Popaj Turbo su redovno koristili izraelski borci za napad na sirijske i palestinske kopnene ciljeve, nanoseći veliku štetu neprijatelju.
Popaj (Popeye) je naziv „porodice“ raketa vazduh-zemlja koje je razvila izraelska kompanija Rafael za vazduhoplovne snage zemlje ali i za izvoz. Pored vazdušne verzije, raketa Popaj ima i varijantu lansiranja sa podmornica.
Popaj je razvio Izrael na osnovu američke rakete vazduh-zemlja srednjeg dometa AGM-142 Raptor. Američka verzija je dizajnirana da se koristi uglavnom sa bombardera B-52H sa dometom od oko 90 km, opremljenih TV ili infracrvenom tehnologijom navođenja.
Standardna raketa vazduh-zemlja Popaj ima težinu od 1,36 tona, dužinu 4,82 m, prečnik 533 mm, opremljena fragmentacionom bojevom glavom od 340 kg ili penetratorskom bojevom glavom I-800 od 360 kg, sa dometom gađanja 78 km.
U međuvremenu, Popaj Turbo je verzija proširenog dometa ove krstareće rakete vazduh-zemlja. Koristi motor na tečno gorivo, dužine povećane na 6,25 m i dometa do preko 320 km.
Stara verzija rakete Popaj koristi inercijalni navigacioni sistem, pilotira projektil ka cilju; za terminalno navođenje, pilot može da kontroliše projektil direktno preko INS-a i veze za prenos podataka, ciljajući ili preko televizijskog ili infracrvenog tragača za snimanje u zavisnosti od modela rakete.
Nije neophodno da lansirni avion usmerava projektil – kontrola se može preneti na drugu platformu dok letelica koja ispaljuje pobegne iz tog područja.
U početku, Popaj je bio raspoređen samo iz aviona F-15 zbog svoje velike veličine. Rafael je zatim razvio kompaktnu verziju Popaj Lajt za upotrebu sa F-16I Sufa. U poređenju sa lakom krstarećom raketom Delilah, Popaj Turbo je mnogo opasniji jer ima izuzetno veliku razornu moć, dovoljnu da uništi bunkere i podzemne tunele… nešto što Dilajla ne može da uradi.
Što je još važnije, navodi se da je varijanta krstareće rakete lansirana sa podmornica na mlazni pogon a može biti nuklearno naoružana sa znatno povećanim dometom, što je čini izuzetno moćnim sredstvom za odvraćanje. Međutim tu dolazimo do pitanja, ima li Izrael nuklearni arsenal?
Popaj je kompatibilan sa različitim avionima, od taktičkih lovaca do teških bombardera. Od svog nastanka, rakete su prošle kroz niz programa poboljšanja dizajniranih da povećaju pouzdanost i smanje troškove. Ovi napori su uključivali promene u materijalima i proizvodnim procesima krila, peraja i raketnog motora, nove komponente u jedinici za inercijalno navođenje, unapređeni procesor i poboljšani infracrveni tragač.
Tokom vremena kada je korišćen za napad na ciljeve u Siriji, verzije rakete Popaj su pokazale da su „imune“ na gusti i izuzetno moderan sistem protivvazdušne odbrane Damaska.
Shvatajući prednosti ovog oružja, Turska, Indija i Južna Koreja su kupile izraelske verzije raketa Popaj za opremanje svojih lovaca F-15K, F-4E ili Mirage 2000.
Trenutno postoje informacije da izraelska odbrambena industrija istražuje duboku nadogradnju krstareće rakete Popaj Turbo, koja se fokusira na poboljšanje stelt karakteristika korišćenjem novih materijala koji apsorbuju radar.
To nije sve, mehanizam za navođenje unapređene rakete Popaj Turbo će takođe biti značajno poboljšan, ne isključujući čak ni mogućnost napada na pokretne ciljeve velikom brzinom.