Kome koristi ratno stanje u Izraelu?

U Izraelu je počelo nešto veoma ozbiljno, što će dovesti do sukoba na nivou neviđenom od onog sa Hezbolahom 2006. godine, a možda i višem. To što se dešava na 50. godišnjicu rata Jom Kipur, verovatno nije slučajnost.

Militanti iz raznih palestinskih frakcija povezanih sa Hamasom uspeli su, navodno neočekivano, da se infiltriraju u odbranu Izraela i napadnu brojne položaje policije i ID u selima u blizini pojasa Gaze.

IDF je juče izgubila najmanje dve vojne baze na granici sa Gazom, sa tenkovima i oklopnim vozilima unutra, kako se vidi na snimku pic.twitter.com/BVNATm15B1

— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 8, 2023

Posebno je zabrinjavajuće da jedna od najsposobnijih obaveštajnih službi, izraelska, navodno nije imala saznanja o predstojećim zbivanjima tako velikog obima.

Prvi uspesi – hvatanje vojnih vozila, pa čak i tenka Merkava – prouzrokovali su snažan odgovor Tel Aviva – koji je već proglasio ratno stanje protiv Hamasa i njemu povezanih frakcija – obaveznim.

U međuvremenu, ostale palestinske frakcije se mobilišu, a džamije u Jerusalimu podstiču džihad preko svojih mujezina.

To što se sada dešava je takođe rezultat geopolitičke situacije u Persijskom zalivu, koja je oslabila poziciju Izraela. Saudijsko-iranska normalizacija odnosa jasno je stavila do znanja da će uskoro doći vreme da Tel Aviv bira između teških opcija (odustajanje od nečega radi normalizacije ili preduzimanje drastičnih mera protiv Palestine i njenog arapskog stanovništva).

Došlo je vreme, a uskoro ćemo znati odgovor.

Jedna od ključnih prekretnica sada će biti reakcija i Hezbolaha na severu – koji i dalje ostaje čvrst – i očigledno drugih regionalnih aktera kao što su zalivske monarhije, Sirija, Egipat, Turska, Iran. Potencijal za sukob ne samo unutar Izraela i palestinskih teritorija postoji.

Zapamtite da Izrael ima nedeklarisano nuklearno odvraćanje.

Novi sukob neminovno privlači pažnju i Zapada, koji je sada angažovan na podršci Ukrajini protiv agresije Ruske Federacije. Zapad “trlja ruke” na poteškoće u pozicioniranju Rusije i Kine, koje bi želele da održe dobre odnose sa Izraelom i Iranom, odnosno arapskim svetom.

Međutim, Rusija može i da se nada da će napad Hamasa na Izrael da smanji podršku i pažnju Zapada na rat u Ukrajini, smatraju proukrajinski analitičari sa Zapada.

Posle Hamasovih napada u Izraelu 7. oktobra, Kremlj je skrenuo pažnju da je pre svega Zapad zanemario sukobe na Bliskom istoku u korist podrške Ukrajini.

Potpredsednik Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je izjavio da bi SAD i njihovi saveznici trebalo da budu angažovani radom na palestinsko-izraelskom sporazumu, a ne da “intervenišu” u Ukrajini i pružaju vojnu pomoć .

Pojedini analitičari sa obe strane su takođe tvrdili da bi Rusija imala koristi od eskalacije u Izraelu jer bi svet na neko vreme okrenuo leđa Ukrajini i ponovo se uključio u „gašenje večne vatre“ na Bliskom istoku.

Međutim napad Hamasa može se posmatrati i kao „kec u rukavu“ za premijera Netanjahua, interno i spolja. Može ga preko noći pretvoriti iz „problematičnog političara“ izraelske demokratije u „heroja“ koji rešava problem Hamasa i pruža važnu ruku pomoći Ukrajini, uništavanjem nekih iranskih vojnih proizvodnih kapaciteta, posebno dronova.

Reakcije važnih aktera

• Mirovni izaslanik UN za Bliski istok Tor Vensland rekao je: „Ovo je opasna provalija i pozivam sve da se povuku sa ivice“.
• Međutim, SAD su momentalno izrazile nepokolebljivu podršku Izraelu: američki ministar odbrane Lojd Ostin je rekao: „U narednim danima Ministarstvo odbrane će raditi na tome da Izrael ima ono što mu je potrebno da se brani i zaštiti civile od neselektivnog nasilja i terorizma“. „Za terorizam nikada nema opravdanja. Solidarni smo sa vladom i narodom Izraela i izražavamo saučešće zbog izraelskih života izgubljenih u ovim napadima“, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.
• Predsednik Palestinske nacionalne uprave Mahmud Abas: Palestinski narod ima pravo da se brani od „terora naseljenika i okupacionih snaga“, saopštila je zvanična novinska agencija VAFA.
• Iran: Savetnik iranskog vrhovnog lidera Ali Hamneija čestitao je palestinskim borcima u subotu, preneo je poluzvanični novinski sajt ISNA. „Bićemo uz palestinske borce do oslobođenja Palestine i Jerusalima“, rekao je Jahja Rahim Safavi.
• Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanaani, citira ISNA, rekao je: „U ovoj operaciji korišćeni su element iznenađenja i druge kombinovane metode, što pokazuje poverenje palestinskog naroda u lice okupatora.
• Nemački kancelar Olaf Šolc: “Danas nam stižu zastrašujuće vesti iz Izraela. Duboko smo šokirani raketnom paljbom u Gazi i eskalacijom nasilja. Nemačka osuđuje ove napade Hamasa i stoji uz Izrael”, rekao je Šolc na društvenim mrežama.
• Francuski predsednik Emanuel Makron oštro je osudio napade. “Izražavam punu solidarnost sa žrtvama, njihovim porodicama i onima koji su im bliski”, rekao je on.
• Saudijska Arabija: Ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije pozvalo je u subotu na „trenutni prekid nasilja između Izraelaca i Palestinaca“, javila je državna novinska agencija.
• Saudijska Arabija je u subotu saopštila da je njen ministar spoljnih poslova rekao američkom državnom sekretaru Antoniju Blinkenu da kraljevina “na bilo koji način” odbacuje gađanje nenaoružanih civila.
• Princ Fejsal bin Farhan je takođe pozvao na “zajedničke napore da se situacija smiri i izbegne dalje nasilje”, navodi se u saopštenju saudijskog ministarstva spoljnih poslova koje prenosi Rojters.
• Egipatski ministar spoljnih poslova. Egipat je upozorio na „ozbiljne posledice“ i pozvao na „maksimalnu uzdržanost i izbegavanje izlaganja civila dodatnim opasnostima“.
• Britansko ministarstvo inostranih poslova: „Velika Britanija nedvosmisleno osuđuje užasne napade Hamasa na izraelske civile. Velika Britanija će uvek podržavati pravo Izraela da se brani“, rekao je Kleverli.
• Evropska unija: Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je: „Nedvosmisleno osuđujem napad terorista Hamasa na Izrael. To je terorizam u svom najnižem obliku”. Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je: „Nedvosmisleno osuđujemo napade Hamasa. Ovo užasno nasilje mora odmah prestati. Terorizam i nasilje ništa ne rešavaju.”
• Japan oštro osuđuje raketna lansiranja i prekogranične napade Hamasa i drugih palestinskih oružanih grupa na izraelsku teritoriju. , navelo je Ministarstvo spoljnih poslova
• Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan: Zahtevamo uzdržanost sa svih strana, rekao je Erdogan.
• Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je, kako je rekao, „teroristički napad“ na Izrael i rekao da se pravo Izraela da se brani „ne može dovesti u pitanje“.
• Hezbolah. Libanska grupa Hezbolah koju podržava Iran, glavni neprijatelj Izraela, rekla je da je u “direktnom kontaktu sa vođstvom palestinskog otpora” i opisala događaje kao “odlučan odgovor na nastavak okupacije Izraela i poruku onima koji traže normalizaciju sa Izrael“.
• Kuvajt je izrazio “ozbiljnu zabrinutost” zbog razvoja događaja između Izraela i Palestinaca, okrivljujući Izrael za ono što je nazvao “očiglednim napadima”.
• Ujedinjeni Arapski Emirati „UAE pozivaju na maksimalnu uzdržanost i trenutni prekid vatre kako bi se izbegle ozbiljne posledice“, citira zvanična novinska agencija Ministarstvo spoljnih poslova.
• Katar: Izrael je jedini odgovoran za nastavak eskalacije nasilja nad palestinskim narodom, saopštilo je katarsko Ministarstvo spoljnih poslova. Katar poziva obe strane na uzdržanost i poziva međunarodnu zajednicu da spreči Izrael da iskoristi ove događaje kao izgovor za pokretanje nesrazmernog rata protiv palestinskih civila u Gazi.
• Irak je okrivio “cionističku okupaciju” za eskalaciju nasilja i kaže da su palestinske operacije prirodni rezultat decenija “sistemskog ugnjetavanja” od strane “cionističke okupacione vlasti”, rekao je zvanični portparol iračke vlade.
• Oman poziva Izrael i Palestince da pokažu uzdržanost i pozvao međunarodnu zajednicu i međunarodne strane da „odmah intervenišu kako bi zaustavile tekuću eskalaciju i da pribegnu pravilima međunarodnog prava”.

Sa vojne tačke gledišta

Ovo je prvi put da je Izrael čak privremeno izgubio teritoriju od povlačenja iz Gaze 2005. (koje je, iako je „izazvano“ Palestincima, i dalje bio izbor Izraela). IDF je izgubila najmanje dve vojne baze na granici sa Gazom, sa tenkovima i oklopnim vozilima unutra, kako se vidi na snimcima deljenim kroz medije i društvene mreže.

Prvo uništenje tenka Merkava od rata sa Hezbolahom 2006. Prvi ikada Merkava opremljen sistemom aktivne zaštite Trophy, predstavljenim oko 2010. godine, koji je tokom godina štitio izraelske tenkove od desetina protivtenkovskih projektila, čak i u operacijama visokog intenziteta.

Koliko god da je taktika jednostavna, čak ni jedna od najnaprednijih vojski na svetu još uvek nije uspela da pronađe zaista efikasno rešenje za zaštitu tenkova od bombi koje su bacale male komercijalne bespilotne letelice. Različiti kavezi, gume, drvene i kartonske konstrukcije viđene u Ukrajini i Siriji mnoge su „nasmejale“, ali imaju funkciju.

Izrael se otvara za mobilizaciju „stotina hiljada“ rezervista i proglašava vanredno stanje u celoj zemlji. Zvaničnici izjavljuju da će rat trajati „sedmicama“.

Nešto sasvim drugačije od uobičajenih sukoba – koliko god bili oštri – između Hamasa i Izraela u poslednjih 15 godina. Koliko god korelacija snaga nesumnjivo favorizuje, i to u velikoj meri, Izraelce, ono što se juče dogodilo sigurno će imati traumatičan efekat, i to ne samo zbog brutalnih slika nasilja koje kruže internetom.

Nekoliko dana pre pedesetogodišnjice Jom Kipurskog rata, Šaron je ismevao kao nerealnu mogućnost da bi Egipćani mogli da pređu Suecki kanal, dakle Tel Aviv je ponovo potcenio svoje protivnike. Iz ovoga će se morati izvući zaključci.