U okviru aktuelne “Specijalne operacije” u Donbasu, u praksi se testiraju različiti artiljerijski sistemi ruske proizvodnje, uključujući i neke od najzanimljivijih primeraka.
Tako je pre neki dan postalo poznato da samohodna artiljerijska top 2S31 Vena sada učestvuje u bitkama. Pojava nove opreme na frontu je znak koji ukazuje na nastavak razvoja artiljerije, te i rast vatrenih sposobnosti.
Prvi put na ukrajinskom pozorištu
O pojavljivanju “Vene” u zoni borbenih dejstava prvi je izvestio TV kanal Rusija 1. Večernje izdanje Vesti je 14. septembra objavilo izveštaj posvećen ovom samohodu i njegovoj borbenoj upotrebi.
Na njemu je prikazano jedno od borbenih vozila uključenih u “Specijalnu operaciju”, a govorilo se i o specifičnostima njegove upotrebe. Demonstrirano je kretanje samohodnog topa po zemljanom putu. Nažalost, u prilogu pucnjava nije prikazana.
Kako se navodi, nekoliko proizvoda 2S31 je pre izvesnog vremena ušlo u jednu od borbenih jedinica Vazdušno-desantnih trupa koje učestvuju u operaciji. Jedinica koja koristi takvu opremu deluje u oblasti Artjemovska (DNR). Detalji ove aplikacije, iz očiglednih razloga, nisu navedeni.
Tvrdi se da je zabeležena visoka efikasnost ovih samohodnih topova i navedene su prednosti u odnosu na sličnu opremu prethodne generacije.
Dakle, „Vena“ je povoljno u poređenju sa starijom „Nonom“ sa poboljšanim topom, poboljšanim sistemom za kontrolu vatre i povećanim opterećenjem municije.
Do danas su padobranci-artiljerci stekli određeno iskustvo u upotrebi samohodnih topova 2S31. Sada očekuju da će se broj takve opreme u trupama povećati. Uporedo sa tim povećaće se i efikasnost relevantnih jedinica i artiljerije u celini, navodi izvor.
Razvojni put
Početkom osamdesetih, najnovija 120 mm SAO 2S9 „Nona-S“ ušla je u službu sovjetskih vazdušno-desantnih snaga. Ubrzo je takva oprema korišćena u borbama u Avganistanu, tokom kojih je potvrdila karakteristike i pokazala efikasnost.
Na osnovu rezultata, Ministarstvo odbrane SSSR-a naredilo je razvoj sličnog borbenog vozila za kopnene snage.
Rad na novoj „Vena” počeo je u drugoj polovini osamdesetih. Za razvoj projekta u celini bili su odgovorni Permski fabrika mašina za izgradnju (sada Motovilikha postrojenja) i Centralni istraživački institut Točmaš. Novu liniju municije dizajniralo je Državno istraživačko-proizvodno preduzeće Bazalt.
Dizajn Vene se nastavio do sredine devedesetih. Godine 1995. po projektu su izgrađena dva prototipa, koji su potom stavljeni na ispitivanje. Početkom 1997. godine, na izložbi IDEX u UAE, samohodni top je prvi put prikazan javnosti. Tokom 2000-ih, samohodni topovi su prošli neophodan skup testova i finog podešavanja. Državni testovi su završeni tek 2007. godine.
Prema poznatim podacima, „Vena” je dobio preporuku za usvajanje. Proizvedena je eksperimentalna serija takve opreme, koja je 2010. godine predata trupama. Međutim, punopravna masovna proizvodnja nije pokrenuta.
U tom periodu Ministarstvo odbrane RF je finaliziralo i unapređivalo sistem artiljerijskog naoružanja kopnene vojske, a radilo je i planove za budućnost. Iz ovog ili onog razloga, nije bilo mesta za samohodni top 2S31, te kupovina serijske opreme nije počela.
Međutim, „Vena” je privukao interesovanje stranog kupca. U to vreme, Azerbejdžan je aktivno naručivao različitu vojnu opremu ruske proizvodnje i, zajedno sa drugim modelima, odlučio je da kupi 2S31. Isporučeno im je 18 serijskih 2S31.
Kako se sada ispostavilo, ruska vojska je do sada promenila odnos prema 2S31 Vena. Nekoliko ovih samohodnih topova je uključeno u SVO i moguća je dalja proizvodnja i preopremanje artiljerijskih jedinica.
Karaketristike i nasleđe od prethodnih sistema
Proizvod 2S31 „Vena“ je gusenično borbeno vozilo sa potpuno okretnom kupolom, opremljeno topom kalibra 120 mm i drugim sistemima. Samohodni top je napravljen korišćenjem niza dostupnih komponenti. Mnogi delovi su napravljeni nadogradnjom postojećih, a jedan broj sistema je razvijen specijalno za 2S31.
Samohodni top je izgrađen na modifikovanoj guseničarskoj šasiji samohodnog topa 2S18 “Pat” – modifikacije šasije BMP-3. U verziji za Venu, takva šasija ima zavareni oklopni trup sa neprobojnom i antifragmentacionom zaštitom iz svih uglova.
Izgled trupa se nije suštinski promenio u poređenju sa prethodnim modelima: upravljački odeljak se nalazi u pramcu, borbeni odeljak se nalazi iza njega, a motorni i prenosni prostor ostaju na krmi.
2S31 je opremljen dizel motorom UTD-29 snage 450 KS. Mehanički menjač prenosi obrtni moment na pogonske točkove. Šasija ima šest točkova na svakoj strani sa torzionom suspenzijom. Maksimalna brzina na autoputu je veća od 70 km/h. Za kretanje kroz vodu, u zadnjem delu trupa nalazi se par vodenih mlaznica.
Vena koristi „univerzalni“ top 2A80 kalibra 120 mm. Zbog upotrebe različite municije, sposoban je da obavlja funkcije topa, haubice ili minobacača. Dizajn tornja obezbeđuje kružno vođenje horizontalno i vertikalno od -4° do +80°. U zavisnosti od vrste municije postiže se domet gađanja od 12-14 km.
Top 2A80 koristi širok spektar municije za različite namene. Za njega je razvijena linija granata od 120 mm za gađanje u topovskom ili haubičkom režimu. Takođe je moguće koristiti postojeće minobacačke granate ovog kalibra.
Treba napomenuti da Vena 2S31 može da ispaljuje i rusku i sličnu stranu municiju. U skladište staje 70 granata. Pored toga, na bočnoj strani borbenog odeljka nalazi se otvor za ispaljivanje hitaca sa zemlje.
“Vena” se od proizvoda porodice “Nona” razlikuje po poboljšanim sredstvima za kontrolu vatre. Sistem za upravljanje vatrom obuhvata nišane različitih tipova za gađanje po danu i noću, kako direktnom paljbom tako i sa zatvorenih položaja.
Standardni laserski daljinomer se može koristiti za vođenje projektila. Upravljački sistem ima balistički računar u čijoj memoriji se čuvaju podaci o širokom spektru projektila. Inercijalni i satelitski navigacioni alati su integrisani. Moguće je uneti koordinate do 30 ciljeva za naknadni proračun podataka za gađanje.
Prednosti i namena
Poznate su prednosti Vena, kao i starijih univerzalnih sistema od 120 mm. Samohodni topovi ove porodice imaju visoku mobilnost i mogu brzo da uđu ili napuste vatrenu poziciju.
U isto vreme, ovo oružje vam omogućava da pucate u različitim režimima, istovremeno obavljajući funkcije sistema od tri različite klase. U suštini, proizvod 2S31 je dodatak ili zamena za samohodne minobacače kalibra 120 mm i haubice 122 mm. Istovremeno je inferioran sistemima većeg kalibra po dometu gađanja i snazi projektila.
Savremeni 2S31 Vena takođe ima očigledne prednosti u odnosu na stari „Nona-S”. Pre svega, oni su povezani sa upotrebom savremenog sistema za upravljanje vatrom, koji ima sve potrebne funkcije i povećava efikasnost vatre. Pored toga, korišćena je modifikovana šasija BMP-3, čime se postiže veći stepen unifikacije sa postojećom flotom ruskih kopnenih snaga.
Međutim, i dalje postoje problemi sa realizacijom punog tehničkog potencijala SAO 2S31. Broj ove opreme, koliko je poznato, ostaje mali. Za ponovno opremanje artiljerijskih jedinica i shodno tome povećanje potencijala artiljerije potrebna je punopravna masovna proizvodnja. Sobzirom na trenutne okolnosti i izdejstvovan ubrzan razvoj, možda je već počela ili uzima maha.
Sukob u Ukrajini pokazuje da artiljerija održava svoju poziciju i ostaje najvažnija komponenta kopnenih snaga. Potrebni su sistemi različitih klasa i kalibra sa različitim mogućnostima. Konkretno, čini se da veliki potencijal imaju univerzalni sistemi poput moderne „Vene“ ili starije „Nona-S“.