima i pratiocima vojnih portala izgleda neverovatno, ali je istina da su dugo avioni jedne komunističke države čuvali nebo jedne tipične kapitalističke države. Stoga se nadamo da će ovaj tekst izazvati upravo njihovu pažnju.
Bavili smo se svojevremeno finskim oružanim snagama. Narod severa (Suomen tasavalta), žilav, napredan i hrabar. Sa svojim susedima, Rusima, imao je neobične i komplikovane odnose. Od 1809. do 1917. godine bila je pod ruskom vlašću. Njeno opredeljenje za pogrešnu stranu u Drugom sv. ratu značajno ju je koštalo.
SSSR je dobio deo Karelije s gradom Bivorgom, celu obalu ladoškog jezera i zaliv Petsamo na obali Barencovog mora. Konačan mir potpisan je 1947. godine, a ratna šteta je vrlo brzo rešena do 1955.godine. Poluostrvo Porkala vraćeno je Finskoj, a odnosi sa Sovjetima krenuli su neobičnim tokovima, jer je položaj Finske posle završetka rata bio vrlo težak.
Finska je želela da obnovi svoju armiju, posebno vazduhoplovstvo. Prvi lovci, ”Vampir”, vrlo spori (882 km/h), naoružni sa četiri dvadesetmilimetarska topa, nisu mnogo odmakli od elisnih aviona iz rata. U to vreme SSSR je izbacivao hiljade reaktivnih, perspektivnih lovaca ”MiG-15”, ”MiG-17”, pa i prvi svoj lovac koji je u horizontalnom letu probijao brzinu zvuka – ”MiG-19”. Svi su oni već prošli vatreno krštenje i dokazali se na surovom ratnom nebu. Finski ”Vampriri”, i ne samo oni, nisu mogli ni izbliza da pariraju ni po broju ni po kvalitetu.
Finci su razumeli lekciju oružanog sukoba sa Sovjetima i posle rata su se trudili da sa svojim ogromnim istočnim susedom razviju kakve-takve prijateljske, korektne odnose. Već 1948. godine potpisan je Pakt o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći. Na taj način Finska se distancirala od Nato bloka sa željom da se izrazito neutralno postavi u budućim sukobima.
Podsetimo da su tada odnosi u doba ”Hladnog rata” bili mnogo izazovniji i rizičniji nego sada, pa nije čudo da su Finci pokazali oprez. Ključni deo ugovora bio je član koji se odnosi na saradnju ”za slučaj vojne agresije od strane Nemačke, ili bilo koje njene savezne države”. To se odnosilo i na NATO i na Varšavski ugovor. Finska je pri tom sačuvala suverenitet po pitanju odbrane, na taj način što bi iskoristila uslov da se saveznička dejstva sprovode samo u obostranom pristranku. Ugovor je triput produživan bez ikakvih problema, da bi prestao tek 1992. godine kao i mnogi ugovori vezani za dotadašnji SSSR. Finci su požurili da obave diverisifikaciju tehnike, kako na Zapadu, ali tako i kod Šveđana i Rusa.
Prvi avioni iz SSSR počeli su da pristižu već 1962. godine. Bili su to već upotrebljavani školsko-trenačni avioni ”MiG-15 UTI”. Da ne bi neko pomislio da je reč o nekoj nadmenoj, fušerajskoj ponudi Sovjeta, da podsetimo kako su baš na ovim aparatima trenirali elitni sovjetski piloti – budući kosmponauti i da su ti zdepasti ”aviončići” posedovali izvanredne manevarske karakteristike.
Istovremeno su tekli pregovori o isporuci klasičnih lovaca presretača na kojima se mogla istovremeno vršiti obuka, ali i održavati borbena gotovost. Sovjeti su najpre predlagali jednostavne i jevtine ”MiG-17F” (za koje se u Vijetnamu ispostavilo da uopšte nisu naivni protivnici), a zatim i ”MiG-19”. Tada, početkom šezdesetih godina, ”MiG-17” nije više bio poslednja reč tehnike i Finci su od njega odustali. Ambicije su bile mnogo veće. Tražen je ”MiG-21 F-13”.
Nezavisno od veoma snažnog protivljenja SAD, Francuske i Velike Britanije, u sklopu spomenutog Ugovora napravljen je do tada neviđen korak – Sovjeti su jednoj zapadnoj zemlji prodali elitne lovce kojima su tek počeli da popunjavaju svoje brojne lovačke pukove. Englezi su sa svoje strane predlagali ”English Electric Lightning”. Tako su komunistički avioni počeli da štite jedno ”zapadno nebo”.
Početkom šezdesetih godina ”MiG-21 F-13” bio je avion prestižnih osobina. Maksimalne mase od 8.315 kilograma, naoružan topom ”NR-30” (kal. 30 mm) i s dvama raketama za blisku borbu ”K-13” koje su u to vreme bile pandan ”Sidewinderu”.
Pored toga radi uništenja vazdušnih ciljeva ovaj avion mogao je da koristi 32 neupravljive rakete ”ARS-57mm”, kako protiv vazdušnih, tako i protiv zemaljskih ciljeva. One su se po potrebi podvešavale u blokovima ”UB-16-57”. Na velikoj visini avion je mogao da razvije 2.125 km/h i imao je praktični dolet bez podvesnih rezervoara do 1.300 km.
Finci su 1963. godine naručili 22 takva aviona. Uz njih su uskoro stigla i dva ”mongola”, odnosno ”MiG-21U”, trenažna aparata. Racionalni Finci nisu mnogo koristili osnovne avione, već su forisirali i opterećivali dvosede varijante, povećavajući uvežbanost pilota. Već posle 15 godina oni su bili zreli za rashod, pa su 1974. na njihovu zamenu stigla četiri dvodseda ”MiG-21UM” koji su leteli sve do 1998. godine!
Uz sve svoje prednosti, ovaj avion je imao veoma jednostavnu avioniku i mogao je da dejstvuje samo danju, a Finci su tražili presretač spreman da dejstvuje danonoćno, ojačan odgovarajućim radarom, nezavisnim od navođenja sa zemlje, taktikom tipičnom za Sovjete.
Fincima je bio potreban lovac koji je mogao da samostalno obavlja dejstva. Zato u junu 1971. Finska i Švedska potpisuju ugovor o zakupu šest lovaca ”Saab J35B Draken”. Oni su počeli da patroliraju nebom Finske već 1972. godine. Pokazali su se odličnima i Finci su ih 1976. godine kupili.
Tada je stigla i dopunska partija od šest aparata ”Saab 35C Draken”. Oni su u finskom ratnom vazduhoplovstvu zamenili zastarele britanske lake presretače ”Gnat Mk.1.” Saradnja je nastavljena pa su 1984. godine Finci kupili još 24 lovca ”Saab 35 F Draken” koji je leteo istovremeno s ”MiG-21”. Poslednji ”Drakeni” otpisani su 2000. godine.
”Drakeni” su imali niz tehničkih prednosti u odnosu na dotadašnje ”Migove” u naoružanju Finaca. Međutim, njihova prednost prilikom presretanja noću i po svakom vremenu bila je veoma skupa, uključujući tu i remontno-servisne postupke, uz mnoštvo dragocenog zemaljskog osoblja. Finci su, pošavši od velkog iskustva korišćenja ”Mig-21F-13” zatražili trenutno najbolje iz brojne porodice ”balalajke”, pre svega ”MiG-21bis”.
U odnosu na raniji model, ovo je bio lovac sledeće generacije, sa mnogo boljim radarom i veoma opasnim raketama ”R-60”. Zahaljujući boljem unutrašnjem rasporedu avionike i novom motoru ”’R25-300” sa uzletnim potiskom od 7.100 kn, on je mogao da značajno poveća i nosivost naoružanja. Ubačen je radarski nišan ”Safir-21”. Imao je unutrašnji top 23 mm ”GŠ 23L” i do šest raketa vazduh-vazduh. S maksimalnom poletnom masom od 9.140 kg on je imao dolet do 1.225 km sa maksimalnom brzinom od 2,06 M. Sovjeti su imali i diplomatskog i vojnog sluha i izašli su u susret susedima.
Prva dva ”Bisa” stigla su 1978. godine, a još 18 do 1980. godine. Sovjeti su bili veoma ekspeditivni. Dugo je ”Mig-21 Bis” bio jedini operativni finski lovac presretač. U klasi jednomotornog lakog presretača taj avion je u to vreme bio jedan od najboljih na svetu, usklađujući borbene i letne karakteristike s niskom cenom i prihvatljivim eksploatacionim rashodima.
Finski piloti su se, na iznenađenje svojih zapadnih kolega, oduševili i zaljubili u ”Bis” i ta ljubav je neočekivano dugo potrajala. U borbi protiv aerostata oni su na ovom avionu izveli preko 20 letova na visini većoj od 20.000 metara. Apsolutni rekord postavio je probni polot Džirka Lokanen koji je dospeo do visine od 21. 500 metara.
Do danas je ”MiG-21Bis” ostao jedini finski avion dvostruke brzine zvuka jer njegov naslednik, ”F-18 Hornet” ima maksimalnu brzinu do 1,8 M. Pri tom su preduzimljivi Finci svoje ”Migove” povezivali na vreme sa opremom zapadne proizvodnje, posebno kad je reč o navigacionim i komunikacionim uređajima.
Prema avionima odnosili su se mnogo pedantnije nego Sovjeti, što se može videti kroz trajanje njihovih resursa, perioda servisa, itd. Sve do polovine 90. godina nisu dozvoljavali nikome da slika unutrašnjost kabine. Štaviše – u vreme dok su još leteli finski ”Bisevi”, u sovjetskom vazduhoplovstvu njih više nije bilo.
Poslednji ”Bis” povučen je na čuvanje 1998. godine. Za čak dve decenije eksploatacije u vrlo različitim, pa i najtežim, severno-polarnih uslovima, izgubljeno je svega šest aparata ”MiG-21”. Čak i u vreme kada su povučeni u rezervu, većina njih se nalazilo u odličnom tehničkom stanju i mogli su da se koriste i u novom veku. Sada se u tri aviomuzeja i u memorijalno-izložbenim kompleksima nalaze odlično sačuvani ‘MiG-21” različitih modifikacija. Jedan ”Bis” redovno učestvuje na različtim aero-mizinzima u Finskoj i u inostranstvu.
Naravno, kada se razdružio SSSR prestalo je važenje dogovora, pa su Finci potražili u drugim zemljama avione za svoju flotu aviona. S obzirom na veliku ekonomsku moć nije im bilo teško da decembra 1977. godine naruče 50 školsko-borbenih aviona ”BAE Systems Hawk Mk 51”.
Isporuke su počele 1980. a završene 1985. godine. Za njih su preduzimljivi Finci uspeli da prilagode i sovjetske rakete ”R-70” koje su sledovale uz ”Bis”. Sledeći korak bio je nabavka elitnih ”F-18 Hornet”, no to je neka druga priča. Uglavnom, čudno prijateljstvo između dve ideološki i istorijski višestruko suprotstavljene zemlje uspeo je da održi niko drugi nego taj mali, brzi i nepredvidivi lovac ”MiG-21” o kome će se još dugo pisati i govoriti.
Mislim da je prva posjeta Sovjetskih MiG-29 inostranstvu,bila posjeta Finskom RV ljeta 1986.
Da,ima dosta zanimljivosti oko Finske armije koju prilično cijenim!Jedino me malo iritira vidljivo “napucani”broj vazdušnih pobjeda Finskih pilota u Drugom ratu!Pogotovo u periodima rata kada su koristili lovce Fiat G-50,Brewster Buffalo,Fokker XXI i Polikarpov lovce,a na suprotnoj strani imali Sovjetske lovce Jak-1b,Jak-7b,Jak-9,La-5,5F,5FN,Bell P-39N,Q, P-40K,M,N i dr.Znači ma koliko vješti piloti imali su protiv sebe nedostižan i kvalitet i kvantitet(a i Sovjetski piloti su bili sve iskusniji i vještiji)!Čak kada su Finci u završnim mjesecima sukoba sa Sovjetima dobili Meseršmite BF-109G,Sovjeti su imali još veću kvantitativnu nadmoć,ali i kvalitativnu(JAK-3,JAk-9U i La-7)!Neka kasnija istraživanja su pokazala da je broj oborenih Sovjetskih aviona preuveličana(zbog propagande)i da je odnos obaranja debelo u korist jurišnih,bombarderskih i izvidjačkih aviona naspram lovačkih.
Finci su inače imali dugu istoriju korišćenja Sovjetskih aviona:Polikarpov I-152,I-153,I-16,Polikarpov R-Z,Lagg-3,Tupoljev SB-2,Iljušin DB-3,IL-4 i dr.tokom Zimskog rata i Drugog svjetskog rata,kao i u posljeratnom periodu.Što se tiče Finskog pristupanja u NATO,mislim da su oni tehnički u njemu još od pada SSSR-a.I ta Finska hladnoratovska neutralnost,je više bila praktičan i iznudjen potez do nekih boljih vremena za Finsku(čvrsto anti-Sovjetsko/Rusko vezivanje za Zapad).
Upravo tako. Finci su praktični i neopterećeni emocijama. Uopšte, njihovi odnosi su veoma interesantni i traže mnogo više prostora. Pišući o Molotovljevom koktelu i tome kako je dobio ime naveo sam sledeće:
Rusi su (na svoj način tumačeći psihološki rat) malim padobranima u pozadinu finske odbrane bacali pakete hrane, sugerišući da Finci nemaju šta da jedu i da će uskoro uslediti, iz tih razloga, predaja. Međutim, srčani Finci su uzvratili u stilu – ”vi nama hranu, mi vama piće” i počeli masovno da koriste flaše sa napunjenom zapaljivom tečnošću (nije se mnogo biralo, a imalo se) i nazvali ga podrugljivo ”Molotovljev koktel”.
U svakom slučaju i ova priča o migovima je deo tih neobičnih odnosa.
Hvala na izdvojenom vremenu i dopuni.